<?xml version="1.0" ?>
<!DOCTYPE article PUBLIC "-//KDE//DTD DocBook XML V4.2-Based Variant V1.1//EN"
"dtd/kdex.dtd" [
<!ENTITY % addindex "IGNORE">
<!ENTITY % Serbian-Latin "INCLUDE"
> <!-- change language only here -->
]>

<article lang="&language;">
<title
>Podaci o memoriji</title>
<articleinfo>

<authorgroup>
<author
><personname
><firstname
>Majk</firstname
><surname
>Mekbrajd (Mike McBride)</surname
></personname
></author>

<othercredit role="translator"
><firstname
>Dragan</firstname
><surname
>Pantelić</surname
><affiliation
><address
><email
>falcon-10@gmx.de</email
></address
></affiliation
><contrib
>prevod</contrib
></othercredit
> 

</authorgroup>
        
<date
>2002-02-13</date>
<releaseinfo
>3.00.00</releaseinfo>

<keywordset>
<keyword
>KDE</keyword>
<keyword
>K‑kontrola</keyword>
<keyword
>memorija</keyword>
<keyword
>podaci o sistemu</keyword>
</keywordset>
</articleinfo>

<sect1>
<title
>Podaci o memoriji</title>

<para
>Ovaj modul prikazuje trenutnu iskorišćenost memorije. Neprekidno se ažurira, te može pomoći utvrđivanju uskih grla u radu izvesnih programa.</para>

<sect2 id="memory-intro">
<title
>Tipovi memorije</title>

<para
>Prva treba da uočite da postoje dva tipa „memorije“, dostupna operativnom sistemu i programima koji se izvršavaju pod njim.</para>

<para
>Prvi tip je <emphasis
>fizička</emphasis
> memorija. Ovo je memorija smeštena u memorijskim čipovima u računaru, RAM (engl. skr. „nasumično pristupna memorija“) koji ste kupili zajedno sa računarom.</para>

<para
>Drugi tip memorije jeste virtuelna ili <emphasis
>razmenska</emphasis
> memorija. Ovaj memorijski blok zapravo je prostor na hard disku, koji operativni sistem rezerviše kao „razmenu“. Operativni sistem može upotrebiti ovu virtuelnu memoriju, ili razmenu, kad potroši fizičku memoriju. Ova memorija naziva se razmenskom zato što operativni sistem u nju, tj. na disk, upisuje neke podatke za koje proceni da vam neće trebati neko vreme, a zatim učitava nove podatke su vam potrebni odmah. Time je „razmenio“ trenutno nepotrebne podatke sa onim odmah potrebnim. Virtuelna, ili razmenska memorija, mnogo je sporija od fizičke, te operativni sistem pokušava da drži podatke (naročito često korišćene) u fizičkoj memoriji.</para>

<para
>Ukupna memorija je zbir ukupne fizičke i razmenske memorije.</para>

</sect2>

<sect2 id="memory-use">
<title
>Modul podataka o memoriji</title>

<para
>Ovaj prozor podeljen je na gornju i donju sekciju.</para>

<para
>Gornja sekcija pokazuje ukupnu fizičku, ukupnu slobodnu fizičku, deljenu i bafersku memoriju.</para>

<para
>Sve četiri vrednosti predstavljene su ukupnim brojem bajtova i kao broj megabajta (1 megabajt je nešto malo više od 1.000.000 bajtova);</para>

<para
>Donja sekcija sadrži tri grafikona: </para>

<itemizedlist>
<listitem
><para
>ukupna memorija (kombinacija fizičke i virtuelne memorije);</para
></listitem>
<listitem
><para
><guilabel
>fizička memorija;</guilabel
></para
></listitem>
<listitem
><para
>virtuelna memorija, ili razmena.</para
></listitem>
</itemizedlist>

<para
>Zelene oblasti su slobodne, a crvene u upotrebi.</para>

<tip
><para
>Tačne vrednosti za svaki tip memorije nisu presudne, i redovno se menjaju. Podatke na ovoj stranici najbolje posmatrajte kroz razvoj stanja.</para>

<para
>Ima li na računaru dovoljno slobodnog prostora (zelenih oblasti)? Ako nema, možete povećati veličinu razmene ili fizičku memoriju.</para>

<para
>Ako vam računar deluje tromo: da li je fizička memorija puna, i da li hard disk izgleda kao da uvek radi? Ovo ukazuje da nemate dovoljno fizičke memorije, zbog čega se računar i za često korišćene podatke oslanja na sporu, virtuelnu memoriju. Odzivnost računara tada možete poboljšati dodavanjem više fizičke memorije.</para
></tip>

</sect2>

</sect1>

</article>