Sophie

Sophie

distrib > Mandriva > 2010.1 > i586 > by-pkgid > d948d099b2c0475bbdc7099a86d9b081 > files > 579

kde-l10n-sr-4.4.5-1.1mdv2010.2.noarch.rpm

<?xml version="1.0" ?>
<!DOCTYPE book PUBLIC "-//KDE//DTD DocBook XML V4.2-Based Variant V1.1//EN"
"dtd/kdex.dtd" [
<!ENTITY lokalize "Lokalize">
<!ENTITY kaider "Lokalize">
  <!ENTITY kappname-n '<application>Локализуј</application>'>
  <!ENTITY kappname-g '<application>Локализуја</application>'>
  <!ENTITY kappname-d '<application>Локализују</application>'>
  <!ENTITY kappname-a '<application>Локализуј</application>'>
  <!ENTITY kappname-i '<application>Локализујем</application>'>
  <!ENTITY kappname-l '<application>Локализују</application>'>
<!ENTITY package "kdesdk">
<!ENTITY % addindex "IGNORE">
<!ENTITY % Serbian "INCLUDE">
]>
<book id="lokalize" lang="&language;">
<bookinfo>
<title
>Приручник за Локализуј</title>
<authorgroup>
<author
><firstname
>Николај</firstname
> <surname
>Шафоростов</surname
> <affiliation
><address
><email
>shaforostoff@kde.ru</email
></address
></affiliation>
</author>
<othercredit role="translator"
><firstname
>Часлав</firstname
><surname
>Илић</surname
><affiliation
><address
><email
>caslav.ilic@gmx.net</email
></address
></affiliation
><contrib
>превод</contrib
></othercredit
> 
</authorgroup>

<copyright>
<year
>2007-2009</year
><holder
>Николај Шафоростов</holder>
</copyright>

<legalnotice
>&FDLNotice;</legalnotice>

<date
>2009-05-09</date>
<releaseinfo
>1.0</releaseinfo>

<abstract>
<para
>Локализуј је систем за превођење помоћу рачунара (ЦАТ), усредсређен на продуктивност и потврду квалитета. Поседује уобичајене компоненте ЦАТ алатки — преводилачку меморију, појмовник — као и јединствену способност стапања (синхронизације) превода. Намењен је пре свега превођењу софтвера, али уклапа и спољашње претварачке алатке за слободњачко превођење канцеларијских докумената. </para>
</abstract>

<keywordset>
<keyword
>Локализуј</keyword>
<keyword
>локализација</keyword>
<keyword
>л10н</keyword>
<keyword
>интернационализација</keyword>
<keyword
>и18н</keyword>
<keyword
>превођење</keyword>
<keyword
>глобализација</keyword>
<keyword
>г11н</keyword>
<keyword
>ИксЛИФФ</keyword>
<keyword
>Геттекст</keyword>
<keyword
>ОДФ</keyword>
<keyword
>К‑бабел</keyword>
</keywordset>

</bookinfo>

<chapter id="introduction">
<title
>Увод</title>

<para
>Када покренете Локализуј по први пут, видећете празан језичак <guilabel
>Преглед пројекта</guilabel
> — радни ток у Локализују захтева да направите или отворите пројекат. </para>
<para
>Ако радите за свој рачун, вероватно сте намерили да преведете ОДФ фајл. Тада изаберите <menuchoice
><guimenu
>Пројекат</guimenu
><guimenuitem
>Створи нови пројекат</guimenuitem
></menuchoice
>. Чаробњак ће вам затражити изворни документ, претворити га у Локализујев унутрашњи формат, ИксЛИФФ, и створити пројекат за њега. Пошто завршите с превођењем, изаберите <menuchoice
><guimenu
>Алатке</guimenu
><guimenuitem
>Стопи у ОДФ</guimenuitem
></menuchoice
> да уклопите превод у копију изворног документа. </para>

<para
>Ако преводите за <acronym
>КДЕ</acronym
>, онда ћете или већ имати пројектни фајл Локализуја у фасцикли свог језика (обично по имену <filename
>index.lokalize</filename
>), или можете изабрати <menuchoice
><guimenu
>Пројекат</guimenu
><guimenuitem
>Створи нови пројекат</guimenuitem
></menuchoice
> да чаробњак преузме фајлове превода на вашем језику и аутоматски створи пројекат. </para>

<para
>Фајлови превода отварају се под засебним језичцима, са два велика вишередна уноса и неколико <emphasis
>алатних приказа</emphasis
>. Ти се прикази могу наслагати (слично језичцима), издвојити, или сакрити. Фајлове превода чини мноштво парова изворни-циљни језик, званих <emphasis
>јединице</emphasis
>. Једна јединица обично одговара једној ниски корисничког сучеља, или једном пасусу документације. Први вишередни унос приказује изворни део јединице; други унос садржи превод, који се може уређивати. Кроз јединице се можете кретати путем приказа <guilabel
>Јединице превода</guilabel
>, или тастерима <keycap
>PageDown</keycap
> и <keycap
>PageUp</keycap
>. </para>

<tip>
<para
>Препоручљиво је да се уместо употребе менија и трака алатки навикнете на пречице с тастатуре, јер ћете тако бити продуктивнији. На пример, помоћу <keycombo
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>L</keycap
></keycombo
> фокусирате поље <guilabel
>Брза претрага...</guilabel
>, ради филтрирања списка јединица у приказу <guilabel
>Јединице превода</guilabel
>. Пошто унесете филтер, притискањем <keycap
>PageDown</keycap
> можете се кретати кроз филтрирани списак. </para>
</tip>

<para
>Јединица може бити <emphasis
>преведена</emphasis
> или <emphasis
>непреведена</emphasis
>. Преведена јединице може бити <emphasis
>спремна</emphasis
> или <emphasis
>неспремна</emphasis
> (што се понекад зове и <emphasis
>мутна</emphasis
>). Ако јединица није спремна, превод јој се исписује се курзивом. Локализуј омогућава лако скакање кроз јединице у фајлу према стању њиховог превода; потражите пречице у менију <guilabel
>Иди</guilabel
>. При скакању, непреведене јединице се узимају као неспремне. Такође се можете послужити могућношћу филтрирања у алатном приказу <guilabel
>Јединице превода</guilabel
>: притиском <keycap
>PageDown</keycap
> заправо скачете на следећу јединицу на филтрираном и уређеном списку у том приказу. </para>

<para
>Ако радите са фајловима превода у формату ИксЛИФФ (обавезно ако преводите ОДФ), доступна су и проширена стања (<emphasis
>нова</emphasis
>, <emphasis
>чека преглед</emphasis
>, <emphasis
>одобрена</emphasis
>, итд.), која можете бирати из падајућег менија дугмета <guilabel
>Одобрена</guilabel
> на траци алатки. Сврставање стања у <emphasis
>спремно</emphasis
> или <emphasis
>неспремно</emphasis
> зависи од тренутне <emphasis
>фазе радног тока</emphasis
> (<emphasis
>превод</emphasis
>, <emphasis
>преглед</emphasis
>, <emphasis
>одобрење</emphasis
>). Подразумевана фаза зависи од ваше <emphasis
>улоге</emphasis
> у пројекту, задатој у поставкама пројекта. Свака јединица обично садржи податак о фази у којој је измењена последњи пут, а за сваку фазу се у фајл бележи њен власник. </para>

</chapter>

<chapter id="projects">
<title
>Пројекти</title>

<para
>Пројекти су једна од главних замисли у Локализују. Пројекат чини фајл са путањама к фасциклама с преводима, шаблонима, и помоћним фајловима: појмовнику, аутоматизујућим скриптама, преводилачким меморијама. Кад год Локализуј отвори фајл а да пројекат није претходно учитан, потражиће пројектни фајл у родитељским фасциклама (до четири нивоа изнад). Ако покрећете Локализуј из командне линије, пројектни фајл можете навести опцијом <userinput
>--project</userinput
>. </para>

<para
>За сваки пројекат бирате своју улогу у њему (<emphasis
>преводилац</emphasis
>, <emphasis
>прегледач</emphasis
>, <emphasis
>одобравач</emphasis
>), а која утиче на фазу радног тока коју Локализуј аутоматски преузима за фајлове које уређујете. </para>

<note>
<para
>Преводилачке меморије, за разлику од пројектних фајлова, појмовника и скрипти, не деле се међу члановима тима. Оне се стварају и одржавају под домаћом фасциклом корисника, односно, преводилачке меморије свих пројеката складиштене су у истој фасцикли; тако се свака може користити у сваком пројекту. </para>
</note>

<sect1 id="project-view">
<title
>Језичак Преглед пројекта</title>

<para
>Под језичком <guilabel
>Преглед пројекта</guilabel
> дато је стабло фајлова са статистиком текућег пројекта, попут процента преведених јединица и последњег преводиоца. Одатле можете отворити фајл под новим језичком у текућем прозору Локализуја. </para>

</sect1>

</chapter>

<chapter id="glossary">
<title
>Појмовник</title>

<para
>Није ли вам додијало уписивање једног те истог низа речи изнова и изнова, само зато што би вам више времена одузело да пронађете претходни превод и копирате-налепите? Локализуј зато даје алатни приказ појмовника, у коме само уочите (чест) низ речи и уметнете га притиском пречице. </para>

<para
>Наравно, појмовник се претходно мора испунити низовима речи. За то на располагању стоји уређивач појмовника, којим такође можете непосредно претраживати појмовник. </para>

<screenshot>
<screeninfo
>Приказ појмовника у доњем десном углу издаје уносе из појмовника пригодне за тренутну јединицу.</screeninfo>
  <mediaobject>
    <imageobject>
      <imagedata fileref="glossary.png" format="PNG"/>
    </imageobject>
    <textobject>
      <phrase
>Приказ појмовника у доњем десном углу издаје уносе из појмовника пригодне за тренутну јединицу.</phrase>
    </textobject>
  </mediaobject>
</screenshot>

</chapter>

<chapter id="tm">
<title
>Преводилачка меморија</title>

<para
>Приказ <guilabel
>Преводилачка меморија</guilabel
> (ТМ) омогућава превлачење у њега фасцикле са збирком фајлова превода (рецимо, из прозора <application
>Делфина</application
>), почим ће, за неколико минута, аутоматски почети да даје предлоге превода при свакој промени јединице. За уметање предлога у тренутну јединицу, користите пречице <keycombo
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>1</keycap
></keycombo
>, <keycombo
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>2</keycap
></keycombo
>, и тако даље, према броју предлога. </para>

<para
>Притиском <keycombo
><keycap
>F7</keycap
></keycombo
> добијате језичак <guilabel
>Преводилачка меморија</guilabel
>, за постављање слободних упита. Клик на резултат претраге отвара одговарајући фајл на тој јединици. Ако желите брзо да отворите неки фајл (који је већ додат ТМ‑у) у пројекту, уместо прегледања кроз <guilabel
>Преглед пројекта</guilabel
> можете само уписати његово име у поље <guilabel
>Маска фајла:</guilabel
>, закључно са ‘*’. </para>

<para
>Мотор ТМ‑а индексира све јединице, укључујући неспремне и непреведене. Ово у потпуности одмењује могућност претраге кроз фајлове, која мора наново да прође кроз све фајлове у пројекту за сваки наредни упит. </para>

<screenshot>
<screeninfo
>Локализуј с резултатима претраге преводилачке меморије за тренутну јединицу.</screeninfo>
  <mediaobject>
    <imageobject>
      <imagedata fileref="tmview.png" format="PNG"/>
    </imageobject>
    <textobject>
      <phrase
>Локализуј с резултатима претраге преводилачке меморије за тренутну јединицу.</phrase>
    </textobject>
  </mediaobject>
</screenshot>

</chapter>


<chapter id="sync">
<title
>Могућности синхронизације превода</title>

<para
>Синхрорежим штеди пуно времена уредницима, у случајевима када два или више преводилаца раде истовремено на једном фајлу, или када треба одржавати преводе у неколико развојних грана софтвера. </para>

<para
>Локализуј омогућава брзо кретање кроз јединице које се разликују, приказујући разлике реч‑по‑реч. Тако, даје два синхроприказа: <guilabel
>Примарни синхро</guilabel
> и <guilabel
>Секундарни синхро</guilabel
>. Они су истоветни, али се први обично користи за стапање превода, а други за синхронизацију између две гране софтвера. </para>

<para
>Пошто сте копирали превод из помоћног фајла (<emphasis
>синхронизовали</emphasis
> га), све потоње измене те јединице биће пресликане назад у помоћни фајл. </para>

<sect1 id="file-merge">
<title
>Стапање</title>
<para
>Једна од намена синхрорежима је испитивање измена које су начинили преводиоци новајлије — када се не можете поуздати у квалитет учињеног. </para>
<para
>Отворите првобитни фајл, па превуците његову допуњену верзију у приказ <guilabel
>Примарни синхро</guilabel
>. Потом се кроз јединице које се разликују можете кретати пречицама <keycombo
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>доле</keycap
></keycombo
> и <keycombo
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>горе</keycap
></keycombo
> (можете поставити и неке друге, као и обично у <acronym
>КДЕ</acronym
> програмима). </para>
<screenshot>
<screeninfo
>Локализуј при стапању измена у преводу</screeninfo>
  <mediaobject>
    <imageobject>
      <imagedata fileref="sync.png" format="PNG"/>
    </imageobject>
    <textobject>
      <phrase
>Локализуј при стапању измена у преводу</phrase>
    </textobject>
  </mediaobject>
</screenshot>

</sect1>

<sect1 id="file-sync">
<title
>Пресликавање</title>
<para
>Синхрорежим се може користити и за истовремено уређивање превода у две различите гране. У опцијама пројекта, под ставком <guilabel
>Фасцикла гране:</guilabel
> задајте путању корене гранске фасцикле, и <guilabel
>Секундарни синхро</guilabel
> ће аутоматски отварати фајлове из те гране. Како измените јединицу у главној грани, тако ће се то одразити на исту јединицу у другој грани (наравно, ако је има тамо). </para>
<para
>На пример, ако преводите <acronym
>КДЕ</acronym
> можете довући дебло у <filename class="directory"
>/home/xx/hacking/kde/trunk/l10n-kde4/sr</filename
>, грану у <filename class="directory"
>/home/xx/hacking/kde/branches/stable/l10n-kde4/sr</filename
>, и Локализујем направити пројекат <filename
>/home/xx/hacking/kde/trunk/l10n-kde4/sr/projekat.lokalize</filename
> у којем поставите <filename class="directory"
>BranchDir=../../../branches/stable/l10n-kde4/sr</filename
>. Онда радите преко овог пројекта, предајући измене у фасциклама и дебла и гране. </para>
</sect1>


<sect1 id="alt-trans">
<title
>Алтернативни преводи</title>

<para
>Свака јединица може имати неколико придружених <emphasis
>алтернативних превода</emphasis
>. Такви преводи се могу појавити при ажурирању фајла, када дође до мање измене изворне ниске — тада се стари превод (и припадајући му стари извор) премести у списак алтернативних, како не би био изгубљен. </para>
<para
>Код превођења софтвера, фајлови превода се обично припремају алаткама Геттекста. Када се изворни текст измени, Геттекстове алатке ажурирају фајлове превода обележавајући измењене јединице као <emphasis
>мутне</emphasis
> (или <emphasis
>неспремне</emphasis
> у другој терминологији). Такође складиште претходни изворни текст како би преводиоци могли тачно уочити учињене измене. Локализуј олакшава живот преводиоцу тиме што истиче измењене делове изворног текста у приказу <guilabel
>Алтернативни преводи</guilabel
>. </para>

<screenshot>
<screeninfo
>Локализуј истиче делове изворног текста измењене од последњег прегледа превода</screeninfo>
  <mediaobject>
    <imageobject>
      <imagedata fileref="original-diff.png" format="PNG"/>
    </imageobject>
    <textobject>
      <phrase
>Локализуј истиче делове изворног текста измењене од последњег прегледа превода</phrase>
    </textobject>
  </mediaobject>
</screenshot>


</sect1>

</chapter>

<chapter id="scripting">
<title
>Скриптовање Локализуја</title>

<para
>Локализуј се може проширити скриптама на неколико интерпретираних језика, попут питона и јаваскрипта. Скрипте се уклапају у сучеље Локализуј обично као радње у менију (којима можете доделити пречицу са тастатуре). Локација и име ставке менија за скрипту дефинисани су у пратећем <filename
>.rc</filename
> фајлу. При сваком отварању пројекта, Локализуј тражи  <filename
>.rc</filename
> фајлове у фасцикли <filename
>FASPROJEKTA/lokalize-scripts</filename
> и додаје их у фајл <emphasis
>кеша</emphasis
> по имену <filename
>FASPROJEKTA/lokalize-scripts/scripts.rc</filename
> (зато овај фајл не треба стављати под управљање верзијама којим се прати пројекат). <filename
>.rc</filename
> фајлови такође садрже путање скрипти, релативно према сопственој фасцикли или системској фасцикли скрипти — обе се испробавају (заправо, путање <emphasis
>треба</emphasis
> да буду релативне ако желите да делите <filename
>.rc</filename
> фајл са сарадницима на пројекту). На пример, можете задати <filename
>../../scripts/lokalize/opensrc.py</filename
> да би се скрипта учитала из <ulink url="http://websvn.kde.org/trunk/l10n-kde4/scripts/lokalize/"
>глобалне фасцикле Локализујевих скрипти</ulink
> (тј. која није посебна за ваш језик). </para>
<para
>Примери <filename
>.rc</filename
> фајлова могу се наћи у инсталационој фасцикли Локализуја (обично <filename
>/usr/share/kde4/apps/lokalize/scripts/</filename
>) и у <ulink url="http://websvn.kde.org/trunk/l10n-kde4/scripts/lokalize/"
>ризници <acronym
>КДЕ‑а</acronym
></ulink
>. <ulink url="http://websvn.kde.org/trunk/l10n-kde4/ru/lokalize-scripts/"
>Овде</ulink
> можете наћи још примера скрипти, укључујући и јаваскриптну <filename
>check-gui.js</filename
> која се извршава аутоматски при сваком уписивању фајла (постигнуто посебном опцијом у <filename
>.rc</filename
> фајлу). Ако сте упознати с питоном или јаваскриптом, ко̑д би требало да је јасан сам по себи. </para>
<para
>Следе везе ка документацији АПИ‑ја. Све означено са <literal
>Q_SCRIPTABLE</literal
> може се користити у скриптама. </para>

<itemizedlist>
<listitem>
<para
>документација <ulink url="http://api.kde.org/4.x-api/kdesdk-apidocs/lokalize/html/classEditorTab.html"
>објекта уређивача</ulink
> </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>документација <ulink url="http://api.kde.org/4.x-api/kdesdk-apidocs/lokalize/html/classLokalizeMainWindow.html"
>објекта Локализуја</ulink
> </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>документација <ulink url="http://api.kde.org/4.x-api/kdesdk-apidocs/lokalize/html/classProjectTab.html"
>објекта пројекта</ulink
> </para>
</listitem>
</itemizedlist>


</chapter>

<chapter id="credits">
<title
>Заслуге и лиценца</title>

<para
>Локализуј </para>

<para
>Ауторско право за програм © 2007-2009, <personname
><firstname
>Николај</firstname
> <surname
>Шафоростов</surname
></personname
> <email
>shaforostoff@kde.ru</email
> </para>

<para
>Нешто ко̑да преузето из <application
>К‑бабела</application
>, Локализујевог претходника. </para>

<para
>Ауторско право за документацију © 2007-2009, <personname
><firstname
>Николај</firstname
> <surname
>Шафоростов</surname
></personname
> <email
>shaforostoff@kde.ru</email
> </para>

<para
>Аутор: <itemizedlist
> <listitem
> <para
><personname
><firstname
>Николај</firstname
> <surname
>Шафоростов</surname
></personname
> <email
>shaforostoff AT kde.ru</email
> </para>
</listitem>
</itemizedlist>
</para>

<para
>Више детаља потражите на <ulink url="http://userbase.kde.org/lokalize"
>домаћој страници Локализуја</ulink
>.</para>

<para
>Превео Часлав Илић <email
>caslav.ilic@gmx.net</email
>.</para
> 
&underFDL; &underGPL; </chapter>

&documentation.index;
</book>
<!--
Local Variables:
mode: sgml
sgml-minimize-attributes:nil
sgml-general-insert-case:lower
sgml-indent-step:0
sgml-indent-data:nil
End:

// vim:ts=2:sw=2:tw=78:noet
-->