<?xml version="1.0" ?>
<!DOCTYPE book PUBLIC "-//KDE//DTD DocBook XML V4.2-Based Variant V1.1//EN" "dtd/kdex.dtd" [
  <!ENTITY kappname-n '<application>KCalc</application>'>
  <!ENTITY kappname-g '<application>KCalca</application>'>
  <!ENTITY kappname-d '<application>KCalcu</application>'>
  <!ENTITY kappname-a '<application>KCalc</application>'>
  <!ENTITY kappname-i '<application>KCalcom</application>'>
  <!ENTITY kappname-l '<application>KCalcu</application>'>
  <!ENTITY % addindex "IGNORE">
  <!ENTITY % Serbian-Latin "INCLUDE"
> <!-- change language only here -->
  <!ENTITY commands SYSTEM "commands.docbook">
]>

<book lang="&language;">
<bookinfo>
<title
>Priručnik za <application
>KCalc</application
></title>

<authorgroup>
<author
><personname
><firstname
>Bernd</firstname
> <othername
>Johanes</othername
> <surname
>Viben</surname
></personname
> &Bernd.Johannes.Wuebben.mail; </author>

<author
><personname
><firstname
>Pamela</firstname
> <surname
>Roberts</surname
></personname
> &Pamela.Roberts.mail; </author>
<author
><personname
><firstname
>An Mari</firstname
> <surname
>Mafu</surname
></personname
> &Anne-Marie.Mahfouf.mail; </author>
<othercredit role="translator"
><firstname
>Dragan</firstname
><surname
>Pantelić</surname
><affiliation
><address
><email
>falcon-10@gmx.de</email
></address
></affiliation
><contrib
>prevod</contrib
></othercredit
> 
</authorgroup>

<copyright>
<year
>2001</year
> <year
>2002</year
> <year
>2005</year
>	<year
>2006</year>
<holder
>Bernd Johanes Viben, Pamela Roberts, An Mari Mafu</holder>
</copyright>

<legalnotice
>&FDLNotice;</legalnotice>

<date
>13. 5. 2010.</date>
<releaseinfo
>2.7 (KDE 4.5)</releaseinfo>

<abstract
><para
><application
>KCalc</application
> je naučni kalkulator za <acronym
>KDE</acronym
>.</para
></abstract>

<keywordset>
<keyword
>KDE</keyword>
<keyword
>KCalc</keyword>
<keyword
>kalkulator</keyword>
</keywordset>
</bookinfo>

<chapter id="introduction">
<title
>Uvod</title>

<para
>Ovaj dokument opisuje izdanje 2.7 <application
>KCalca</application
>.</para>

<para
><application
>KCalc</application
> pruža mnogo više matematičkih funkcija nego što se vidi na prvi pogled. Proučite sekciju o prečicama s tastature i režimima u ovom priručniku da biste saznali više o raspoloživim funkcijama.</para>

<para
>U dodatak uobičajenoj funkcionalnosti većine naučnih kalkulatora, <application
>KCalc</application
> pruža i sledeće mogućnosti vredne isticanja:</para>

<itemizedlist>
<listitem>
<para
>Trigonometrijske funkcije, logičke operacije, i statistička izračunavanja.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Isecanje i nalepljivanje brojeva sa i na ekran <application
>KCalca</application
>.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
><firstterm
>Stek rezultata</firstterm
>, preko koga možete zgodno pozivati prethodne rezultate.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Možete da podesite boje i font ekrana.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Možete da podesite tačnost s kojom <application
>KCalc</application
> računa i broj cifara posle tačke.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
><application
>KCalc</application
> pruža veliki broj korisnih <link linkend="key-accels"
>sveza tastera</link
>, koje olakšavaju korišćenje <application
>KCalca</application
> bez uređaja s pokazivačem.</para>
<para
>Savet: pritiskanjem (i držanjem) tastera <keycap
>Ctrl</keycap
>, videćete za svako dugme pridruženu svezu tastera.</para>
</listitem>
</itemizedlist>

<para
>Zabavite se sa <application
>KCalcom</application
>!</para>

<para
><personname
><firstname
>Bernd</firstname
> <othername
>Johanes</othername
> <surname
>Viben</surname
></personname
></para>

</chapter>


<chapter id="usage">
<title
>Upotreba</title>
<sect1 id="general-usage">
<title
>Opšta upotreba</title>

<para
>Opšta upotreba je jednostavna i slična načinu funkcionisanja većine običnih naučnih kalkulatora, ali zapazite sledeće specijalne mogućnosti <application
>KCalca</application
>:</para>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
>Stek rezultata</term>
<listitem
><para
>Svaki put kad kliknete levim na dugme <guibutton
>=</guibutton
> ili pritisnete taster <keycap
>Enter</keycap
> ili <keysym
>=</keysym
>, prikazani rezultat biva upisan u <application
>KCalcov</application
> stek rezultata. Kroz stek rezultata možete se kretati tasterima <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Z</keycap
></keycombo
> i <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>Z</keycap
></keycombo
>.</para
> 
</listitem>
</varlistentry
> 

<varlistentry>
<term
>Funkcija procenta</term>
<listitem>
<para
>Funkcija procenta radi donekle drugačije nego na većini kalkulatora. Međutim, kad se jednom shvati, njena proširena funkcionalnost pokazuje vrlo korisnom. Za detalje pogledajte sekciju o <link linkend="percent"
>funkciji procenta</link
>.</para>
</listitem
></varlistentry>
      
<varlistentry>
<term
>Isecanje i nalepljivanje</term>
<listitem>
<para
><itemizedlist>
<listitem>
<para
>Prečica <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>C</keycap
></keycombo
> kopira prikazani broj u klipbord.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Prečica <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>V</keycap
></keycombo
> nalepljuje sadržaj klipborda na ekran, pod uslovom da je pravilan broj u pokretnom zarezu.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Još uvek je moguće kopirati i nalepljivati kliktanjem na <application
>KCalcov</application
> ekran, ali može biti izbačeno iz budućih izdanja.</para>
</listitem>
</itemizedlist>
</para
></listitem
></varlistentry>

<varlistentry>
<term
>Napredne funkcije</term>
<listitem>
<para
>Kad prvi put pokrenete <application
>KCalc</application
>, biće prikazana samo dugmad za osnovne aritmetičke operacije.</para>
<para
>Kroz meni <guimenu
>Podešavanje</guimenu
> moguće je izabrati režim rada: <link linkend="simple-mode"
>jednostavan</link
>, <link linkend="science-mode"
>naučni</link
>, <link linkend="statistical-mode"
>statistički</link
> ili <link linkend="numeral-system-mode"
>brojevni sistemi</link
>. Imajte u vidu da će se ovi režimi pomalo menjati sa budućim izdanjima <application
>KCalca</application
>.</para
> 
</listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
>Raspored dugmadi</term>
<listitem>
<para
>Mnoga dugmad imaju sekundarni raspored, kako bi se obezbedio lak pristup svim funkcijama <application
>KCalca</application
>. Kliknite na dugme <guibutton
>Shift</guibutton
> ili pritisnite prečicu <keycap
>I</keycap
> da učinite sekundarni raspored vidljivim.</para
> 
</listitem>
</varlistentry>

</variablelist>
</sect1>


<!-- describing MODES here -->

<sect1 id="simple-mode">
<title
>Jednostavni režim</title>
<para
>Ovaj režim sadrži samo onu dugmad i funkcije koje su neophodne za osnovna izračunavanja.</para>
<para
>Ako želite samo da saberete sve stavke sa fakture, ovaj režim vam može najviše odgovarati.</para>
</sect1>


<sect1 id="science-mode">
<title
>Naučni režim</title>

<para
>U ovom režimu, leva kolona dugmadi dodeljena je trigonometrijskim funkcijama:</para>

<informaltable
><tgroup cols="2">
<thead>
<row
><entry
>dugmad</entry>
<entry
>funkcija</entry
></row>
</thead>
<tbody>
<row
><entry
><guibutton
>Hyp</guibutton
></entry>
<entry
>Ulazi u hiperbolički podrežim. Na primer, <guibutton
>Hyp</guibutton
> <guibutton
>Sin</guibutton
> daje sinus hiperbolički, sinh.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Sin</guibutton
></entry>
<entry
>Računa sinus.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Sin</guibutton
></entry>
<entry
>Računa inverzni sinus.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Cos</guibutton
></entry>
<entry
>Računa kosinus.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Cos</guibutton
></entry>
<entry
>Računa inverzni kosinus.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Tan</guibutton
></entry>
<entry
>Računa tangens.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Tan</guibutton
></entry>
<entry
>Računa inverzni tangens.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Log</guibutton
></entry>
<entry
>Računa logaritam za osnovu 10.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Log</guibutton
></entry>
<entry
>Računa 10 na x.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Ln</guibutton
></entry>
<entry
>Računa prirodni logaritam (logaritam za osnovu e).</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Ln</guibutton
></entry>
<entry
>Računa e na x.</entry
></row>

</tbody
></tgroup
></informaltable>

</sect1>


<sect1 id="statistical-mode">
<title
>Statistički režim</title>

<para
>U ovom režimu, leva kolona dugmadi dodeljena je statističkim funkcijama:</para>
<para
>Najveći deo funkcionalnosti u ovom režimu vrti se oko dugmeta <guibutton
>Dat</guibutton
>. Spisak brojevnih podataka stvarate tako što unosite brojeve u kalkulator i pritiskate dugme <guibutton
>Dat</guibutton
>. Na ekranu je dat sekvencijalno rastući broj, koji ukazuje na položaj stavke na spisku podataka. Tradicionalni kalkulator skladišti samo tri vrednosti za statističke funkcije: broj diskretnih stavki na spisku, zbir svih stavki i zbir kvadrata svih stavki. <application
>KCalc</application
> se ovde razlikuje po tome što zaista skladišti sve diskretne vrednosti, tako da možete izračunati i medijan podataka. </para>

<informaltable
><tgroup cols="2">
<thead>
<row
><entry
>dugmad</entry>
<entry
>funkcija</entry
></row
></thead>

<tbody>
<row
><entry
><guibutton
>N</guibutton
></entry>
<entry
>Vraća broj unetih stavki.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>N</guibutton
></entry>
<entry
>Prikazuje zbir svih unetih stavki.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Mea</guibutton
></entry>
<entry
>Prikazuje srednju vrednost unetih stavki.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Mea</guibutton
></entry>
<entry
>Prikazuje zbir kvadrata unetih stavki.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>σN</guibutton
></entry>
<entry
>Prikazuje standardnu devijaciju (n).</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>σN</guibutton
></entry>
<entry
>Prikazuje standardnu devijaciju populacije (n-1)</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Med</guibutton
></entry>
<entry
>Prikazuje medijan.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Dat</guibutton
></entry>
<entry
>Unosi stavku.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Dat</guibutton
></entry>
<entry
>Briše poslednju unesenu stavku.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>CSt</guibutton
></entry>
<entry
>Čisti skladište unesenih stavki.</entry
></row>

</tbody
></tgroup
></informaltable>


</sect1>


<sect1 id="numeral-system-mode">
<title
>Režim brojevnih sistema</title>
<para
>Ovaj režim sadrži dugmad i funkcije za binarno, heksadekadno, oktalno i dekadno računanje.</para>

<para
>Brojevni sistem birate radio dugmadima na desnoj strani. Na primer, heksadekadni broj unosite tako što izaberete radio dugme <guilabel
>Heks.</guilabel
>, pa unesete cifre, uključujući i slova <guibutton
>A</guibutton
> do <guibutton
>F</guibutton
> za brojeve veće od 9. Ako potom želite da vidite broj binarno, samo izaberite <guilabel
>Bin.</guilabel
>.</para>

<para
>Može vam odgovarati da vidite pojedinačne bitove, tako što izaberete <guimenu
>Uređivanje bitova</guimenu
> iz menija <guimenu
>Podešavanje</guimenu
>.</para>

<para
>Ovaj režim daje naredne logičke operatore: <informaltable
><tgroup cols="2">
<thead>
<row
><entry
>dugmad</entry>
<entry
>funkcija</entry
></row
></thead>
<tbody>
<row
><entry
><guibutton
>AND</guibutton
></entry>
<entry
>Dva broja se uvode u logičku konjunkciju.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>OR</guibutton
></entry>
<entry
>Dva broja se uvode u logičku disjunkciju.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>XOR</guibutton
></entry>
<entry
>Dva broja se uvode u ekskluzivnu logičku disjunkciju.</entry
></row>

</tbody
></tgroup
></informaltable>

</para>
</sect1>



<!-- end of MODES -->


<sect1 id="memory-operations">
<title
>Operacije s memorijom</title>

<para
><application
>KCalc</application
> podržava operacije s memorijom kakve daju standardni kalkulatori, kao i šest mesta za držanje konstanti.</para>

<sect2 id="standard_memory">
<title
>Standardne operacije s memorijom</title>

<para
><application
>KCalc</application
> može da pamti rezultate operacija mesto vas, radi upotrebe u narednim računanjima. Ovim funkcijama pristupate preko dugmadi <guibutton
>MR</guibutton
>, <guibutton
>MS</guibutton
>, <guibutton
>M+</guibutton
> i <guibutton
>MC</guibutton
>.</para>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>MS</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Dugme <guibutton
>MS</guibutton
> skladišti u memoriju trenutno prikazani rezultat. </para
></listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>M+</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Dugme <guibutton
>M+</guibutton
> dodaje tekući rezultat vrednosti u memoriji. Na primer, ako ste uskladištili 20, a tekući rezultat je 5, po pritisku na ovo dugme memorija će sadržati 25. Ako je memorija prazna, ponaša se kao dugme <guibutton
>MS</guibutton
>, prosto skladišteći rezultat.</para
></listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>MR</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Dugme <guibutton
>MR</guibutton
> dobavlja vrednost uskladištenu u memoriji i stavlja je na ekran.</para
></listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>MC</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Dugme <guibutton
>MC</guibutton
> čisti memoriju.</para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>

<para
>Ako je vrednost uskladištena u memoriji, na traci stanja se vidi jedno <guilabel
>M</guilabel
>, pored pokazatelja režima kalkulatora.</para>
</sect2>

<sect2 id="constant_buttons">
<title
>Konstante</title>

<para
>Šest dugmadi za konstante, <guibutton
>C1</guibutton
> do <guibutton
>C6</guibutton
>, vide se samo kada je aktivirana stavka <guilabel
>Dugmad konstanti</guilabel
> u meniju <guimenu
>Podešavanje</guimenu
> na traci menija. Dostupna su u naučnom i statističkom režimu.</para>

<para
>Za skladištenje broja prikazanog na ekranu <application
>KCalca</application
> kao jedne od šest konstanti, prvo pritisnite dugme <guibutton
>Shift</guibutton
>, pa jedno od dugmadi <guibutton
>C1</guibutton
> do <guibutton
>C6</guibutton
>.</para>

<para
>Za unošenje vrednosti skladištene pod konstantom u račun, pritisnite željeno dugme (<guibutton
>C1</guibutton
> do <guibutton
>C6</guibutton
>) i odgovarajući broj će se pojaviti na ekranu. </para>

<para
>Možete menjati etikete dugmadi konstanti, kako biste lakše zapamtili koje dugme daje koju konstantu. Kliknite desnim dugmetom miša na jedno od dugmadi od <guibutton
>C1</guibutton
> do <guibutton
>C6</guibutton
>, i iskočiće meni u kojem možete izabrati <guilabel
>Postavi ime</guilabel
>. </para>

<para
>Postoje mnoge predefinisane konstante (većinom fizičke) koje se mogu staviti na dugmad <guibutton
>C1</guibutton
> do <guibutton
>C6</guibutton
>, tako što iz iskačućeg menija koji se poziva desnim klikom na dugme konstante izaberete <guilabel
>Izaberi sa spiska</guilabel
>. Mada se predefinisanim konstantama može pristupiti i preko menija <guimenu
>Konstante</guimenu
> u traci menija, skladištenje na dugmad konstante je vrlo praktično ako se vrednost često koristi.</para>

</sect2>

</sect1>

<sect1 id="key-accels">
<title
>Jednotasterske prečice</title>

<para
>Radi jednostavnijeg unosa sa tastature pri računanju, <application
>KCalc</application
> ima jednotasterske prečice za većinu funkcija. Na primer, unosom <userinput
>7R</userinput
> ili <userinput
>7r</userinput
> računate recipročnu vrednost od 7 (1/7).</para>

<para
>Tokom računanja, uvek možete pritisnuti <keycap
>Ctrl</keycap
> da bi svako dugme pokazalo svoju svezu tastera.</para>
<!-- Shift works like Caps Lock-->
<informaltable
><tgroup cols="3">
<thead>
<row
><entry
>taster</entry>
<entry
>funkcija</entry>
<entry
>napomene</entry
></row>
</thead>
<tbody>

<row
><entry
><keycap
>H</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Hyp</guibutton
></entry>
<entry
>Hiperboličko, npr. <guibutton
>Hyp</guibutton
> <guibutton
>Sin</guibutton
> za sinh.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>S</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Sin</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>C</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Cos</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>T</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Tan</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>N</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Ln</guibutton
></entry>
<entry
>Logaritam za osnovu e.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>L</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Log</guibutton
></entry>
<entry
>Logaritam za osnovu 10.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>Ctrl-2</keycap
></entry>
<entry
> <guibutton
>Shift</guibutton
></entry>
<entry
>Druga funkcija za ovo dugme. Na primer, ako želite arcsin otkucajte <userinput
>Ctrl-2 s </userinput
>.</entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>\</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>+/−</guibutton
></entry>
<entry
>Izvrće znak.</entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>[</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>x^2</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>^</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>x^y</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>!</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>n!</guibutton
></entry>
<entry
>Faktorijel.</entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>&lt;</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>Lsh</guibutton
></entry>
<entry
>Levi pomak.</entry
></row>
<!-- no "<" on Lsh key only "
>" on Rsh key-->
<row
><entry
><keysym
>&gt;</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>Rsh</guibutton
></entry>
<entry
>Desni pomak.</entry
></row>
<row
><entry
><keysym
>&amp;</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>AND</guibutton
></entry>
<entry
>Logičko I.</entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>x</keysym
> ili <keysym
>*</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>×</guibutton
></entry>
<entry
>Množenje.</entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>/</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>÷</guibutton
></entry>
<entry
>Deljenje.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>D</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Dat</guibutton
></entry>
<entry
>Unos stavke u statističkom režimu.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>|</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>OR</guibutton
></entry>
<entry
>Logičko ILI. <guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>OR</guibutton
> daje KSILI.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>R</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>1/x</guibutton
></entry>
<entry
>Recipročno.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>Enter</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>=</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keycap
><keycap
>Return</keycap
></keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>=</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keycap
><keycap
>PageUp</keycap
></keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C</guibutton
></entry>
<entry
>Čisti.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>Escape</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C</guibutton
></entry>
<entry
>Čisti.</entry
></row>
<!--
<row
><entry
><keycap
>Prior</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C</guibutton
></entry>
<entry
>Clear</entry
></row>
-->
<row
><entry
><keycap
><keycap
>PageDown</keycap
></keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>AC</guibutton
></entry>
<entry
>Čisti sve.</entry
></row>
<!--
<row
><entry
><keycap
>Next</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>AC</guibutton
></entry>
<entry
>Clear all</entry
></row>
-->
<row
><entry
><keycap
>Del</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>AC</guibutton
></entry>
<entry
>Čisti sve.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>Shift</keycap
>+<keycap
>:</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Mod</guibutton
></entry>
<entry
>Ostatak pri deljenju.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>Alt</keycap
>+<keycap
>1</keycap
> do <keycap
>Alt</keycap
>+<keycap
>6</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C1</guibutton
></entry>
<entry
>Poziva vrednost skladištenu u <guibutton
>C1</guibutton
> do <guibutton
>C6</guibutton
>.</entry
></row>

</tbody
></tgroup
></informaltable>

</sect1>
</chapter>

<chapter id="comments-on-specific-functions">
<title
>Komentari o specifičnim funkcijama</title>

<sect1 id="mod">
<title
><guibutton
>Mod</guibutton
> i <guibutton
>IntDiv</guibutton
></title>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Mod</guibutton
> daje ostatak pri deljenju prikazanog broja sa sledećim unesenim brojem.</term>
<listitem
><para
><userinput
>22 Mod 8 = </userinput
> daje rezultat <emphasis
>6</emphasis
>.</para>
<para
><userinput
>22.345 Mod 8 = </userinput
> daje rezultat <emphasis
>6.345</emphasis
>.</para>
</listitem
></varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>IntDiv</guibutton
> daje celobrojni rezultat deljenja prikazanog broja sa sledećim unesenim brojem.</term>
<listitem
><para
><userinput
>22 Shift IntDiv 8 = </userinput
> daje rezultat <emphasis
>2</emphasis
>.</para>
<para
><userinput
>22.345 Shift IntDiv 8 = </userinput
> takođe daje <emphasis
>2</emphasis
>. </para
></listitem
></varlistentry>
</variablelist>

</sect1>


<sect1 id="percent">
<title
>%</title>

<para
>Kao zamena za <guibutton
>=</guibutton
>, dugme <guibutton
>%</guibutton
> tumači poslednju izvedenu operaciju ovako:</para>

<para
><itemizedlist>
<listitem>
<para
>Ako je krajnji operator + ili -, drugi argument se shvata kao procenat prvog operanda. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Ako je krajnji operator *, rezultat množenja se deli sa 100. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Ako je krajnji operator /, daje levi operand kao procenat desnog operanda. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>U svim ostalim slučajevima, <guibutton
>%</guibutton
> daje isti rezultat kao <guibutton
>=</guibutton
>. </para>
</listitem>
</itemizedlist
></para>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
>Primeri:</term>
<listitem>
<para
><userinput
>150 + 50 %</userinput
> daje <emphasis
>225</emphasis
> (150 plus 50 procenata od 150)</para>
<para
><userinput
>42 * 3 %</userinput
> daje <emphasis
>1.26</emphasis
>  (42 * 3 / 100)</para>
<para
><userinput
>45 / 55 %</userinput
> daje <emphasis
>81.81...</emphasis
> (45 je 81.81... procenata od 55)</para>
</listitem>
</varlistentry>
</variablelist>

</sect1>

<sect1 id="lsh-rsh">
<title
><guibutton
>Lsh</guibutton
> i <guibutton
>Rsh</guibutton
></title>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Lsh</guibutton
> pomiče ulevo (množi sa 2) celobrojni deo prikazane vrednosti n puta, gde je n sledeći uneseni broj, i daje celobrojan rezultat (osnova se postavlja na <guilabel
>Bin.</guilabel
>):</term>
<listitem
><para
><userinput
>10 Lsh 3 =</userinput
> daje <emphasis
>80</emphasis
> (10 tri puta pomnoženo sa 2).</para>
<para
><userinput
>10.345 Lsh 3 =</userinput
> takođe daje <emphasis
>80</emphasis
>.</para
></listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>Rsh</guibutton
> pomiče vrednost udesno (celobrojno deli sa 2) n puta.</term>
<listitem
><para
><userinput
>16 Rsh 2 =</userinput
> daje <emphasis
>4</emphasis
> (16 dvaput podeljeno sa 2).</para>
<para
><userinput
>16.999 Rsh 2 =</userinput
> takođe daje <emphasis
>4</emphasis
>.</para>
</listitem>
</varlistentry>
</variablelist>

</sect1>

<sect1 id="and-or-xor">
<title
><guibutton
>Cmp</guibutton
>, <guibutton
>AND</guibutton
>, <guibutton
>OR</guibutton
> i <guibutton
>XOR</guibutton
></title>

<para
>Funkcije <guibutton
>Cmp</guibutton
>, <guibutton
>AND</guibutton
> i <guibutton
>OR</guibutton
> izvode bitske logičke operacije, te su smislenije ako je osnova postavljena na <guilabel
>Heks.</guilabel
>, <guilabel
>Okt.</guilabel
> ili <guilabel
>Bin.</guilabel
> pre nego na <guilabel
>Dek.</guilabel
>. U sledećim primerima osnova je postavljena na <guilabel
>Bin.</guilabel
>.</para>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Cmp</guibutton
> izvodi jedinični komplement (obrće bitove).</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 Cmp</userinput
> daje <emphasis
>111...111010</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>AND</guibutton
> izvodi logičko I.</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 AND 110 =</userinput
> daje <emphasis
>100</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>OR</guibutton
> izvodi logičko ILI.</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 OR 110 =</userinput
> daje <emphasis
>111</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>XOR</guibutton
> izvodi logičko KSILI (ekskluzivno ILI).</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 XOR 110 =</userinput
> daje <emphasis
>11</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>

</variablelist>
</sect1>
</chapter>


<chapter id="questions-and-answers">
<title
>Pitanja i odgovori</title>

<qandaset>


<qandaentry>
<question
><para
>Kako da dobijem e, Ojlerov broj?</para
></question>
<answer
><para
>Upišite <userinput
>1 Shift Ln</userinput
>.</para
></answer>
</qandaentry>

<qandaentry>
<question
><para
>Kako da imam dve fiksne cifre posle tačke?</para
></question>
<answer
><para
>Pozovite dijalog za podešavanje preko trake menija, <menuchoice
><guimenu
>Podešavanje</guimenu
><guimenuitem
>Podesi KCalc...</guimenuitem
></menuchoice
>. Popunite <guilabel
>Postavi decimalnu tačnost</guilabel
> i namestite obrtač tako da pokazuje 2.</para
></answer
> </qandaentry>

<qandaentry>
<question
><para
>Šta je sa tačnošću?</para
></question>
<answer
><para
>Glavni faktor koji određuje tačnost <application
>KCalca</application
> jeste da li C biblioteka podržava tip <type
>long double</type
>. Ako podržava, to će se otkriti pri kompilovanju <application
>KCalca</application
> i upotrebiti kao osnovni tip podataka za predstavljanje brojeva. </para>

<para
>Postavite <guilabel
>Tačnost</guilabel
> u <application
>KCalcovom</application
> dijalogu za podešavanje tako da gornja računanja rade ispravno. Preporučujemo tačnost 14 ako je osnovni tip podataka u vašoj kopiji <application
>KCalca</application
> <type
>long double</type
>, inače 8 do 10.</para>

<para
>Veća tačnost ne vodi nužno boljim rezultatima. Poigrajte se malo s tačnošću da biste videli na šta mislimo.</para>
</answer>
</qandaentry>

</qandaset>
</chapter>

&commands;

<chapter id="copyright">
<title
>Zasluge i licenca</title>

<para
>© na <application
>KCalc</application
>:</para>
<para
><personname
><firstname
>Bernd</firstname
> <othername
>Johanes</othername
> <surname
>Viben</surname
></personname
>, 1996–2000</para>
<para
>tim <acronym
>KDE‑a</acronym
>, 2000–2008</para>

<itemizedlist>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Bernd</firstname
> <othername
>Johanes</othername
> <surname
>Viben</surname
></personname
> &Bernd.Johannes.Wuebben.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Evan</firstname
> <surname
>Teran</surname
></personname
> &Evan.Teran.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Espen</firstname
> <surname
>Sand</surname
></personname
> &Espen.Sand.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Kris</firstname
> <surname
>Hauels</surname
></personname
> &Chris.Howells.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Aron</firstname
> <othername
>Dž.</othername
> <surname
>Sajgo</surname
></personname
> &Aaron.J.Seigo.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Čarls</firstname
> <surname
>Semjuels</surname
></personname
> &Charles.Samuels.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Dejvid</firstname
> <surname
>Džonson</surname
></personname
> &David.Johnson.mail;</para
></listitem>
</itemizedlist>

<para
><application
>KCalc</application
> je inspirisan programom <command
>xfrmcalc</command
> <personname
><firstname
>Martina</firstname
> <surname
>Bartleta</surname
></personname
>, čiji je motor steka još uvek deo <application
>KCalca</application
>.</para>

<para
>© na dokumentaciju, 2001, 2002, 2005, 2006, 2010:</para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Bernd</firstname
> <othername
>Johanes</othername
> <surname
>Viben</surname
></personname
> &Bernd.Johannes.Wuebben.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Pamela</firstname
> <surname
>Roberts</surname
></personname
> &Pamela.Roberts.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Džesika</firstname
> <surname
>Hol</surname
></personname
> &J.Hall.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>An Mari</firstname
> <surname
>Mafu</surname
></personname
> &Anne-Marie.Mahfouf.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Ajke</firstname
> <surname
>Krumbaher</surname
></personname
> <email
>eike.krumbacher@x-eike.de</email
></para
></listitem>
</itemizedlist>

<para
>Preveo Dragan Pantelić <email
>falcon-10@gmx.de</email
>.</para
> 
&underFDL; &underGPL; </chapter>

<appendix id="installation">
<title
>Instaliranje</title>

<para
><application
>KCalc</application
> je deo paketa <literal
>kdeutils</literal
> projekta <acronym
>KDE</acronym
>, i obično stiže kao deo instalacije <acronym
>KDE‑a</acronym
>. Za više detalja o <acronym
>KDE‑u</acronym
> posetite <ulink url="http://www.kde.org"
>http://www.kde.org</ulink
>.</para>

<sect1 id="compilation-and-installation">
<title
>Kompilovanje i instaliranje</title>
&install.intro.documentation; &install.compile.documentation; </sect1>

<sect1 id="enable-long-double-precision">
<title
>Kako uključiti <type
>long double</type
> tačnost u <application
>KCalcu</application
>?</title>

<para
>Ako C biblioteka na vašem računaru podržava tip podataka <type
>long double</type
>, možete uključiti <type
>long double</type
> tačnost u <application
>KCalcu</application
>.</para>

<para
>Evo šta treba uraditi:</para>

<procedure>
<step>
<para
>Proverite da li je u <filename
>config-kcalc.h</filename
> definisano <literal
>HAVE_LONG_DOUBLE</literal
>, tj. potražite red u kojem piše:</para>

<screen
>#define HAVE_LONG_DOUBLE 1</screen>

<para
>Ako ne možete da nađete takav red, vaš sistem ne podržava tačnost <type
>long double</type
> po IEEE‑u. </para>
</step>
<step>
<para
>Uredite fajlove <filename class="headerfile"
>kcalctype.h</filename
>, <filename
>configdlg.cpp</filename
>, <filename
>kcalc.cpp</filename
> i <filename
>kcalc_core.cpp</filename
> tako da uklonite redove:</para>

<screen
>#ifdef HAVE_LONG_DOUBLE
#undef HAVE_LONG_DOUBLE
#endif
</screen>

</step>
<step>
<para
>Ponovo kompilujte <application
>KCalc</application
>. </para>
</step>
</procedure>

</sect1>
</appendix>

</book>

<!--
Local Variables:
mode: sgml
sgml-minimize-attributes:nil
sgml-general-insert-case:lower
sgml-indent-step:0
sgml-indent-data:nil
End:
-->