<?xml version="1.0" ?> <!DOCTYPE article PUBLIC "-//KDE//DTD DocBook XML V4.2-Based Variant V1.1//EN" "dtd/kdex.dtd" [ <!ENTITY % addindex "IGNORE"> <!ENTITY % Serbian "INCLUDE" > <!-- change language only here --> ]> <article lang="&language;"> <articleinfo> <title >Држава (регија) и језик</title> <authorgroup> <author ><personname ><firstname >Мајк</firstname > <surname >Мекбрајд</surname ></personname > &Mike.McBride.mail;</author> <author ><personname ><firstname >Кришна</firstname > <surname >Татенени</surname ></personname > &Krishna.Tateneni.mail;</author> <othercredit role="translator" ><firstname >Драган</firstname ><surname >Пантелић</surname ><affiliation ><address ><email >falcon-10@gmx.de</email ></address ></affiliation ><contrib >превод</contrib ></othercredit > </authorgroup> <date >28. 11. 2011.</date> <releaseinfo >4.8</releaseinfo> <keywordset> <keyword >КДЕ</keyword> <keyword >Системске поставке</keyword> <keyword >локалитет</keyword> <keyword >држава</keyword> <keyword >језик</keyword> </keywordset> </articleinfo> <sect1 id="locale"> <title >Држава (регија) и језик</title> <para >Овај модул Системских поставки <acronym >КДЕ‑а</acronym > омогућава вам прилагођавање опција које зависе од дела света у ком живите. Модул се састоји од седам језичака, од којих је сваки детаљно описан секцијама које следе. </para> <para >У већини случајева можете једноставно изабрати државу и језик, а остале опције ће бити постављене прикладно томе. </para> <para >Испод језичака овог модула можете видети преглед дејства поставки. Поред позитивних и негативних бројева, видећете пример вредности позитивних и негативних новчаних износа, дугих и кратких датума, и времена. Како мењате поставке, преглед показује дејство измена и пре него што их примените. </para> <para >Свака поставка под различитим језичцима има сопствено дугме <guilabel >Подразумевано</guilabel >, које се активира кад год се поставка разликује од подразумеване вредности за изабрану државу. Кликом на ово дугме враћате само ту поставку на подразумевано. </para> <sect2 id="locale-country"> <title >Држава</title> <para >Под овим језичком можете изабрати жељену државу или регију. </para> <para >Падајући списак <guilabel >Држава:</guilabel > набраја све доступне државе и испрва ће показивати тренутно изабрану државу. Ако је та држава <guilabel >системска држава (<нека>)</guilabel >, то значи да нисте сами задали државу већ се подразумева држава постављена на нивоу система. Променом државе све поставке ће бити аутоматски пребачене на подразумеване за ту државу, осим оних за које сте непосредно задали вредности. Лако можете видети где постоји ова разлика између личне и подразумеване поставке, по дугмету <guilabel >Подразумевано</guilabel > поред поставке. Ако је оно активно, ваша лична поставка се разликује, и можете кликнути на ово дугме да бисте је вратили на вредност према држави. </para> </sect2> <sect2 id="locale-languages"> <title >Језици</title> <para >Под овим језичком можете задати пожељне језике, на којима ће бити радни простор и програми <acronym >КДЕ‑а</acronym >. </para> <para >Радни простор и програми <acronym >КДЕ‑а</acronym > развијају се на америчком енглеском, а затим их преводилачки тимови преводе на многе друге језике. Да би се превод на одређени језик могао користити, прво га треба инсталирати. Списак <guilabel >Доступни језици:</guilabel > показује који су преводи <acronym >КДЕ‑а</acronym > доступни на систему. Ако жељеног језика нема на списку, инсталирајте га онако како је уобичајено за ваш систем. На неким системима може бити активирано и дугме <guilabel >Инсталирај још језика</guilabel >, које овај поступак још више олакшава. </para> <para >Списак <guilabel >Пожељни језици:</guilabel > набраја језике који ће се користити у приказу радног простора и програма <acronym >КДЕ‑а</acronym >. Пошто нису сви програми преведени на све језике, превод ће се тражити по језицима почев од врха овог списка, и употребити први који буде пронађен. Ако ниједан од језика које сте задали не садржи превод датог текста, добићете га на америчком енглеском. </para> <para >На списак <guilabel >Пожељни језици:</guilabel > додајете нови језик тако што га изаберете у <guilabel >Доступни језици:</guilabel >, а затим кликнете на стрелицу за додавање. Језик уклањате тако што га изаберете, па кликнете на стрелицу за уклањање. Редослед пожељности неког језика можете мењати тако што га изаберете и кликћете на стрелице нагоре или надоле. </para> <note> <para >Поставке језика и државе (регије) међусобно су независне. Промена језик <emphasis >не</emphasis > доводи аутоматски до промене формата бројева, датума, итд. за дату државу или регију. Језик ће утицати једино на делове приказа датума, попут назива месеци. </para> </note> </sect2> <sect2 id="locale-numbers"> <title >Бројеви</title> <para >Под овим језичком можете поставити опције за приказ бројева. Подразумеване вредности су аутоматски изабране на основу избора државе. </para> <para >У првом падајућем списку можете задати груписање цифара у приказу бројева.</para> <para >У поље <guilabel >Раздвајач група:</guilabel > можете унети жељени знак за раздвајање група цифара у бројевима, што је обично <userinput >.</userinput > или <userinput >,</userinput >. Имајте у виду да овај знак треба да се разликује од оног у поставци <guilabel >Раздвајач децимала:</guilabel >. Падајући списак даје на избор неке уобичајене вредности. </para> <para >У поље <guilabel >Раздвајач децимала:</guilabel > можете унети жељени знак за раздвајање децималног од целог дела броја, што је обично <userinput >.</userinput > или <userinput >,</userinput >. Имајте у виду да овај знак треба да се разликује од оног у поставци <guilabel >Раздвајач група:</guilabel >. Падајући списак даје на избор неке уобичајене вредности. </para> <para >Бројчаником <guilabel >Децимална места:</guilabel > можете одредити број приказаних децимала у бројевним вредностима, тј. број цифара <emphasis >после</emphasis > раздвајача децимала. </para> <para >У поље <guilabel >Позитивни знак:</guilabel > можете унети знак који указује да је број позитиван. Пазите да ова вредност буде различита од оне у поставци <guilabel >Негативни знак:</guilabel >. Падајући списак даје на избор неке уобичајене вредности. Овај знак се може користити и за новчане вредности, у зависности од поља <guilabel >Формат позитивних:</guilabel > под језичком <guilabel >Новац</guilabel >. </para> <para >У поље <guilabel >Негативни знак:</guilabel > можете унети знак који указује да је број негативан. Пазите да ова вредност буде различита од оне у поставци <guilabel >Позитивни знак:</guilabel >. Падајући списак даје на избор неке уобичајене вредности. Овај знак се може користити и за новчане вредности, у зависности од поља <guilabel >Формат негативних:</guilabel > под језичком <guilabel >Новац</guilabel >. </para> <para >Падајући списак <guilabel >Скуп цифара:</guilabel > набраја скупове цифара које се могу користити уместо арапских у приказу бројева. Ако изаберете скуп цифара различит од арапског, биће примењен само на бројеве у језичком контексту који користи тај скуп, док ће се арапске цифре и даље користити свуда другде. На пример, арапско-индијске цифре могу бити коришћене у арапском језику, али не у енглеском. </para> <para >Имајте у виду да се груписање цифара, раздвајач група, раздвајач децимала, број децималних места, формат позитивних и негативних бројева и скуп цифара, постављају се засебно за новчане вредности, под језичком <guilabel >Новац</guilabel >. </para> </sect2> <sect2 id="locale-money"> <title >Новац</title> <para >Под овим језичком можете поставити опције за приказ новчаних вредности. Подразумеване вредности су аутоматски изабране на основу избора државе. </para> <para >Падајући списак <guilabel >Валута:</guilabel > омогућава избор валуте која се користи у приказу новчаних вредности. Ово ће подразумевано бити валута у употреби у изабраној држави, а са списка можете изабрати неку другу. Валуте су дате по свом имену и коду по стандарду ИСО 4217. Валуте у промету у држави коју сте изабрали биће дате при врху, за чим следе све остале валуте. Промена валуте овде повлачи и промену поставке <guilabel >Симбол валуте:</guilabel >, на подразумевани симбол за ту валуту. </para> <para >Из падајућег списка <guilabel >Симбол валуте:</guilabel > можете изабрати симбол валуте у приказу новчаних вредности. Подразумевано ће то бити уобичајени симбол за валуту изабрану са падајућег списка <guilabel >Валута:</guilabel >. Биће вам дозвољено да изаберете само прихватљиве симболе према тренутном коду валуте, како би се избегле неусаглашености попут избора америчког долара а симбола £ за британску фунту. Ова поставка се аутоматски мења ако промените поставку <guilabel >Валута:</guilabel >. </para> <para >У наредном падајућем списку можете задати груписање цифара за приказ новчаних вредности.</para> <para >У поље <guilabel >Раздвајач група:</guilabel > можете унети жељени знак за раздвајање група цифара у новчаним вредностима, што је обично <userinput >.</userinput > или <userinput >,</userinput >. Имајте у виду да овај знак треба да се разликује од оног у поставци <guilabel >Раздвајач децимала:</guilabel >. Падајући списак даје на избор неке уобичајене вредности. </para> <para >У поље <guilabel >Раздвајач децимала:</guilabel > можете унети жељени знак за раздвајање децималног од целог дела новчане вредности, што је обично <userinput >.</userinput > или <userinput >,</userinput >. Имајте у виду да овај знак треба да се разликује од оног у поставци <guilabel >Раздвајач група:</guilabel >. Падајући списак даје на избор неке уобичајене вредности. </para> <para >Бројчаником <guilabel >Децимална места:</guilabel > можете одредити број приказаних децимала у новчаним вредностима, тј. број цифара <emphasis >после</emphasis > раздвајача децимала. </para> <para >Из падајућег списка <guilabel >Формат позитивних:</guilabel > можете изабрати како да се приказују позитивне новчане вредности. На избор је дато четири примера различитих формата, који се ослањају и на поставке <guilabel >Симбол валуте:</guilabel > и <guilabel >Позитивни знак:</guilabel > тамо где је потребно. Можете одредити и да се <guilabel >Позитивни знак:</guilabel > бројевних вредности замени заградама. </para> <para >Из падајућег списка <guilabel >Формат негативних:</guilabel > можете изабрати како да се приказују позитивне новчане вредности. На избор је дато десет примера различитих формата, који се ослањају и на поставке <guilabel >Симбол валуте:</guilabel > и <guilabel >Негативни знак:</guilabel > тамо где је потребно. Можете одредити и да се <guilabel >Негативни знак:</guilabel > бројевних вредности замени заградама. </para> <para >Падајући списак <guilabel >Скуп цифара:</guilabel > набраја скупове цифара које се могу користити уместо арапских у приказу новчаних вредности. Ако изаберете скуп цифара различит од арапског, биће примењен само на бројеве у језичком контексту који користи тај скуп, док ће се арапске цифре и даље користити свуда другде. На пример, арапско-индијске цифре могу бити коришћене у арапском језику, али не у енглеском. </para> <para >Имајте у виду да се груписање цифара, раздвајач група, раздвајач децимала, број децималних места, формат позитивних и негативних бројева и скуп цифара, постављају се засебно за бројевне вредности, под језичком <guilabel >Бројеви</guilabel >. </para> </sect2> <sect2 id="locale-calendar"> <title >Календар</title> <para >Под овим језичком можете поставити опције за приказ календарских података. Подразумеване вредности су аутоматски изабране на основу избора државе. </para> <para >Падајући списак <guilabel >Календарски систем:</guilabel > омогућава избор календара за приказ и унос датума. Подразумевано је постављен главни календар у употреби у изабраној држави, што је обично грегоријански. Промена календарског система довешће до ажурирања различитих падајућих спискова у вези са данима у седмици, активирања или деактивирања кућице <guilabel >Користи нову еру</guilabel >, а може се променити и поставка <guilabel >Распон кратке године:</guilabel >. </para> <para >Имајте у виду да се под грегоријанским календаром подразумева хибрид јулијанског до четвртка 4. октобра 1582. и грегоријанског од петка 15. октобра 1582, што значи да је десет дана између „изостављено“. Свесни смо да се тренутак преласка не узима исто у свим државама, али овако су програмери КуТ‑а одлучили да изведу грегоријански календар и желимо да останемо усаглашени са њима. </para> <para >Ако изаберете грегоријански календар, активира се кућица <guilabel >Користи нову еру</guilabel >. Њоме можете задати да се за приказ и унос датума користи заједничка ера (не., пне.) уместо хришћанске (лг., пХ.). Видите под језичком <guilabel >Датум и време</guilabel > како ово да подесите. </para> <para >Опција <guilabel >Распон кратке године:</guilabel > има ефекта само ако задате да се користи кратак, двоцифрени формат године (ГГ) у поставкама <guilabel >Дугачак формат датума:</guilabel > или <guilabel >Кратак формат датума:</guilabel > под језичком <guilabel >Датум и време</guilabel >. При уносу кратке вредности године, нпр. 10, систем мора да погоди у који век то пада. Постављањем <guilabel >Распон кратке године:</guilabel > говорите систему како да тумачи кратке године, нпр. да ли 50 треба да значи 1950. или 2050. Распон се може задати засебно за сваки календарски систем, пошто сви користе различите ере (почетне датуме). На пример, јеврејски календар је тренутно у 58. веку (грегоријанска 2010. је приближно 5771. јеврејска), тако да распон може бити 5750 до 5850. </para> <para >Са падајућег списка <guilabel >Први дан у седмици:</guilabel > бирате који се дан у седмици схвата као почетак седмице. Ова вредност обично утиче на табеларни приказ календара, за одређивање који дан пада у прву колону. </para> <para >Падајући списак <guilabel >Први радни дан у седмици:</guilabel > даје вам да изаберете дан којим почиње радна седмица. Ова вредност обично одређује викенде у табеларним приказима календара. </para> <para >Из падајућег списка <guilabel >Последњи радни дан у седмици:</guilabel > бирате последњи дан у радној седмици. Ова вредност обично одређује викенде у табеларним приказима календара. </para> <para >Падајући списка <guilabel >Дан у седмици за посебне верске обичаје:</guilabel > служи за бирање дана који је редовно посвећен посебним верским обичајима. У табеларним приказима календара ови дани су обично означени „црвеним словом“. Ако у вашем случају нема таквог дана, можете изабрати <guilabel >ниједан</guilabel >. </para> </sect2> <sect2 id="locale-datetime"> <title >Датум и време</title> <para >Под овим језичком можете поставити опције за приказ и унос времена и датума. Подразумеване вредности су аутоматски изабране на основу избора државе. </para> <para >У пољу <guilabel >Формат времена:</guilabel > можете унети формат за приказ и унос времена. Формат се задаје као комбинација специјалних кодова, који представљају елементе времена, и дословног текста који их раздваја. Специјални кодови су набројани испод. Формат може бити каква год комбинација временских елемената коју желите, али би требало да садржи бар часове и минуте како уношење времена не би било двосмислено. Падајући списак даје на избор неке уобичајене формате (у зависности од изабраног језика). </para> <itemizedlist> <listitem ><para ><parameter >ЧЧ</parameter > – час као декадни број на 24‑часовном сату (00–23). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >чЧ</parameter > – час као декадни број на 24‑часовном сату (0–23). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ПЧ</parameter > – час као декадни број на 12‑часовном сату (01–12). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >пЧ</parameter > – час као декадни број на 12‑часовном сату (1–12). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ММ</parameter > — минути као декадни број (00–59). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >СС</parameter > — секунде као декадни број (00–59). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >АМПМ</parameter > — једно од „пр.“ или „пс.“, према датом времену. Подне се узима као „пс.“, поноћ као „пр.“. Требало би обавезно да додате овај код ако сте употребили 12‑часовне кодове <parameter >ПЧ</parameter > или <parameter >пЧ</parameter >, да спречите двосмислености при уношењу времена. </para ></listitem> </itemizedlist> <para >У пољу <guilabel >Симбол AM:</guilabel > можете унети симбол за пр., ради приказа и уноса времена при 12‑часовном сату. Падајући списак даје неке уобичајене симболе према тренутно изабраном језику. </para> <para >У пољу <guilabel >Симбол PM:</guilabel > можете унети симбол за пс., ради приказа и уноса времена при 12‑часовном сату. Падајући списак даје неке уобичајене симболе према тренутно изабраном језику. </para> <para >Поље <guilabel >Дугачак формат датума:</guilabel > служи за унос формата за приказ и унос дугачких датума. Формат се задаје као комбинација специјалних кодова, који представљају елементе датума, и дословног текста који их раздваја. Специјални кодови су набројани испод. Формат може бити каква год комбинација датумских елемената коју желите, али би требало да садржи довољно елемената да може указивати на јединствени датум у години (нпр. месец и дан), како уношење датума не би било двосмислено. Ако не додате годину, подразумеваће се текућа. Падајући списак даје на избор неке уобичајене формате (у зависности од изабраног језика). </para> <itemizedlist> <listitem ><para ><parameter >ГГГГ</parameter > — година са веком као декадни број (0000–9999). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ГГ</parameter > — година без века као декадни број (00–99). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ММ</parameter > — месец као декадни број (01–12). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >мМ</parameter > — месец као декадни број (1–12). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >МЕСЕЦ</parameter > — пун назив месеца. </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >КРАТМЕСЕЦ</parameter > — прва три слова назива месеца. </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ДД</parameter > — дан у месецу као декадни број (01–31). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >дД</parameter > — дан у месецу као декадни број (1–31). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ДАН</parameter > — пун назив дана у седмици. </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >КРАТДАН</parameter > — прва три слова дана у седмици. </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ЕПОХГОД</parameter > — година са ером у локалном формату (нпр. 2000. лг.). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >КРАТЕПОХ</parameter > — кратак назив ере (нпр. лг.). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ГОДУЕПОХ</parameter > — година ере као декадни број (нпр. 2000). </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ДАНУГОД</parameter > — дан у години као декадни број. </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ИСОСЕДМ</parameter > — ИСО седмица као декадни број. </para ></listitem> <listitem ><para ><parameter >ДАНИСОСЕДМ</parameter > — дан у ИСО седмици као декадни број. </para ></listitem> </itemizedlist> <para >У пољу <guilabel >Кратак формат датума:</guilabel > можете унети формат за приказ и унос кратких датума. Ради се о истом формату као у пољу <guilabel >Дугачак формат датума:</guilabel >, па прочитајте његов одељак за више детаља. Падајући списак даје на избор неке уобичајене формате (у зависности од изабраног језика). </para> <para >Падајући списак <guilabel >Скуп цифара:</guilabel > набраја скупове цифара које се могу користити уместо арапских у приказу датума и времена. Ако изаберете скуп цифара различит од арапског, биће примењен само на бројеве у језичком контексту који користи тај скуп, док ће се арапске цифре и даље користити свуда другде. На пример, арапско-индијске цифре могу бити коришћене у арапском језику, али не у енглеском. </para> </sect2> <sect2 id="locale-other"> <title >Остало</title> <para >Под овим језичком можете поставити разне друге опције. Подразумеване вредности су аутоматски изабране на основу избора државе. </para> <para >Падајући списак <guilabel >Величина странице:</guilabel > даје на избор величину страница која ће бити подразумевана за нове документе, нпр. у <application >К‑ворду</application >. Имајте на уму да ова поставка не утиче на величину странице у дијалогу штампања, која се подешава у модулу за штампања у Системским поставкама <acronym >КДЕ‑а</acronym >. </para> <para >У пољу <guilabel >Систем мера:</guilabel > можете задати да ли се користи метрички или англосаксонски систем мера. </para> <para >У пољу <guilabel >Јединице бајтова:</guilabel > можете изабрати систем јединица за приказ величина у бајтовима. Традиционално, „килобајт“ означава 1024 бајта уместо метричких 1000, у већини примена (мада не и свим). Да бисте умањили забуну, овде можете изабрати жељени систем. Расположиви су набројани испод. </para> <itemizedlist> <listitem ><para >Опција <parameter >ИЕЦ‑ове јединице (KiB, MiB, итд.)</parameter > увек користи умношке 1024. </para ></listitem> <listitem ><para >Опција <parameter >метричке јединице (kB, MB, итд.)</parameter > увек користи умношке 1000. </para ></listitem> <listitem ><para >Опција <parameter >ЈЕДЕК‑ове јединице (KB, MB, итд.)</parameter > даје традиционалне јединице, какве су биле у <acronym >КДЕ‑у</acronym > 3.5 и другим оперативним системима. </para ></listitem> </itemizedlist> </sect2> </sect1> </article>
