<sect1 id="windows-how-to-work">
<sect1info>
<authorgroup>
<author
><personname
><firstname
>Филип</firstname
> <surname
>Родригез</surname
></personname
> </author>
</authorgroup>
</sect1info>


<title
>Прозори и рад са њима</title>

<sect2 id="basic-window-management">
<title
>Основно управљање прозорима</title>
<indexterm
><primary
>управљање прозорима</primary
></indexterm>

<para
>Сваки програм који ради под <acronym
>КДЕ‑ом</acronym
> има сопствени прозор, а неки могу имати и више од једног. Постоје многи начини за манипулацију прозорима како би површ радила за вас. Ево једног обичног прозора: <screenshot
> <mediaobject>
<imageobject>
<imagedata fileref="a-window.png" format="PNG"/>
</imageobject>
<textobject
><phrase
>Обичан прозор</phrase>
</textobject>
</mediaobject>
</screenshot>
</para>

<sect3 id="switching-between-windows">
<title
>Пребацивање између прозора</title
> 
<indexterm
><primary
>фокус (прозори)</primary
></indexterm>

<para
>Прозор мора бити активан да бисте га користили. Прозор се аутоматски активира кад га отворите, па је покренути програм одмах спреман за коришћење. У датом тренутку може бити активан само један прозор. Активан је онај у који можете да пишете, и може се разликовати од осталих по другачије обојеној насловној траци. (У подразумеваној теми <acronym
>КДЕ‑а</acronym
> активан прозор има светлоплаву, а неактивни сиву насловну траку).</para>

<para>
<indexterm
><primary
>подизање прозора</primary
></indexterm
> Ако желите да радите у другом прозору, морате га активирати. То се може на два начина: <itemizedlist>

<listitem>
<para
>Кликните левим дугметом миша на прозор да га активирате. По активирању прозор се подиже изнад свих који га преклапају.</para>
</listitem>

<listitem>
<para
><indexterm
><primary
><keycombo
action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>Tab</keycap
></keycombo
></primary
></indexterm
> Држите притиснут тастер <keycap
>Alt</keycap
> и притисните <keycap
>Tab</keycap
>, али не пуштајте <keycap
>Alt</keycap
>. Појављује се искачући дијалог са списком расположивих прозора, од којих је један истакнут. Неки други можете одабрати поновно притиснувши <keycap
>Tab</keycap
> да се померите у списку, све време држећи притиснут тастер <keycap
>Alt</keycap
>. Кад пустите <keycap
>Alt</keycap
>, биће активиран последњи истакнути прозор.</para>
</listitem>
</itemizedlist>
</para>

</sect3>

<sect3 id="moving-windows">
<title
>Премештање прозора</title>
<indexterm
><primary
>премештање прозора</primary
></indexterm>

<para
>Први начин организовања прозора на површи је њихово премештање. Можете их разместити тако да се преклапају, или да можете видети цео прозор. Постоје три начина да померите прозор: <itemizedlist>
<listitem>
<para
>Кликните левим дугметом миша на насловну траку прозора и не пуштајте га. Померајте показивач миша и прозор ће се померати с њим. Пустите дугме миша и прозор остаје где сте га оставили.</para>
</listitem>

<!-- FIXME:  OK, so the screenie sucks, but it shows the idea --> 
<!-- In fact, maybe it's not even necessary: just mention the previous -->
<!-- screenshot (having callouts on it would be nice) -->

<listitem>
<para
>Отворите мени прозора помоћу најлевљег дугмета у насловној траци (како је приказано испод) и изаберите <guimenuitem
>Помери</guimenuitem
>. Показивач миша се премешта у центар тренутног прозора, и померањем миша наоколо померате и прозор. Кад сте померили прозор где сте желели, кликните левим дугметом да га пустите.</para>
<indexterm
><primary
>мени прозора</primary
></indexterm>

<screenshot>
<screeninfo
>Мени прозора</screeninfo>
<mediaobject>
<imageobject>
<imagedata fileref="titlebar-menu.png" format="PNG"/>
</imageobject>
<textobject>
<phrase
>Мени прозора</phrase>
</textobject>
</mediaobject>
</screenshot>
</listitem>

<listitem>
<para
>Држите притиснут <keycap
>Alt</keycap
> и лево дугме миша кад је показивач изнад прозора који желите да померите. Показивач миша претвара се у компас, и померањем миша можете померати и прозор. Прозор пуштате једноставно пустивши дугме миша. Овај метод је посебно користан ако је насловна трака прозора померена изван екрана, па не можете употребити друге методе.</para>
</listitem>
</itemizedlist>
</para>

</sect3>

<sect3 id="resizing-windows">
<title
>Промена величине прозора</title>

<indexterm
><primary
>промена величине прозора</primary
></indexterm>

<para
>На један од ова два начина можете повећавати или смањивати, ширити или сужавати прозоре. Послужите се најудобнијим: <itemizedlist>
<listitem>
<para
>Померите показивач миша изнад ивице прозора (на горњем снимку је светло плава). Показивач ће се претворити у двосмерну стрелицу. Кликните и вуците, а ивица прозора следиће показивач миша чинећи прозор већим или мањим. Ако кликнете на ивице на врху или дну прозора, можете му подесити висину. Ако кликнете на ивице прозора лево или десно, можете подесити ширину. За истовремену промену оба, померите показивач миша над угао прозора. Кад се показивач претвори у дијагоналну двосмерну стрелицу, кликните и вуците.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Употребите најлевље дугме на насловној траци да дозовете мени прозора. Изаберите ставку <guimenuitem
>Промени величину</guimenuitem
> и показивач миша ће се претворити у двосмерну стрелицу. Величину прозора тада мењате померањем показивача, а кад сте завршили кликните левим дугметом да пустите прозор.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Ако не видите ивицу прозора или дугме менија прозора, можете се користити тастером <keycap
>Alt</keycap
> и десним дугметом миша. Држите притиснут <keycap
>Alt</keycap
> и вуците десним дугметом. Прозор ће променити величину. Кад завршите, пустите десно дугме. </para>
</listitem>
</itemizedlist>
</para>

<para
>Ако само желите да начините прозор што већим, тако да заузима цео екран, употребите дугме за максимизовање<indexterm
><primary
>максимизовање прозора</primary
></indexterm
>, друго с десна на насловној траци прозора. Клик левим дугметом миша на ово дугме начиниће прозор максимално великим у оба правца, док ће клик средњим <indexterm
><primary
>максимизовање прозора</primary
><secondary
>усправно</secondary
></indexterm
> или десним дугметом<indexterm
><primary
>максимизовање прозора</primary
><secondary
>водоравно</secondary
></indexterm
> проширити прозор само у усправно или водоравно, тим редом.</para>


</sect3>

<sect3 id="hiding-windows">
<title
>Сакривање прозора</title>
<indexterm
><primary
>сакривање прозора</primary
></indexterm>

<!-- TODO: Screenshot of the minimize button -->
<para>
<indexterm
><primary
>минимизуј</primary
></indexterm
> Ако желите да задржите програм отвореним, али тако да не заузима простор на површи, можете га минимизовати или намотати. Да бисте минимизовали прозор, кликните на дугме за минимизовање, треће с десна на насловној траци прозора. Прозор неће бити приказан, али ће програм и даље радити, док год је његова ставка дата на траци задатака на панелу. Да поново прикажете прозор, кликните на ставку на траци задатака. Такође се можете послужити комбинацијом <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>Tab</keycap
></keycombo
><indexterm
><primary
><keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>Tab</keycap
></keycombo
></primary
></indexterm
>: погледајте <xref linkend="switching-between-windows"/>.</para>

<para>
<indexterm
><primary
>намотај</primary
></indexterm
> Намотавање прозора је врло слично минимизовању, али се сада приказује само насловна трака прозора. Да намотате прозор, двокликните на насловну траку. За обнову прозора, опет двокликните на насловну траку.</para>
</sect3>

<sect3 id="cascade-windows">
<title
>Слагање прозора</title>

<para
>Понекад можете имати много отворених прозора на све стране. Издавањем наредбе за слагање прозора, <acronym
>КДЕ</acronym
> ће их аутоматски поравнати почев од горњег левог угла екрана. За употребу ове опције кликните средњим дугметом миша на површ, а затим одаберите <guimenuitem
>Наслажи прозоре</guimenuitem
>.</para>

</sect3>

<sect3 id="unclutter-windows">
<title
>Размрсивање прозора</title>

<para
>Размрсити прозоре значи да ће <acronym
>КДЕ</acronym
> покушати да искористи максимум простора површи за приказ што више од сваког прозора. На пример, ако бисте имали четири отворена прозора и задали да се размрсе, сваки ће бити постављен у један угао површи, без обзира где су првобитно били. Опет, за употребу ове опције кликните средњим дугметом миша на површ, а затим одаберите <guimenuitem
>Размрси прозоре</guimenuitem
>.</para>

</sect3>

<sect3 id="closing-windows">
<title
>Затварање прозора</title>

<indexterm
><primary
>затварање прозора</primary
></indexterm>

<para
>Кад завршите с радом у програму, хтећете да зауставите програм и затворите његов прозор. И ово можете учинити на неколико начина: <itemizedlist>
<listitem>
<para
>Кликните на најдешње дугме на насловној траци прозора. Ако у програму уређујете документ, бићете упитани да ли желите да сачувате измене (<guibutton
>Сачувај</guibutton
>), одбаците их (<guibutton
>Одбаци</guibutton
>), или поништите наредбу затварања програма (<guibutton
>Одустани</guibutton
>).</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Употребите <menuchoice
><guimenu
>Фајл</guimenu
><guimenuitem
>Напусти</guimenuitem
></menuchoice
> из траке менија. Добићете исти избор, <guibutton
>Сачувај</guibutton
>, <guibutton
>Одбаци</guibutton
>, или <guibutton
>Одустани</guibutton
>.</para>
</listitem>

<listitem>
<para
>Кликните десним на дотични прозор на траци задатака на панелу, а затим изаберите <guimenuitem
>Затвори</guimenuitem
>. Бићете упитани да сачувате документе који се тренутно уређују и садрже измене.</para>
</listitem>

<listitem>
<para
>Притисните <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>F4</keycap
></keycombo
><indexterm
><primary
><keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>F4</keycap
> </keycombo
></primary
></indexterm
>. Ако сте уређивали неки документ, опет ће се појавити дијалог за потврду.</para>
</listitem>
</itemizedlist>
</para>

</sect3>

<!-- Let's try organising this a different way
<para
>The bar along the top is called the titlebar, and contains most
of the things you'll need to manipulate the window. Let's take a
closer look:
<screenshot>
<mediaobject>
<imageobject>
<imagedata fileref="titlebar.png" format="png"/>
</imageobject>
<textobject
><phrase
>A window titlebar</phrase>
</textobject>
</mediaobject>
</screenshot>
<note
><para
>This screenshot shows the titlebar which appears in the
default &kde; configuration. The exact appearance on your system may
be slightly different, but the functions are similar.</para>
</note>
-->

<!-- TODO:Note &MMB; mouse button/&RMB mouse button on maximize for
vertical/horizontal maximization. Or is this advanced? -->

</sect2>

<sect2 id="advanced-window-management">
<title
>Напредно управљање прозорима</title>

<para
><application
>К‑покрет</application
></para>
<sect3 id="kstart">
<sect3info>
<author
><personname
><firstname
>Ричард</firstname
> <surname
>Мур</surname
></personname
> &Richard.J.Moore.mail; </author>
</sect3info>
<title
><application
>К‑покрет</application
></title
> 

<para
>Најпростији начин приступа капацитетима напредног управљања прозорима у <acronym
>КДЕ‑у</acronym
> јесте мало позната алатка <application
>К‑покрет</application
> (<command
>kstart</command
>), која стиже са <acronym
>КДЕ‑ом</acronym
> од верзије 2.1. <application
>К‑покрет</application
> омогућава управљање интеракцијом програма са менаџером прозора. Наредба се обично користи за задавање посебног понашања за често коришћене програме, али може бити од користи и за уклапање не-<acronym
>КДЕ</acronym
> програма у површ.</para>

<para
>Коришћење <application
>К‑покрета</application
> је лако — ставите <userinput
><command
>kstart</command
></userinput
> и неке опције испред наредбе. Погледајмо за почетак како бисмо могли да употребимо <application
>К‑покрет</application
> да прилагодимо понашање прозора <application
>К‑калка</application
>. Наредба коју ћемо издати гласи: <screen
><prompt
>%</prompt
> <userinput
><command
>kstart</command
> <option
>--ontop</option
> <option
>--alldesktops</option
> <option
>kcalc</option
></userinput
></screen>
</para>

<para
>Уз мало среће, ефекат ове наредбе требало би да буде прилично очигледан — прозор <application
>К‑калка</application
> остајаће изнад свих осталих, и бити видљив на свакој виртуелној површи. Мање очигледна могућност је да ће ова наредба функционисати са било којим NET‑сагласним окружењем, а не само са <acronym
>КДЕ‑ом</acronym
>.</para>

<para
>Програмима које позивамо кроз <application
>К‑покрет</application
> можемо проследити аргументе као и обично, на пример: <screen
><prompt
>%</prompt
> <userinput
><command
>kstart</command>
<option
>--skiptaskbar</option
> <option
>--desktop</option>
1 xmessage'Здраво, свете'</userinput
></screen>

</para>

<para
>Ова наредба приказује <computeroutput
>Здраво, свете</computeroutput
> кроз Икс‑поруку, и то тако да се прозор покаже на првој виртуелној површи и буде изостављен из траке задатака. Чињеница да је овај програм написан прибором ИксТ, односно није самосвојан <acronym
>КДЕ</acronym
> програм, <application
>К‑покрету</application
> не причињава никакав проблем. Надамо се да ово илуструје како се <application
>К‑покрет</application
> може користити за уклапање страних програма у површ <acronym
>КДЕ‑а</acronym
>.</para>
</sect3>

<sect3 id="special-window-settings">
<title
>Остале посебне поставке прозора</title>
<para
>И док <application
>К‑покрет</application
> можете користити за доделу посебних поставки прозора, <acronym
>КДЕ</acronym
> такође допушта њихову измену — као и других сличних поставки — из самог програма. Једноставно кликните на најлевље дугме насловне траке прозора (или притисните <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
><keycap
>F3</keycap
></keycap
></keycombo
> док је прозор фокусиран), а затим идите на <menuchoice
><guisubmenu
>Напредно</guisubmenu
><guimenuitem
>Посебне поставке прозора...</guimenuitem
></menuchoice
>. Као што видите, одавде можете мењати разне ствари — почев од геометрије прозора по покретању, па дотле треба ли да има ивицу.</para>
</sect3>

<sect3 id="system-tray">
<sect3info>
<author
><personname
><firstname
>Ричард</firstname
> <surname
>Мур</surname
></personname
> &Richard.J.Moore.mail; </author>
</sect3info>

<title
>Системска касета</title>

<para
>Пошто сад знамо како да прилагодимо декорацију прозора, погледајмо један други аспект површи — системску касету. Системска касета је подручје у ком програм може да прикаже мали прозор. Користи се за приказ података о стању, или за пружање брзог приступа наредбама. Прозор који има ставку у системској касети обично нестаје из менаџера задатака кад је минимизован, јер икона у касети служи као замена. Касетне иконе обично стижу као део програма, али као и с декорацијом прозора, <acronym
>КДЕ</acronym
> обезбеђује наредбу за измену икона — К‑касетнаредба (<command
>ksystraycmd</command
>).</para>

<para
>За почетак ћемо узети обични програм <application
>К‑калк</application
> и претворити га у програм системске касете. Ово се постиже једноставном наредбом: <screen
><prompt
>%</prompt
> <userinput
><command
>ksystraycmd</command
><option
>--title</option
> 'К‑калк' kcalc</userinput
></screen>

</para>

<para
>Икона приказана у касети биће она задата у водиљама прозора, и биће ажурирана ако дође до измене. Наслов прозора приказује се као облачић кад држите миш изнад иконе. К‑касетнаредба прати стандардно понашање <acronym
>КДЕ‑а</acronym
>, тако да циљни прозор може бити приказан или сакривен кликом на касетну икону, а расположив је и стандардни контекстни мени. </para>

<screenshot
> <mediaobject
> <imageobject
><imagedata
fileref="kcalc-systray.png"
></imagedata
></imageobject>
</mediaobject
></screenshot>
</sect3>

<sect3 id="more-complex-uses-of-ksystraycmd">
<sect3info>
<author
><personname
><firstname
>Ричард</firstname
> <surname
>Мур</surname
></personname
> &Richard.J.Moore.mail; </author>
</sect3info>

<title
>Сложеније употребе К‑касетнаредбе</title>

<para
>Ради илустровања других могућности К‑касетнаредбе, употребићемо нешто сложенији пример: прозор <application
>Конзоле</application
> који прати фајл <filename
>.xsession-errors</filename
> (дневник догађања на површи). За почетак, погледајмо како можемо да прикажемо овај фајл: <screen
><prompt
>%</prompt
> <userinput
><command
>konsole</command
> <option
>--icon</option>
log <option
>--caption</option
> 'Дневник Икса' \ 
<option
>--nomenubar</option
> <option
>--notabbar</option>
<option
>--noframe</option
> \ 
<option
>-e</option
> tail -f ~/.xsession-errors</userinput
></screen>
</para>

 <para
>Аргументи <option
>--caption</option
> и <option
>--icon</option
> стандардни су за <acronym
>КДЕ</acronym
> програме. Пун списак таквих глобалних опција можете добити покретањем програма уз параметре <option
>--help-kde</option
> и <option
>--help-qt</option
>. Овде, прозору <application
>Конзоле</application
> дајемо наслов „Дневник Икса“ и икону <literal
>log</literal
>. Ове опције можете користити са било којим <acronym
>КДЕ</acronym
> програмом, и као што је горе споменуто, К‑касетнаредба води рачуна о њима при стварању касетне иконе. Опција <option
>-e</option
> специфична је за <application
>Конзолу</application
>, овде саопштава да се изврши наредба <command
>less</command
>. Упркос његовој сложености, овај прозор лако можемо преместити у касету: <screen
><prompt
>%</prompt
> <userinput
><command
>ksystraycmd</command>
<option
>--hidden</option
> <option
>--title</option
> 'Дневник Икса' \
konsole --icon log --caption 'Дневник Икса' \ 
--nomenubar --notabbar --noframe \ 
-e tail -f .xsession-errors</userinput
></screen>
</para>

 <para
>Поред тога што је ова наредба најсложенија коју смо до сад издали, овај пример показује опцију <option
>--hidden</option
> која покреће наредбу са иконом видљивом само у системској касети. Пример до сада остварује наш циљ обезбеђивања брзог приступа фајлу дневника, али можемо бити и мало ефикаснији, ако покренемо процес <application
>Конзоле</application
> тек кад прозор постане видљив. Наредба за ово гласи: <screen
><prompt
>%</prompt
> <userinput
><command
>ksystraycmd</command
> <option
>--startonshow</option
> \
 --<option
>icon</option
> log <option
>--tooltip</option
> 'Дневник Икса' \ 
konsole --icon log --caption 'Дневник Икса' \
--nomenubar --notabbar --noframe \
-e tail -f ~/.xsession-errors</userinput
></screen>
</para>

<para
>Додавање параметра <option
>--startonshow</option
> саопштава К‑касетнаредби да се покрене само са видљивом касетном иконом (као и параметар <option
>--hidden</option
>), и да пре извршења циљне наредбе чека док корисник не активира касетну икону. Такође смо користили параметар <option
>--quitonhide</option
> који К‑касетнаредби саопштава да убије циљни програм кад год му је прозор сакривен. Коришћење оба ова параметра осигурава да наша системска икона <application
>Конзоле</application
> не расипа ресурсе кад је не користимо. Прављење и уништавање циљног прозора, као што овде радимо, спречава стандардно руковање иконом и насловом К‑касетнаредбе, па сад треба изричито да одредимо и почетну икону и облачић.</para>
</sect3>

<sect3 id="improving-reliability">
<sect3info>
<author
><personname
><firstname
>Ричард</firstname
> <surname
>Мур</surname
></personname
> &Richard.J.Moore.mail; </author>
</sect3info>

<title
>Побољшање поузданости</title>

<para
>У свим досадашњим примерима рачунали смо да ће <application
>К‑покрет</application
> и К‑касетнаредба схватити на који прозор желимо да утичемо, и уколико не кажемо другачије, претпоставиће да је први прозор који се појави онај који желимо. Ова смерница обично је у реду, јер истовремено покрећемо програм, али може прилично да промаши при појави многих прозора (као нпр. на пријављивању). Да бисмо наредбу учинили робуснијом можемо употребити параметар <option
>--window</option
>, који задаје наслов циљног прозора. Следећи пример користи <option
>--window</option
> да осигура дејство на одређени прозор конзоле. <screen
><prompt
>%</prompt
> <userinput
><command
>kstart</command
> <option
>--iconify</option
> <option
>--window</option
> 'kstart_me' konsole
--caption 'kstart_me' -e tail -f
~/.xsession-errors</userinput
></screen>

</para>

<para
>Овде смо користили испробану и проверену технику задавања наслова и за <application
>К‑покрет</application
> и за циљни програм. Ово је углавном најбољи начин коришћења <application
>К‑покрета</application
> и К‑касетнаредбе. Аргумент <option
>--window</option
> подржавају и <application
>К‑покрет</application
> и К‑касетнаредба, и може бити регуларан израз (нпр. <literal
>window[0-9]</literal
>) или одређени наслов. (Регуларни изрази су моћна алатка за поклапање образаца, наилазићете на њих широм <acronym
>КДЕ‑а</acronym
>.) </para>

</sect3>

</sect2>

<sect2 id="using-multiple-desktops">
<title
>Коришћење вишеструких површи</title>

<indexterm
><primary
>виртуелне површи</primary
></indexterm>
<indexterm
><primary
>вишеструке површи</primary
></indexterm>

<para
>Каткад екран просто не пружа довољно простора. Ако истовремено користите више програма и давите се у разним прозорима, решење су виртуелне површи. <acronym
>КДЕ</acronym
> подразумевано даје четири виртуелне површи, од којих је свака као посебан екран — на свакој површи можете отварати и премештати прозоре и постављати позадине и иконе. Ако сте упознати са концептом виртуелних терминала, нећете имати проблема са <acronym
>КДЕ‑овим</acronym
> виртуелним површима.</para>

<sect3 id="switching-virtual-desktops">
<title
>Пребацивање виртуелних површи</title>
<para
>За премештање на другу виртуелну површ можете користити <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Tab</keycap
></keycombo
>, на исти начин као што бисте <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>Tab</keycap
></keycombo
> за пребацивање између прозора (в. <xref linkend="switching-between-windows"/>): држите притиснут <keycap
>Ctrl</keycap
> и притисните <keycap
>Tab</keycap
>. Појавиће се мали искачући прозор са списком виртуелних површи, од којих је једна истакнута. Ако пустите <keycap
>Ctrl</keycap
>, <acronym
>КДЕ</acronym
> ће пребацити на истакнуту виртуелну површ. За избор тачно одређене површи, док држите притиснут <keycap
>Ctrl</keycap
> притискајте више пута <keycap
>Tab</keycap
>, све док избор не падне на површ коју желите. Кад је жељена површ истакнута, пустите <keycap
>Ctrl</keycap
> да се пребаците на њу.</para>

<!-- TODO: Write about the desktop pager thing -->

</sect3>

<sect3 id="windows-and-virtual-desktops">
<title
>Прозори и виртуелне површи</title>
<para
>Прозоре можете премештати кроз виртуелне површи ставком из менија прозора <guisubmenu
>На површ</guisubmenu
>: само изаберите површ на коју желите да преместите прозор. Ставком <guimenuitem
>Све површи</guimenuitem
><indexterm
><primary
>лепљиви прозори</primary
></indexterm
> можете уредити да се прозор појављује на свим површима.</para>

<!-- Add links to "further reading" here 
<itemizedlist>
<title
>Related Information</title>
<listitem
><para
></para>
</listitem>
</itemizedlist>

-->
</sect3>


</sect2>

</sect1>
<!-- Keep this comment at the end of the file
Local variables:
mode: xml
sgml-omittag:nil
sgml-shorttag:nil
sgml-namecase-general:nil
sgml-general-insert-case:lower
sgml-minimize-attributes:nil
sgml-always-quote-attributes:t
sgml-indent-step:0
sgml-indent-data:true
sgml-parent-document:("index.docbook" "book" "sect1")
sgml-exposed-tags:nil
sgml-local-catalogs:nil
sgml-local-ecat-files:nil
End:
-->