<?xml version="1.0" ?>
<!DOCTYPE book PUBLIC "-//KDE//DTD DocBook XML V4.2-Based Variant V1.1//EN" "dtd/kdex.dtd" [
<!ENTITY okteta "<application
>Okteta</application
>">
<!ENTITY kappname-n '<application>Октета</application>'>
<!ENTITY kappname-g '<application>Октете</application>'>
<!ENTITY kappname-d '<application>Октети</application>'>
<!ENTITY kappname-a '<application>Октету</application>'>
<!ENTITY kappname-i '<application>Октетом</application>'>
<!ENTITY kappname-l '<application>Октети</application>'>
<!ENTITY package "kdesdk">
<!ENTITY Friedrich.Kossebau
"<personname
><firstname
>Friedrich</firstname
><othername
>W. H.</othername
><surname
>Kossebau</surname
></personname
>">
<!ENTITY Friedrich.Kossebau.email "<email
>kossebau@kde.org</email
>">
<!ENTITY Alex.Richardson
"<personname
><firstname
>Alex</firstname
><surname
>Richardson</surname
></personname
>">
<!ENTITY Alex.Richardson.email "<email
>alex.richardson@gmx.de</email
>">
<!ENTITY % Serbian "INCLUDE">
<!ENTITY % addindex "IGNORE">
]>
<book lang="&language;">
<bookinfo>
<title
>Приручник за Октету</title>
<authorgroup>
<author
><firstname
>Фридрих</firstname
> <othername
>В.Х.</othername
> <surname
>Косебау</surname
> <affiliation
> <address
>&Friedrich.Kossebau.email;</address>
</affiliation>
</author>
<author
><firstname
>Александер</firstname
> <surname
>Ричардсон</surname
> <affiliation
> <address
>&Alex.Richardson.email;</address>
</affiliation>
</author>
<othercredit role="translator"
><firstname
>Драган</firstname
><surname
>Пантелић</surname
><affiliation
><address
><email
>falcon-10@gmx.de</email
></address
></affiliation
><contrib
>превод</contrib
></othercredit
>
</authorgroup>
<copyright>
<year
>2008, 2010</year>
<holder
>Фридрих В.Х. Косебау и Александер Ричардсон</holder>
</copyright>
<legalnotice
>&FDLNotice;</legalnotice>
<date
>12. 1. 2010.</date>
<releaseinfo
>0.6.0 (КДЕ 4.6)</releaseinfo>
<abstract>
<para
>Октета је једноставан уређивач за сирове податке у фајловима. Овај тип програм такође се назива хексадекадним или бинарним уређивачем.</para>
</abstract>
<keywordset>
<keyword
>КДЕ</keyword>
<keyword
>пакет</keyword>
<keyword
>Октета</keyword>
<keyword
>приказ</keyword>
<keyword
>уређивач</keyword>
<keyword
>битови</keyword>
<keyword
>бајтова</keyword>
<keyword
>бинарни</keyword>
<keyword
>октални</keyword>
<keyword
>хексадекадни</keyword>
<keyword
>хексадекадни уређивач</keyword>
<keyword
>сирови подаци</keyword>
</keywordset>
</bookinfo>
<chapter id="introduction">
<title
>Увод</title>
<para
>Октета је једноставан уређивач за сирове податке у фајловима.</para>
<para
>Подаци су приказани у две варијанте: као бројевне вредности бајтова, и као знакови придружени тим вредностима. Вредности и знакови могу бити приказани или у две колоне (традиционални приказ у хексадекадним уређивачима) или по врстама са вредношћу изнад знака. Уређивати се може и по вредностима и по знаковима.</para>
<para
>Поред уобичајених уређивачких способности, Октета пружа и мали скуп специјалних алатки, као што су табеларно набрајање декодирања према уобичајеним типовима података, табеларно набрајање свих могућих бајтова са знаковним и вредносним еквивалентима, информативни приказ статистике, калкулатор контролних сума, алатка за филтрирање и алатка за издвајање ниски.</para>
<para
>Све измене над подацима могу бити опозиване и понављане без ограничења.</para>
</chapter>
<chapter id="basics">
<title
>Основе</title>
<sect1 id="starting-basics">
<title
>Покретање Октете</title>
<para
>Упишите <userinput
><command
>okteta</command
></userinput
> у командни одзивник или изаберите <guimenuitem
>Хексадекадни уређивач</guimenuitem
> из групе <menuchoice
><guisubmenu
>програми</guisubmenu
><guisubmenu
>Алатке</guisubmenu
></menuchoice
> у покретачу програма.</para>
<para
>Доступне су стандардне КуТ и <acronym
>КДЕ</acronym
> опције командне линије, а набројати се могу извршавањем <userinput
><command
>okteta</command
> <option
>--help</option
></userinput
>.</para>
<para
>Опције командне линије посебне за Октету су:</para>
<para
><option
><replaceable
><УРЛ‑ови></replaceable
></option
> — отвара фајлове са задатих УРЛ‑ова.</para
>
<!--<para
><option
>- -offset</option>
<replaceable
><offset></replaceable
> jump to position
<replaceable
><offset></replaceable
> in the opened file.</para
>-->
</sect1>
<sect1 id="usage-basics">
<title
>Коришћење</title>
<para
>Главни прозор Октете има следеће компоненте: траку менија, траку алатки, траку стања, једну или више бочних трака са алаткама, и главни приказ података са језичцима.</para>
<para
>Када се отвори фајл или направи нови низ бајтова, садржај бајтова се ниже у редове са задатим бројем бајтова по реду. Приказују се у два облика: као бројевне вредности и као знакови придружени тим вредностима. Вредности и знакови могу бити приказани или раздвојено у две колоне, или једни до других са вредношћу изнад знака. На левој страни дати су помаци првог бајта у сваком реду.</para>
<para
>Ради се слично као у већини уређивача текста: подаци се могу уређивати, исецати, копирати, налепљивати и превлачити, као и обичан текст. Курсор означава тренутни положај. Притиском на тастер <keycap
>Insert</keycap
> мењате између режима пребрисавања и уметања. Режим пребрисавања је строжији него у уређивачима текста, у томе што не дозвољава поступке који би променили величину низа бајтова.</para>
<para
>За разлику од уређивача текста, садржај се приказује у два облика; само један од њих може бити активан за прихватање улаза. Дата су два повезана курсора, један у приказу вредности а други у приказу знакова, и курсор активног приказа трепће. Када су активни знакови, притиском на прву цифру отвара се минимални уређивач ради уношења остатка вредности.</para>
<para
>Дијалог за претрагу омогућава тражење одређене ниске бајтова, дефинисане као хексадекадна, декадна, октална или бинарна вредност, или као текст (по текућем кодирању или УТФ‑8).</para>
<para
>Истовремено може бити отворено више низова бајтова, али само један може бити активан. Активни низ бирате кроз мени <guimenu
>Прозори</guimenu
>.</para>
</sect1>
</chapter>
<chapter id="tools">
<title
>Алатке</title>
<!-- The tool Versions is not part of released versions,
just used for development, so no need to document it. -->
<sect1 id="tools-overview">
<title
>Преглед</title>
<para
>Октета садржи разне алатке, неке за анализирање и манипулисање низовима бајтова, а неке са општијом наменом. Ове алатке се могу активирати и деактивирати преко ставке <guimenu
>Алатке</guimenu
> на траци менија. Свака алатка има свој мали приказ, који или пристаје у једну од бочних трака или слободно плута као прозор. Приказе алатки можете сидрити, откачињати, прераспоређивати, а такође и слагати тако што притиснете лево дугме миша над насловном траком приказа, померите га колико желите, па пустити дугме да довршите радњу (или тастер <keycap
>Esc</keycap
> да одустанете).</para>
<sect2>
<title
>Анализатори и манипулатори</title>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
>Табела бајта</term>
<listitem
><para
>Табела набраја све могуће вредности бајта, и знаковне и нумеричке.</para>
<para
>Изабрана вредност може се уметнути на положају курсора за дефинисани број бајтова. Умеће се дугметом <guibutton
>Уметни</guibutton
> или двокликом на ред у табели.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Бинарни филтер</term>
<listitem
><para
>Филтер изводи бинарне операције над изабраним бајтовима. Након избора операције (И, ИЛИ, РОТИРАЈ...), параметри се, ако их има, могу поставити у пољу испод. Филтер се примењује дугметом <guibutton
>Филтрирај</guibutton
>.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Ниске</term>
<listitem
><para
>Ова алатка проналази ниске у изабраним бајтовима. Након избора минималне дужине, тражење се покреће дугметом <guibutton
>Извуци</guibutton
>. Списак приказаних ниски може се сузити уношењем филтерског израза.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Статистика</term>
<listitem
><para
>Ова алатка гради статистику за изабране бајтове, коју чине учесталости понављања за сваку вредност бајта у избору. Може се прорачунати дугметом <guibutton
>Изгради</guibutton
>.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Контролна сума</term>
<listitem
><para
>Ова алатка рачуна разне контролне и дисперзионе суме изабраних бајтова. Пошто изаберете алгоритам и поставите параметар, ако га има, сума се израчунава притиском на дугме <guibutton
>Израчунај</guibutton
>.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Табела декодирања</term>
<listitem
><para
>Табела приказује вредности бајтова на положају курсора, за неке уобичајене једноставне типове података као што су целобројни или у покретном зарезу, али и УТФ‑8. Двоклик на врсту у табели отвара уређивач у којем се вредност може изменити.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Структуре</term>
<listitem
><para
>Ова алатка омогућава испитивање и уређивање низова бајтова на основу кориснички задатих дефиниција структура. Детаљне инструкције дате су у <link linkend="tools-structures"
>посебном одељку</link
>.</para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect2>
<sect2>
<title
>Опште алатке</title>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
>Фајл систем</term>
<listitem
><para
>Ова алатка је угнежђени прегледач фајлова којим се могу бирати фајлови за отварање.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Документи</term>
<listitem
><para
>Ова алатка показује све тренутно учитане и направљене фајлове. Симболима су означени фајл са тренутно активни приказом, фајлови који имају несачуваних измена и фајлови чију ускладиштену копију је изменио неки други програм.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Обележивачи</term>
<listitem
><para
>Ова алатка служи за управљање обележивачима, као алтернатива менију <link linkend="bookmarks-menu"
><guimenu
>Обележивачи</guimenu
></link
>. <note
><para
>Обележивачи су за сада пролазни, тј. не уписују се када затворите низ бајтова или цео програм.</para
></note
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Подаци о фајлу</term>
<listitem
><para
>Ова алатка наводи неке податке о текућем фајлу, као што су тип, локација складиштења и величина.</para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect2>
</sect1>
<sect1 id="tools-structures">
<title
>Алатка структура</title>
<sect2>
<title
>Опште</title>
<para
>Алатка структура омогућава анализирање и уређивање низова бајтова на основу кориснички задатих дефиниција структура, које се могу састојати од низова, унија, примитивних типова и набројивих вредности.</para>
<!-- explain/link what these types are? probably not, since most user will be programmers? -->
<para
>Поседује сопствени дијалог поставки, који се позива дугметом <guibutton
>Поставке</guibutton
>. Могу се подесити разне опције, попут стила приказа вредности (декадно, хексадекадно, бинарно). Могуће је изабрати које се дефиниције структура учитавају и које структуре се виде у приказу.</para>
<para
>Структура се дефинише у фајлу Октетине дефиниције структуре (ИксМЛ формат са наставком <literal role="extension"
>.osd</literal
>). На ово се додаје и <literal role="extension"
>.desktop</literal
> фајл са метаподацима о фајлу описа структуре, попут аутора, домаће странице и лиценце.</para>
<para
>Тренутно нема уграђене подршке за стварање и уређивање дефиниција структура, већ се то мора ручно радити како је описано у наредним одељцима.</para>
</sect2>
<sect2>
<title
>Инсталирање дефиниција структура</title>
<sect3>
<title
>Инсталирање преко врућих новотарија</title>
<para
>Нове дефиниције структура најлакше се инсталирају путем подршке за вруће новотарије уграђене у Октети. Да бисте инсталирали постојећу структуру, отворите дијалог поставки алатке за структуре. У њему идите под језичак <guilabel
>Управљање структурама</guilabel
> и кликните на дугме <guibutton
>Добави нове структуре...</guibutton
>. Дијалог који се на то појави омогућава вам инсталирање и деинсталирање структура.</para>
</sect3>
<sect3>
<title
>Ручно инсталирање дефиниција структура</title>
<para
>Алатка структура тражи описе структура у потфасцикли <filename class="directory"
>share/apps/okteta/structures/</filename
> корисничке фасцикле за податке програма̂ (коју налазите извршавањем <userinput
><command
>kde4-config</command
> <option
>--localprefix</option
></userinput
>). Можда ћете морати да направите ову фасциклу, ако још увек нема ниједне инсталиране дефиниције структуре.</para>
<para
>У наведеној потфасцикли, свака дефиниција структуре има своју потфасциклу која садржи и <literal role="extension"
>.desktop</literal
> и <literal role="extension"
>.osd</literal
> или <filename
>main.js</filename
> фајл дефиниције.</para>
<para
>На пример, ако је фасцикла података програма̂ <filename class="directory"
>.kde</filename
> а име дефиниције структуре <literal
>PrimerStrukture</literal
>, онда постоји фасцикла <filename class="directory"
>.kde/share/apps/okteta/structures/PrimerStrukture</filename
> која садржи фајлове <filename
>PrimerStrukture.desktop</filename
> и <filename
>PrimerStrukture.osd</filename
>.</para>
</sect3>
<sect3>
<title
>Коришћење инсталираних структура</title>
<para
>Пошто инсталирате нову дефиницију структуре, да бисте је користили морате поново покренути Октету. Пошто то учините, отворите дијалог поставки алатке за структуре. Идите на језичак <guilabel
>Управљање структурама</guilabel
> и обезбедите да је одговарајућа дефиниција структуре активирана. Затим пређите на језичак <guilabel
>Структуре</guilabel
> и проверите да ли је жељени елемент приказан на десној страни.</para>
</sect3
>
</sect2>
<sect2>
<title
>Дељење дефиниција структура</title>
<para
>За уобичајене структуре можда не морате сами стварати дефиниције, већ се можете послужити постојећим дефиницијама са места̂ попут <ulink url="http://kde-files.org/index.php?xcontentmode=691"
>http://kde-files.org</ulink
>.</para>
<para
>Такође можете пожелети да поделите своје дефиниције. То чините тако што направите архиву (нпр. типа <literal role="extension"
>.tar.gz</literal
>) која садржи само потфасциклу са <literal role="extension"
>.desktop</literal
> фајлом и фајлом дефиниције структуре. Настављајући пример из претходног одељка, ово би била фасцикла <filename class="directory"
>PrimerStrukture</filename
> са својим потпуним садржајем. Употреба овог формата за дељење дефиниција структура омогућава њихово инсталирање у Октети без ручних захвата.</para>
</sect2>
<sect2>
<title
>Стварање сопствених дефиниција структура</title>
<para
>Дефиниције структура можете правити на два начина. Први је писањем дефиниције у ИксМЛ‑у, а други употребом јаваскрипта. Приступ преко јаваскрипта омогућава стварање сложенијих структура, са могућностима попут оверавања структуре. Приступ преко ИксМЛ‑а пружа мање могућности и вероватно неће бити прошириван у будућности. Односно, подршка за ИксМЛ структуре ће постојати и даље, али је препоручено користити јаваскрипт. </para>
<sect3>
<title
>Заједнички кораци за оба приступа</title>
<para
>За сваку дефиницију структуре морају се направити два фајла. Један је <literal role="extension"
>.desktop</literal
> фајл за метаподатке. Пример: <screen>
[Desktop Entry]
Encoding=UTF-8
Icon=arrow-up<co id="icon" />
Type=Service
ServiceTypes=KPluginInfo
Name=Simple test structure
Comment=A very simple test structure containing only two items
X-KDE-PluginInfo-Author=Pera Peric
X-KDE-PluginInfo-Email=pera.peric@nikadodjija.org
X-KDE-PluginInfo-Name=simplestruct
X-KDE-PluginInfo-Version=1.0
X-KDE-PluginInfo-Website=http://www.nikadodjija.org/plugins/
X-KDE-PluginInfo-Category=structure
X-KDE-PluginInfo-License=LGPL
X-KDE-PluginInfo-EnabledByDefault=false
</screen
> <calloutlist
> <callout arearefs="icon"
> <para
>Икона коју Октета приказује за ову структуру може бити нека коју проналази <userinput
><command
>kdialog</command
> <option
>--geticon</option
></userinput
>, или путања до иконе.</para
> </callout
> </calloutlist
> Сва поља би требало да су прилично очигледна, осим <literal
>X-KDE-PluginInfo-Name</literal
>. Вредност овог поља мора бити једнака имену фасцикле која садржи фајл, као и имену <literal role="extension"
>.desktop</literal
> фајла. Ако се прави ИксМЛ дефиниција структуре, и име <literal role="extension"
>.osd</literal
> фајла мора бити једнако овоме. </para>
<para
>У овом примеру имали бисмо фасциклу по имену <filename
>simplestruct</filename
>, која садржи фајл <filename
>simplestruct.desktop</filename
>. Ако се структура дефинише ИксМЛ‑ом, фасцикла би такође садржала фајл <filename
>simplestruct.osd</filename
>. Ако бисмо користили јаваскрипт, фајл дефиниције би се уместо тога звао <filename
>main.js</filename
>.</para>
</sect3>
<sect3>
<title
>Прва дефиниција структуре</title>
<para
>За почетак дефинишимо врло једноставну пробну структуру која садржи само интегралне типове података (један знак и један 32‑битни цео број). У Ц‑у или Ц++у ово би се изразило као: <screen>
struct simple {
char aChar;
int anInt;
bool bitFlag :1;
unsigned padding :7;
};
</screen
> Први корак је писање <literal role="extension"
>.osd</literal
> фајла, који ћемо назвати <filename
>simplestruct.osd</filename
>: <screen
><markup>
<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<data>
<struct name="simple">
<primitive name="aChar" type="Char"/>
<primitive name="anInt" type="Int32"/>
<bitfield name="bitFlag" type="bool" width="1"/>
<bitfield name="padding" type="unsigned" width="7"/>
</struct>
</data>
</markup
></screen
> што је сасвим слично дефиницији у Ц‑у и Ц++у. Атрибут <literal
>type</literal
> ознаке <literal
>primitive</literal
> може бити једно од: <itemizedlist>
<listitem
><para
><literal
>Char</literal
></para
></listitem>
<listitem
><para
><literal
>Int8</literal
>, <literal
>Int16</literal
>, <literal
>Int32</literal
>, <literal
>Int64</literal
></para
></listitem>
<listitem
><para
><literal
>UInt8</literal
>, <literal
>UInt16</literal
>, <literal
>UInt32</literal
>, <literal
>UInt64</literal
></para
></listitem>
<listitem
><para
><literal
>Bool8</literal
>, <literal
>Bool16</literal
>, <literal
>Bool32</literal
>, <literal
>Bool64</literal
></para
></listitem>
<listitem
><para
><literal
>Float</literal
></para
></listitem>
<listitem
><para
><literal
>Double</literal
></para
></listitem>
</itemizedlist>
</para>
<para
>Ознака <literal
>bitfield</literal
> има два атрибута (не рачунајући атрибут <literal
>name</literal
> који имају све ознаке). Атрибут <literal
>width</literal
> говори Октети колико битова се користи за ово битско поље. <note
><para
>Никад не заборавите да додате испуну, јер ће иначе наредни примитив почети усред бајта. Осим, наравно, ако је ово тачно оно што желите.</para
></note
> Други атрибут је <literal
>type</literal
>, чија вредност може бити <literal
>bool</literal
>, <literal
>unsigned</literal
> или <literal
>signed</literal
>. </para>
<para
>Направите фасциклу <filename class="directory"
>simplestruct</filename
> унутар инсталационе фасцикле структура (погледајте одељак о ручном инсталирању дефиниција) и копирајте у њу ова два фајла. Сада можете поново покренути Октету и користити нову структуру.</para>
</sect3>
<sect3>
<title
>Иста структура у јаваскрипту</title>
<para
>Да бисмо извели исту структуру помоћу јаваскрипта, направимо фајл по имену <filename
>main.js</filename
> (уместо претходног <filename
>simplestruct.osd</filename
>), са следећим садржајем: <screen>
function init() {
var structure = struct({
aChar : char(),
anInt : int32(),
bitFlag : bitfield("bool", 1),
padding : bitfield("unsigned", 7),
})
return structure;
}
</screen
> Структура коју приказује Октета увек је повратна вредност функције <literal
>init</literal
>.</para>
<para
>Следеће функције се могу позивати ради стварања примитивних типова: <itemizedlist
> <listitem
><para
><literal
>char()</literal
></para
></listitem
> <listitem
><para
><literal
>int8()</literal
>, <literal
>int16()</literal
>, <literal
>int32()</literal
>, <literal
>int64()</literal
></para
></listitem
> <listitem
><para
><literal
>uint8()</literal
>, <literal
>uint16()</literal
>, <literal
>uint32()</literal
>, <literal
>uint64()</literal
></para
></listitem
> <listitem
><para
><literal
>bool8()</literal
>, <literal
>bool16()</literal
>, <literal
>bool32()</literal
>, <literal
>bool64()</literal
></para
></listitem
> <listitem
><para
><literal
>float()</literal
></para
></listitem
> <listitem
><para
><literal
>double()</literal
></para
></listitem
> </itemizedlist
> Функција <literal
>bitfield</literal
> узима два аргумента. Први је ниска <literal
>"bool"</literal
>, <literal
>"signed"</literal
> или <literal
>"unsigned"</literal
>. Други аргумент је цео број којим се задаје ширина у битовима. </para>
</sect3>
<sect3>
<title
>Сложеније структуре</title>
<para
>Прелазимо на дефинисање сложеније структуре, коју ћемо назвати <literal
>complex</literal
> и сачувати у фајл по имену <filename
>complex.osd</filename
>. Ова структура ће садржати два низа (један фиксне дужине а други коме се дужина одређује при извршавању), као и угнежђену структуру и унију. <screen
><markup>
<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<data>
<struct name="complex">
<primitive name="size" type="UInt8" />
<union name="aUnion">
<array name="fourBytes" length="4">
<primitive type="Int8" />
</array>
</union>
<struct name="nested">
<array name="string" length="size"> <!-- references the field size above -->
<primitive type="Char" />
</array>
</struct>
</struct>
</data>
</markup
></screen
> Ово би одговарало следећем у псеудо‑Ц‑у/Ц++у: <screen
>struct complex {
uint8_t size;
union aUnion {
int8_t fourBytes[4];
};
struct nested {
char string[size]; // није правилан Ц++, упућује на вредност uint8 size
};
};
</screen>
</para>
<note
><para
>Очигледно само низови динамичке дужине могу упућивати на поља пре низа.</para
></note>
<para
>Затим правимо фајл <filename
>complex.desktop</filename
> као у претходном примеру (не заборавите да исправно задате <literal
>X-KDE-PluginInfo-Name</literal
>) и на исти начин инсталирамо оба фајла.</para>
</sect3>
<sect3>
<title
>Још информација</title>
<para
>Неколико примера дефиниција структура може се наћи <ulink url="http://websvn.kde.org/branches/KDE/4.5/kdeutils/okteta/kasten/controllers/view/structures/examples/"
>у ризници <acronym
>КДЕ‑а</acronym
></ulink
>. Међу њима су, на пример, дефиниције заглавље ПНГ и ЕЛФ фајлова. ИксМЛ шема која описује структуру <literal role="extension"
>.osd</literal
> фајла такође се налази <ulink url="http://websvn.kde.org/branches/KDE/4.5/kdeutils/okteta/kasten/controllers/view/structures/schema/"
>у ризници</ulink
>. За још информација можете се писати на &Alex.Richardson.email;. </para>
</sect3>
</sect2>
</sect1>
</chapter>
<chapter id="menu-commands">
<title
>Ставке менија</title>
<para
>Приметите да већина наредби из менија̂ има и пречицу са тастатуре.</para>
<sect1 id="file-menu">
<title
>Мени <guilabel
>Фајл</guilabel
></title>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>N</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Ново</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Ствара нови низ бајтова...</action
></para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><guimenuitem
>празан</guimenuitem
>: ...без података.</para>
</listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>из клипборда</guimenuitem
>: ...према текућем садржају клипборда.</para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>образац...</guimenuitem
>: ...по датом обрасцу.</para>
</listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>насумични подаци...</guimenuitem
>: ...са насумичним подацима.</para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>низ</guimenuitem
>: ...са свим бајтовима од 0 до 255.</para
></listitem>
</itemizedlist>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>O</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Отвори...</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Отвара постојећи фајл.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<!--<varlistentry>
<term
><menuchoice>
<shortcut>
<keycombo action="simul"
>&Ctrl;<keycap
>I</keycap
></keycombo>
</shortcut>
<guimenu
>File</guimenu>
<guimenuitem
>Insert...</guimenuitem>
</menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Insert an exiting file in the current
document.</action
></para
></listitem>
</varlistentry
>-->
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Фајл</guimenu
> <guisubmenu
>Отвори недавни</guisubmenu
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Бирање са списка скорије отвараних фајлова.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>S</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Сачувај</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Уписује низ бајтова у задати фајл.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Сачувај као...</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Уписује низ бајтова у други фајл са новим именом.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Фајл</guimenu
> <guisubmenu
>Извоз</guisubmenu
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
>Извози изабране бајтове у фајл...</para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><guimenuitem
>вредности</guimenuitem
>: ...кодиране као вредности бајтова.</para>
</listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>обичан текст</guimenuitem
>: ...кодиране као знакови. </para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>база64</guimenuitem
>: ...кодиран у формату база64.</para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>Ц низ</guimenuitem
>: ...дефинисане као низ у програмском језику Ц.</para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>обичан текст (приказ)</guimenuitem
>: ...као у приказу података, са помаком, вредностима бајтова и знаковима. </para
></listitem>
</itemizedlist>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
><keycap
>F5</keycap
></shortcut
> <guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Учитај поново</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Одбацује све измене и поново учитава низ бајтова из фајла.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>P</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Штампа...</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Штампа тренутни низ бајтова.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<!-- <varlistentry>
<term
><menuchoice>
<guimenu
>File</guimenu>
<guimenuitem
>Export...</guimenuitem>
</menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Export the selected document or a portion of
it.</action
></para
><para
>Opens a dialog box with these options:</para>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guilabel
>Format</guilabel
></term>
<listitem
><para
>Plain text, &HTML; table, rich text
format, C array. Use the <guilabel
>Options</guilabel
> tab to select
details for a C array or an &HTML; table.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><guilabel
>Destination</guilabel
></term>
<listitem
><para
>The file to which the data will be
exported</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><guilabel
>Export Range</guilabel
></term>
<listitem
><para
>Selects which data will be exported - - the entire document, the
selected portion or the range between two specified
offsets.</para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</listitem
></varlistentry
>-->
<!--<varlistentry>
<term
><menuchoice>
<guimenu
>File</guimenu>
<guimenuitem
>Cancel Operation</guimenuitem>
</menuchoice
></term>
<listitem
><para
>Stop the current operation</para
></listitem>
</varlistentry
>-->
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Дозволе</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
>Поставља овлашћења за измене:</para>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guilabel
>Само‑за‑читање</guilabel
></term>
<listitem
><para
>Кад је постављено, учитани низ бајтова не може да се мења.</para
></listitem>
</varlistentry>
<!--<varlistentry>
<term
><guilabel
>Allow Resize</guilabel
></term>
<listitem
><para
>When off, individual bytes may be edited but the total number of
bytes may not be changed.</para
></listitem>
</varlistentry
>-->
</variablelist>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>W</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Затварање</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Затвара тренутни низ бајтова.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Затвори све</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Затвара све низове бајтова.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Затвори све друге</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Затвара све осим текућег низа бајтова.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Q</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Фајл</guimenu
> <guimenuitem
>Напусти</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Затвара</action
> прозор Октете.</para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect1>
<sect1 id="edit-menu">
<title
>Мени <guilabel
>Уређивање</guilabel
></title>
<para
>Тренутно (у <acronym
>КДЕ‑у</acronym
> 4.4), једноставно копирање и исецање шаљу податке у клипборд са МИМЕ типом <literal
>application/octetstream</literal
>. <application
>Клипер</application
> не може да прикаже овакве податке, а ни већина других програма не уме да рукује њима, пошто су једноставно сирови подаци. Погледајте и подмени <guisubmenu
>Копирање као</guisubmenu
>.</para>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Z</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Опозови</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Опозива последњу радњу.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>Z</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Понови</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Понавља последњу опозвану радњу.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>X</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Исеци</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Брише изабране бајтове и копира их у клипборд.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>C</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Копирај</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Копира изабране бајтове у клипборд.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>V</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Налепи</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Умеће исечене или копиране бајтове из клипборда.</action
></para
></listitem>
</varlistentry
>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guisubmenu
>Копирање као</guisubmenu
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
>Копира изабране бајтове у клипборд...</para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><guimenuitem
>вредности</guimenuitem
>: ...кодиране као вредности бајтова.</para>
</listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>обичан текст</guimenuitem
>: ...кодиране као знакови. </para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>база64</guimenuitem
>: ...кодиран у формату база64.</para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>Ц низ</guimenuitem
>: ...дефинисане као низ у програмском језику Ц.</para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>обичан текст (приказ)</guimenuitem
>: ...као у приказу података, са помаком, вредностима бајтова и знаковима. </para
></listitem>
</itemizedlist>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guisubmenu
>Уметни</guisubmenu
> </menuchoice
></term>
<listitem>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><menuchoice>
<guimenuitem
>Уметни образац...</guimenuitem>
</menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Умеће задати низ бајтова код курсора.</action
></para>
<para
>Дијалог садржи опције за задавање броја уметања и формата обрасца (хексадекадно, декадно, октално, бинарно, знакови, УТФ‑8).</para>
<!--para
>If <guilabel
>Repeat pattern</guilabel
> is checked, the specified pattern
will be inserted repeatedly to reach the length set in
<guilabel
>Size</guilabel
>.</para--></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>A</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Изабери све</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Бира цео низ бајтова.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>A</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Поништи избор</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Поништава тренутни избор.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>E</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Изабери опсег...</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Отвара угнежђени дијалог за уношење опсега за избор.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Insert</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Режим пребрисавања</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Пребацује између режима уметања и пребрисавања.</action
> </para>
<note
><para
>Режим пребрисавања изведен је врло строго. Није могућа измена величине података (бајтови се немогу надовезивати нити уклањати).</para
></note>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>F</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Нађи...</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Тражи задати образац кроз документ.</action
>. Могу се тражити хексадекадни, октални, бинарни и текстуални обрасци. </para>
<para
>Кроз опције у дијалогу можете задати почетну тачку, смер и опсег претраге.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>F3</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Нађи следеће</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Тражи следећи примерак</action
> обрасца задатог у <guimenuitem
>Нађи...</guimenuitem
>.</para>
<para
>Ако образац није претходно задат, приказаће се дијалог.</para>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>F3</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Нађи претходно</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Тражи претходни примерак</action
> обрасца задатог у <guimenuitem
>Нађи...</guimenuitem
>.</para>
<para
>Ако образац није претходно задат, приказаће се дијалог.</para>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>R</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>Замени...</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Смењује</action
> образац за тражење другим обрасцем.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>G</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Уређивање</guimenu
> <guimenuitem
>На помак...</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Помера курсор на задати помак.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect1>
<sect1 id="view-menu">
<title
>Мени <guilabel
>Приказ</guilabel
></title>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>+</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Приказ</guimenu
> <guimenuitem
>Увеличај</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Повећава фонт.</action
></para>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>-</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Приказ</guimenu
> <guimenuitem
>Умањи</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Смањује фонт.</action
></para>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Приказ</guimenu
> <guimenuitem
>Без неисписивих знакова</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Укључује и искључује приказ невидљивих знакова.</action
>. Ако су укључени, на одговарајућим местима у колони знакова приказан је заменски знак.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycap
>F11</keycap
> </shortcut
> <guimenu
>Приказ</guimenu
> <guimenuitem
>Приказ помака редова</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Укључује и искључује приказ помака редова лево од окна.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Приказ</guimenu
> <guisubmenu
>Приказ вредности или знакова</guisubmenu
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Одређује које је од могућих тумачења бајтова приказано</action
>, једно од:</para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><guimenuitem
>Вредности</guimenuitem
></para>
</listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>Знакови</guimenuitem
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>Вредности и знакови</guimenuitem
></para
></listitem>
</itemizedlist>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Приказ</guimenu
> <guisubmenu
>Кодирање вредности</guisubmenu
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Одређује кодирање вредности</action
>, једно од:</para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><guimenuitem
>хексадекадно</guimenuitem
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>декадно</guimenuitem
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>октално</guimenuitem
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>бинарно</guimenuitem
></para
></listitem>
</itemizedlist>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Приказ</guimenu
> <guisubmenu
>Кодирање знакова</guisubmenu
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Одређује кодирање знакова</action
>, једно од датих у подменију. </para>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Приказ</guimenu
> <guisubmenu
>Динамички распоред</guisubmenu
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Задаје правила за распоред приказа података.</action
> Овим се дефинише број бајтова по једном реду у зависности од ширине приказа. Могућа правила су:</para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><guimenuitem
>Искључен</guimenuitem
>: распоред је фиксиран на текући број бајтова по реду и не прилагођава се изменама величине приказа.</para>
</listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>Преламај само целе групе бајтова</guimenuitem
>: ставља највећи могући број бајтова у један ред, али тако да одржи групе бајтова потпуним. </para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>Укључен</guimenuitem
>: исто као претходно, али допушта непотпуне групе бајтова.</para
></listitem>
</itemizedlist>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Приказ</guimenu
> <guisubmenu
>Режим приказа</guisubmenu
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Одређује распоред приказа</action
>, један од:</para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><guimenuitem
>Колоне</guimenuitem
>: вредности и тумачења знакова приказани су у класичном распореду, свако у својој засебној колони.</para
></listitem>
<listitem
><para
><guimenuitem
>Врсте</guimenuitem
>: знаковно тумачење бајта приказано је непосредно испод вредносног тумачења.</para
></listitem>
</itemizedlist>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>T</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Приказ</guimenu
> <guimenuitem
>Подели водоравно</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Дели област тренутно фокусираног приказа на два дела и додаје копију текућег приказа у нову, нижу област.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>L</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Приказ</guimenu
> <guimenuitem
>Подели усправно</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Дели област тренутно фокусираног приказа на два дела и додаје копију текућег приказа у нову, десну област.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>R</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Приказ</guimenu
> <guimenuitem
>Затвори област приказа</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Затвара област тренутно фокусираног приказа.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>F11</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Приказ</guimenu
> <guimenuitem
>Преко целог екрана</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Укључује и искључује режим целог екрана.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect1>
<sect1 id="windows-menu">
<title
>Мени <guilabel
>Прозори</guilabel
></title>
<para
>Пружа списак тренутних приказа. Одавде бирате активан прозор.</para>
</sect1>
<sect1 id="bookmarks-menu">
<title
>Мени <guilabel
>Обележивачи</guilabel
></title>
<para
>На исти низ бајтова може се поставити више обележивача. Сваки низ бајтова има свој скуп обележивача, који је приказан на дну менија <guimenu
>Обележивачи</guimenu
>. Избором обележивача из овог менија померате курсор и приказ за њега. <note
><para
>Обележивачи су за сада пролазни, тј. не уписују се када затворите низ бајтова или цео програм.</para
></note
></para>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>B</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Обележивачи</guimenu
> <guimenuitem
>Додај обележивач</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
>Обележи локацију унутар низа бајтова.</para
></listitem
>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>B</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Обележивачи</guimenu
> <guimenuitem
>Уклони обележивач</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Уклања текући обележивач.</action
> Ова наредба је расположива само ако је курсор на обележеној локацији.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Обележивачи</guimenu
> <guimenuitem
>Уклони све обележиваче</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Чисти списак обележивача.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>Up</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Обележивачи</guimenu
> <guimenuitem
>На претходни обележивач</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Помера курсор на претходни обележивач.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><shortcut
> <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>Down</keycap
></keycombo
> </shortcut
> <guimenu
>Обележивачи</guimenu
> <guimenuitem
>На следећи обележивач</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Помера курсор на следећи обележивач.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect1>
<sect1 id="tools-menu">
<title
>Мени <guilabel
>Алатке</guilabel
></title>
<para
>Списак инсталираних алатки, кроз који се може укључити и искључити приказ сваке од њих. Детаљан опис сваке алатке налази се у секцији <link linkend="tools"
>о алаткама</link
>.</para>
</sect1>
<sect1 id="settings-menu">
<title
>Мени <guilabel
>Поставке</guilabel
></title>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Поставке</guimenu
> <guimenuitem
>Прикажи траку алатки</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Укључује и искључује траку алатки испод траке менија.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Поставке</guimenu
> <guimenuitem
>Прикажи траку стања</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
><action
>Укључује и искључује траку стања.</action
></para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Поставке</guimenu
> <guimenuitem
>Подеси пречице...</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
>Измените пречице за програмске радње.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><menuchoice
><guimenu
>Поставке</guimenu
> <guimenuitem
>Подеси траке алатки...</guimenuitem
> </menuchoice
></term>
<listitem
><para
>Управљајте садржајем траке алатки.</para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect1>
<sect1 id="help-menu">
<title
>Мени <guilabel
>Помоћ</guilabel
></title>
&help.menu.documentation; </sect1>
<sect1 id="toolbar"
><title
>Трака алатки</title>
<para
>Трака алатки садржи иконе за следеће наредбе:</para>
<note
><para
>(Све се понашају истоветно наредбама менија.)</para
></note>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><guiicon
>Ново</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Отвори</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Сачувај</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Врати</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Штампај</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Опозови</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Понови</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Исеци</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Копирај</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Налепи</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Нађи</guiicon
></para
></listitem>
<listitem
><para
><guiicon
>Нађи следеће</guiicon
></para
></listitem>
</itemizedlist>
</sect1>
</chapter>
<chapter id="credits">
<title
>Заслуге и лиценца</title>
<para
>Октета </para>
<!--List all the copyright holders here-->
<para
>(програм) © 2006–2010, <personname
><firstname
>Фридрих</firstname
> <othername
>В.Х.</othername
> <surname
>Косебау</surname
></personname
> &Friedrich.Kossebau.email;.</para>
<para
>(документација) © 2008, 2010, <personname
><firstname
>Фридрих</firstname
> <othername
>В.Х.</othername
> <surname
>Косебау</surname
></personname
> &Friedrich.Kossebau.email;, <personname
><firstname
>Александер</firstname
> <surname
>Ричардсон</surname
></personname
> &Alex.Richardson.email;.</para>
<para
>Превео Драган Пантелић <email
>falcon-10@gmx.de</email
>.</para
>
&underFDL; &underGPL; </chapter>
<!-- !!!do not change ANYTHING after this line!!!! -->
<appendix id="installation">
<title
>Инсталирање</title>
<sect1 id="getting-kapp">
<title
>Како набавити Октету</title>
&install.intro.documentation; </sect1>
<sect1 id="Compilation">
<title
>Компиловање и инсталирање</title>
&install.compile.documentation; </sect1>
</appendix>
&documentation.index;
</book>
<!--
Local Variables:
mode: sgml
sgml-minimize-attributes:nil
sgml-general-insert-case:lower
sgml-omittag:t
sgml-shorttag:t
sgml-namecase-general:t
sgml-always-quote-attributes:t
sgml-indent-step:0
sgml-indent-data:nil
sgml-parent-document:nil
sgml-exposed-tags:nil
sgml-local-catalogs:nil
sgml-local-ecat-files:nil
End:
-->
distrib
>
Fedora
>
14
>
x86_64
>
media
>
updates
>
by-pkgid
>
1bb3956a89516f4d39cfce43ae83bc85
>
files
>
399
