Linux cesto postavljana pitanja uz odgovore
  Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com
  8. studenog 1998.

  Ovo je popis cesto postavljanih pitanja o Linuxu, besplatnom Unixu za
  otprilike svaku racunalnu hardversku platformu na planetu. Izvorno
  napisan za 386/486/586 Intele s ISA sabirnicom, prenesen je na Alphu,
  MIPS, ARM, 680x0 i PPC procesore, te mnoge druge. (Pogledajte pitanje
  ``Sto je Linux?''.) Ovaj dokument bi trebalo citati zajedno s KAKO-ima
  Linux Documentation Projecta. (Pogledajte ``Gdje da FTP-om nabavim
  Linux materijale?'' i ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu
  dokumentaciju?''.)  IINNFFOO--SSHHEEEETT i MMEETTAA--FFAAQQ, koji se nalaze na istom
  mjestu, takoder sadrze popise izvora informacija o Linuxu. Molim vas,
  procitajte ih, kao i ``Jos uvijek niste odgovorili na moje pitanje!'',
  prije slanja svog pitanja u Usenet grupu.  Ovaj dokument postoji i u
  PostScript, HTML, SGML te obicnoj ASCII verziji (pogledajte ``Formati
  u kojima je ovaj FAQ dostupan.'').

  ______________________________________________________________________

  Sadrzaj


  1. Uvod i opcenite informacije

     1.1 Sto je Linux?
     1.2 Gdje poceti?
     1.3 Kakav softver Linux podrzava?
     1.4 Da li Linux radi na mom racunalu? Koji hardver podrzava?
     1.5 Za koje jos procesore postoje portovi?
     1.6 Koliko Linuxu treba prostora na disku?
     1.7 Koliko Linuxu treba memorije?
     1.8 Koliko memorije Linux moze iskoristiti?
     1.9 Je li Linux u javnom vlasnistvu? Cija su autorska prava?

  2. Mrezni izvori i resursi.

     2.1 Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?
     2.2 Gdje se na WWW-u nalaze informacije o Linuxu?
     2.3 Koje su Linux Usenet grupe?
     2.4 Gdje mogu naci informacije o Linuxu i Y2K bugu?
     2.5 Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?
     2.6 Nemam pristup FTP-u. Gdje da nabavim Linux?
     2.7 Nemam pristup Usenetu. Gdje da dobijem informacije?
     2.8 Koje su mailing liste?
     2.9 Da li se Usenet grupe negdje arhiviraju?

  3. Kompatibilnost s drugim operacijskim sustavima.

     3.1 Moze li Linux dijeliti disk s DOS-om? OS/2? 386BSD? Windows 95?
     3.2 Kako pristupiti datotekama na DOS particiji ili disketi?
     3.3 Da li Linux podrzava sazete ext2 datotecne sustave?
     3.4 Mogu li koristiti svoj Stacker/DBLSPC/itd. DOS disk?
     3.5 Mogu li iz Linuxa pristupati OS/2 HPFS particijama?
     3.6 Moze li Linux pristupati Amiginom datotecnom sustavu?
     3.7 Moze li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?
     3.8 Moze li Linux pristupati SMB datotecnom sustavu?
     3.9 Moze li Linux pristupati Macintoshevom datotecnom sustavu?
     3.10 Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe?
     3.11 Kako dignuti Linux iz MS-DOS-a?
     3.12 Kako dignuti Linux iz OS/2-ovog Boot Managera?
     3.13 Kako dijeliti swap particiju izmedu Linuxa i MS Windowsa?

  4. Rad s datotecnim sustavima, diskovima i pogonima pod Linuxom

     4.1 Kako natjerati Linux da radi s mojim diskom?
     4.2 Kako vratiti obrisane datoteke?
     4.3 Kako promjeniti velicinu particije (bez brisanja)?
     4.4 Postoji li program za defragmentiranje ext2fs-a itd.?
     4.5 Kako formatirati i napraviti datotecni sustav na disketi?
     4.6 Dobivam grde poruke o inodeovima, blokovima i slicnim stvarima.
     4.7 Moj swap ne radi.
     4.8 Kako maknuti LILO da se opet dize DOS?
     4.9 Zasto ne mogu koristiti fdformat osim kao root?
     4.10 Moje ext2fs particije provjeravaju se kod svakog dizanja sustava.
     4.11 Ne mogu pisati na svoj root datotecni sustav!
     4.12 Imam ogroman /proc/kcore! Mogu li ga obrisati?
     4.13 Moj AHA1542C ne radi s Linuxom.

  5. Portiranje, kompajliranje i nabavljanje programa

     5.1 Kako se programi kompajliraju?
     5.2 Kako instalirati GNU programe?
     5.3 Kako portirati XXX na Linux?
     5.4 Sto je ld.so i gdje ga nabaviti?
     5.5 Kako nadograditi librarye bez raspadanja sustava?
     5.6 Je li netko portirao/kompajlirao/napisao XXX za Linux?
     5.7 Mogu li koristiti kod ili kompajler kompajliran za 486 na svojoj 386?
     5.8 Sto znaci gcc -O6?
     5.9 Gdje su linux/*.h i asm/*.h?
     5.10 Dobivam greske kod kompajliranja kernela.
     5.11 Kako napraviti djeljeni library?
     5.12 Moje izvrsne datoteke su (vrlo) velike.
     5.13 Podrzava li Linux visenitnost ili lakse procese?
     5.14 Gdje se nalazi lint za Linux?
     5.15 Gdje se nalazi kermit za Linux?

  6. Rjesenja cestih sporednih problema.

     6.1 free izbacuje core.
     6.2 Sat mi je vrlo netocan.
     6.3 Set-uid skripte ne rade.
     6.4 Slobodna memorija koju prijavljuje free stalno se smanjuje.
     6.5 Kada dodam vise memorije, sustav se uzasno uspori.
     6.6 Neki programi (tj. xdm) ne daju mi da se logiram.
     6.7 Neki programi pustaju me da se logiram bez lozinke.
     6.8 Stroj mi postane jako spor ako pokrenem GCC/X/...
     6.9 Mogu se logirati samo kao root.
     6.10 Zaslon mi je pun cudnih znakova umjesto slova.
     6.11 Zeznuo sam sustav i ne mogu se logirati da to sredim.
     6.12 Otkrio sam ogromnu sigurnosnu rupu u rm!
     6.13 lpr(1) i/ili lpd(8) ne rade.
     6.14 Vrijeme na datotekama s MS-DOS particija netocno se postavlja.
     6.15 Kako natjerati LILO da digne datoteku vmlinux?

  7. Kako napraviti ovo ili saznati ono...?

     7.1 Kako gledati unatrag u tekstualnom modu?
     7.2 Kako se prebacuje izmedu virtualnih konzola? Kako ih ukljuciti?
     7.3 Kako postaviti vremensku zonu?
     7.4 Koju verziju Linuxa i ime racunala koristim?
     7.5 Kako iskljuciti ili ukljuciti izbacivanja corea?
     7.6 Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?
     7.7 Mogu li imati vise od 3 serijska porta dijeljenjem interrupta?
     7.8 Kako napraviti disketu s koje se moze dici sustav?
     7.9 Kako prebaciti raspored tipkovnice na engleski, francuski, itd.?
     7.10 Kako natjerati NUM LOCK da se sam pali?
     7.11 Kako postaviti pocetne boje terminala?
     7.12 Kako dobiti vise od 128 MB swapa?

  8. Sporedne informacije i odgovori na pitanja.

     8.1 Kako pod Linuxom programirati XYZ?
     8.2 Sto znaci sve ovo s ELF-om?
     8.3 Sto je .gz datoteka? A .tgz? A...?
     8.4 Sto znaci VFS?
     8.5 Sto je BogoMips?
     8.6 Sto je Linux Journal i gdje ga nabaviti?
     8.7 Koje besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?
     8.8 Koliko ljudi koristi Linux?
     8.9 Kako bih trebao izgovarati Linux?

  9. Cesto susretane poruke o gresci.

     9.1 Modprobe ne moze naci modul ``XXX'' i slicne poruke.
     9.2 Unknown terminal type linux i slicno.
     9.3 lp1 on fire
     9.4 INET: Warning: old style ioctl... called!
     9.5 ld: unrecognized option '-m486'
     9.6 GCC kaze Internal compiler error
     9.7 make kaze Error 139
     9.8 shell-init: permission denied kad se logiram.
     9.9 No utmp entry.  You must exec... kad se logiram.
     9.10 Warning -- bdflush not running.
     9.11 Warning: obsolete routing request made.
     9.12 EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.
     9.13 EXT2-fs warning: maximal count reached.
     9.14 EXT2-fs warning: checktime reached.
     9.15 df kaze Cannot read table of mounted filesystems.
     9.16 fdisk kaze Partition X has different physical/logical...
     9.17 fdisk: Partition 1 does not start on cylinder boundary
     9.18 fdisk kaze: partition b has an odd number of sectors.
     9.19 mtools kazu cannot initialise drive XYZ
     9.20 Na pocetku dizanja: Memory tight
     9.21 syslog mi kaze ``end_request: I/O error, ...''.
     9.22 You don't exist. Go away.

  10. X Window System.

     10.1 Podrzava li Linux X Window?
     10.2 Gdje nabaviti XF86Config koji odgovara mom sustavu?
     10.3 xterm logini cudno su prikazani u who, finger.
     10.4 Ne mogu natjerati X Window da radi kako treba.

  11. Pitanja o vrlo starom softveru.

     11.1 fdisk kaze cannot use bbb sectors of this partition.
     11.2 GCC ponekad koristi ogromne kolicine virtualne memorije i srusi se.

  12. Kako dobiti daljnju pomoc.

     12.1 Jos uvijek niste odgovorili na moje pitanje!
     12.2 Sto staviti u molbu za pomoc.
     12.3 Zelim nekome poslati poruku o svom problemu.

  13. Administrativne informacije i zahvale.

     13.1 Komentari su dobrodosli.
     13.2 Formati u kojima je ovaj FAQ dostupan.
     13.3 Autorstvo i zahvale
     13.4 Odricanje i autorska prava.

  14. Hrvatski prijevod

  ______________________________________________________________________



  11..  UUvvoodd ii ooppcceenniittee iinnffoorrmmaacciijjee



  11..11..  SSttoo jjee LLiinnuuxx??


  Linux je besplatni Unix koji je ispocetka napisao Linus Torvalds uz
  pomoc labavo vezane skupine hakera razbacanih po Internetu. Linux
  nastoji postivati POSIX, a ima sva svojstva koje ocekujete od
  suvremenog, potpuno razvijenog Unixa: pravu visezadacnost, virtualnu
  memoriju, djeljene librarye, ucitavanje po zahtjevu, djeljene,
  kopiraj-pri-pisanju izvrsne datoteke, dobar rad s memorijom i podrsku
  za TCP/IP mreze.

  Linux uglavnom radi na 386/486/586 baziranim PC-ima koristeci
  hardverske mogucnosti 80386 obitelji procesora (TSS segmenti i ostalo)
  za implementaciju tih svojstava. U razvoju su portovi na druge
  arhitekture. (Pogledajte ``Za koje jos procesore postoje portovi?''.)

  Za vise detalja procitajte Linux IINNFFOO--SSHHEEEETT. (Pogledajte ``Gdje da
  nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.)

  KKeerrnneell Linuxa distribuira se pod GNU OOppccoomm jjaavvnnoomm lliicceennccoomm.
  (Pogledajte ``Je li Linux u javnom vlasnistvu? Cija su autorska
  prava?''.)


  11..22..  GGddjjee ppoocceettii??


  Postoji hrpa vecih Linux distribucija. Informacije o njima i njihovoj
  instalaciji nalaze se u knjizi IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd (krace
  IGS) Matthewa Welsha. Ona se moze naci na stranicama Linux
  Documentation Projecta,  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>.

  Na LDP-ovim stranicama nalazi se i IInnssttaallllaattiioonn HHOOWWTTOO (domaci
  prijevod: IInnssttaallaacciijjaa KKAAKKOO,  <http://www.linux.hr/ldp-hr/>; prim.
  prev.).

  Vecina distribucija dostupna je anonimnim FTP-om s raznih Linux
  arhiva.  (Pogledajte ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?''.)
  Postoji i velik broj drugih izdanja koje se distribuiraju manje
  globalno jer odgovaraju specificnim lokalnim i nacionalnim potrebama
  (na primjer MicroLinux,  <http://linux.hr/microlinux/> -- prim.
  prev.).


  11..33..  KKaakkaavv ssooffttvveerr LLiinnuuxx ppooddrrzzaavvaa??


  Linux ima GCC, Emacs, X Window System, sve standardne Unix alate,
  TCP/IP (ukljucujuci SLIP i PPP) i stotine programa koje su ljudi za
  njega kompajlirali ili portirali.

  Postoji DOS emulator zvan DOSEMU. Najnovija stabilna verzija je
  0.98.1. FTP arhiva nalazi se na  <ftp://ftp.dosemu.org/dosemu>, a WWW
  stranice na  <http://www.dosemu.org>.

  Pod emulatorom radi sam DOS i neke (ali ne sve) DOS aplikacije.
  Svakako procitajte datoteku README kako bi odlucili koju cete verziju
  uzeti.  Pogledajte i DDOOSSEEMMUU HHOOWWTTOO (sada malo zastario -- ne govori o
  najnovijoj verziji) koji se moze naci na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO>.


  Rad na emulatoru za Microsoft Windows izvrsne datoteke napreduje.
  (Pogledajte ``Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows
  programe?''.)

  Kod iBCS2 (IIntel BBinary CCompatibility SStandard -- standard za binarnu
  kompatibilnost na Intelu), emulatora za SVR4 ELF i SVR3.2 COFF izvrsne
  datoteke, moze se ukljuciti u kernel pri kompajliranju. Procitajte
  datoteku  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/BETA/ibcs2/README>.

  Za vise informacija pogledajte IINNFFOO--SSHHEEEETT, jedan od HOWTO-a
  (pogledajte ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?'' i
  ``Kako portirati XXX na Linux?'').

  Neke tvrtke nude komercijalni softver, ukljucujuci Motif. Svoje ponude
  objavljuju u comp.os.linux.announce -- probajte pretraziti arhive.
  (Pogledajte ``Da li se Usenet grupe negdje arhiviraju?''.)


  11..44..  DDaa llii LLiinnuuxx rraaddii nnaa mmoomm rraaccuunnaalluu?? KKoojjii hhaarrddvveerr ppooddrrzzaavvaa??


  Za isprobavanje Linuxa treba vam '386, '486 ili '586 s barem 2 MB RAM-
  a i jednim disketnim pogonom. Za bilo sto korisno treba vam vise RAM-a
  i diskovnog prostora. (Pogledajte ``Koliko Linuxu treba memorije?''.)

  Podrzane su VESA lokalna sabirnica i PCI.

  MCA (IBM-ova sabirnica) i ESDI tvrdi diskovi uglavnom su podrzani.
  Daljnje informacije o MCA sabirnici i karticama koje Linux podrzava
  nalaze se na WWW stranici Micro Channel Linux
  <http://glycerine.itsmm.uni.edu/mca>.

  Linux radi na laptopima iz '386 obitelji, uz X u vecini slucajeva.
  WWW stranica nalazi se na
  <http://www.cs.utexas.edu/users/kharker/linux-laptop/>.

  Za detalje o konfiguracijama, grafickim karticama, disk kontrolerima,
  itd.  koji rade procitajte IINNFFOO--SSHHEEEETT i HHaarrddvveerr KKAAKKOO. (Pogledajte
  ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.)

  Postoji port Linuxa na 8086, poznat kao EEmbeddable LLinux KKernel SSubset
  (ELKS -- ugradivi podskup Linux kernela). To je 16-bitni podskup Linux
  kernela koji ce se uglavnom koristiti za manje sustave. Za vise
  informacija pogledajte  <http://www.linux.org.uk/Linux8086.html>.
  Linux nikad nece u potpunosti raditi na 8086 ili '286 jer su mu
  potrebne mogucnosti izmjenjivanja zadaca i rada s memorijom kojih na
  tim procesorima nema.

  Linux podrzava multiprocesiranje na Intel MP arhitekturi. Pogledajte
  datoteku Documentation/smp.tex u distribuciji izvornog koda Linux
  kernela.

  Za (vjerojatno nepotpun) popis hardverskih platformi na koje je Linux
  prenesen pogledajte slijedece pitanje.


  11..55..  ZZaa kkoojjee jjooss pprroocceessoorree ppoossttoojjee ppoorrttoovvii??


  Relativno potpun popis portova Linuxa nalazi se na
  <http://www.ctv.es/USERS/xose/linux/linux_ports.html> te na
  <http://www.linuxhq.com/dist-index.html>.

  Vec se poduze radi se na projektu portiranja Linuxa na prikladne 68000
  bazirane sustave kao sto su Amige i Atariji. LLiinnuuxxm68k FAQ/ nalazi se
  na  <http://www.clark.net/pub/lawrencc/linux/faq/faq.html>. URL
  pocetne stranice za Linux/m68k je  <http://www.linux-m68k.org>.

  m68k port za Amigu Jesa Sorensena nalazi se na
  <ftp://sunsite.auc.dk/pub/os/linux/680x0/redhat/>. FAQ o instalaciji
  paketa, ciji je autor Ron Flory, moze se naci na
  <http://www.feist.com/~rjflory/linux/rh/>.

  Takoder postoji linux-680x0 mailing lista. (Pogledajte ``Koje su
  mailing liste?''.)

  Postoji (ili je postojala) FTP arhiva Linux/m68k projekta na
  <ftp://ftp.phil.uni-sb.de/pub/atari/linux-68k>, no ta adresa mozda
  vise nije aktualna.

  Debian GNU/Linux se prenosi na Alphu, Sparc, PowerPC i ARM platforme.
  Za svaku postoji mailing lista. Pogledajte
  <http://www.debian.org/MailingLists/subscribe>.

  Jedna od stranica o Linux-PPC projektu nedavno se preselila. Sadasnja
  lokacija je  <http://www.linuxpc.org/>, a njena arhiva je na
  <ftp://ftp.linuxppc.org/linuxppc/>.

  Stranica o podrsci za Linux-PPC nalazi se na
  <http://www.cs.nmt.edu/~linuxppc/>. Tamo cete naci kernel koji se
  distribuira s Linuxom.

  Apple sada podrzava razvoj MkLinuxa za Power Macintoshe, baziranog na
  OSF-u i Mach mikrokernelu. Pogledajte  <http://www.mklinux.apple.com>.

  Port na 64-bitnu DEC Alphu/AXP nalazi se na
  <http://www.azstarnet.com/~axplinux/>. Postoji i mailing lista na
  vger.rutgers.edu. (Pogledajte ``Koje su mailing liste?''.)

  Ralf Beachle radi na portu za MIPS, najprije za R4600 na Deskstation
  Tyne strojevima. Linux-MIPS FTP arhive su  <ftp://ftp.fnet.fr/linux-
  mips/> i  <ftp://ftp.linux.sgi.com/pub/mips-linux>. Zainteresirani
  mogu slati svoja pitanja i ponude pomoci na linux@waldorf-gmbh.de.

  Postoji i MIPS kanal na Linux Activists posluzitelju i mailing lista
  linux-mips. (Pogledajte ``Koje su mailing liste?''.)

  Trenutno se radi na dva porta Linuxa za ARM obitelj procesora. Jedan
  je za ARM3 po Acornu A5000 i ukljucuje odgovarajucu I/O podrsku za
  82710/11, a drugi za ARM610 po Acorn RISC PC-u. Port za RISC PC
  trenutno je u svojoj ranoj odnosno srednjoj fazi i treba ponovo
  napisati podosta koda za rad s memorijom. Port za A5000 je u
  ogranicenom beta testiranju. Zavrsena ce verzija vjerojatno uskoro
  izaci.

  Za detaljnije, novije informacije pratite grupu comp.sys.acorn.misc.
  Postoji FAQ na <http://www.arm.uk.linux.org>.

  Linux SPARC projekt puca od aktivnosti. FAQ je dostupan s stranice
  LLiinnuuxx ffoorr SSPPAARRCC pprroocceessssoorrss Jima Minthe,
  <http://www.geog.ubc.ca/sparclinux.html>. SPARC/Linux arhive nalaze se
  na  <ftp://vger.rutgers.edu/pub/linux/Sparc/>.

  Takoder postoji port (``Hardhat'') na SGI/Indy strojeve. URL je
  <http://www.linux.sgi.com>.


  11..66..  KKoolliikkoo LLiinnuuxxuu ttrreebbaa pprroossttoorraa nnaa ddiisskkuu??


  10 MB za vrlo malenu instalaciju na kojoj ga mozete isprobati i ne
  puno vise.
  Instalaciju koja ukljucuje X Window mozete stisnuti na 80 MB.
  Instaliranje Debian GNU/Linuxa zauzima 500 do 1 000 MB, ukljucujuci
  izvorni kod kernela, te nesto prostora za korisnicke datoteke i spool
  podrucja.


  11..77..  KKoolliikkoo LLiinnuuxxuu ttrreebbaa mmeemmoorriijjee??


  Barem 4 MB, a i tad cete morati koristiti posebne instalacijske
  postupke do instalacije diskovnog swap prostora. Linux ce na 4 MB RAM-
  a raditi udobno, iako ce X Window aplikacije raditi sporo jer se
  moraju koristiti swap na disku.

  Neke novije aplikacije, kao sto je Netscape, zahtijevaju 64 MB fizicke
  memorije.


  11..88..  KKoolliikkoo mmeemmoorriijjee LLiinnuuxx mmoozzee iisskkoorriissttiittii??


  Podosta ljudi pitalo je kako koristiti 64 MB memorije, sto je
  predodredena gornja granica. U svoju lilo.conf datoteku stavite ovo:

  append="mem=XXM"


  gdje je ``XX'' kolicina memorije u megabajtima; na primjer, ``128M''.
  Za vise detalja pogledajte man stranicu liloa.


  11..99..  JJee llii LLiinnuuxx uu jjaavvnnoomm vvllaassnniissttvvuu?? CCiijjaa ssuu aauuttoorrsskkaa pprraavvaa??


  Autorska prava na kernel Linuxa pripadaju Linusu Torvaldsu. On ih je
  stavio pod GNU Opcu javnu licencu (GNU GPL -- GGeneral PPublic LLicense),
  sto u biti znaci da ga slobodno mozete umnozavati, mijenjati i
  distribuirati, ali daljnoj distribuciji ne smijete nametati
  ogranicenja, a morate ponuditi i izvorni kod.

  To nije isto kao javno vlasnistvo. Za detalje pogledajte CCooppyyrriigghhtt
  FFAAQQ, <ftp://rtfm.mit.edu/pub/usenet/news.answers/law/copyright>.

  Svi su detalji u datoteci COPYING u izvornom kodu Linux kernela (na
  vasem sustavu vjerojatno na /usr/src/linux).

  Licence alata i programa koji dolaze s instalacijama razlikuju se.
  Dosta koda dolazi iz GNU projekta Free Software Foundationa i takoder
  je pod GPL-om.

  Primjetite da je raspravama o vrlinama ili manama GPL-a mjesto u
  gnu.misc.discuss, a ne u comp.os.linux hijerarhiji.


  22..  MMrreezznnii iizzvvoorrii ii rreessuurrssii..



  22..11..  GGddjjee ddaa nnaabbaavviimm HHOOWWTTOO--ee ii ddrruugguu ddookkuummeennttaacciijjuu??


  Trazite na slijedecim mjestima i na njihovim mirrorima.

  ·  ftp.funet.fi: /pub/OS/Linux/doc/HOWTO/


  ·  tsx-11.mit.edu: /pub/linux/docs/HOWTO/

  ·  sunsite.unc.edu: /pub/Linux/docs/HOWTO/

  Za potpuniji popis Linux FTP arhiva pogledajte ``Gdje da FTP-om
  nabavim Linux materijale?''.

  Ako nemate pristup FTP-om, probajte s FTP-preko-maila posluziteljima
  na ftpmail@decwrl.dec.com, ftpmail@doc.ic.ac.uk ili ftp-
  mailer@informatik.tu-meunchen.de.

  Potpun popis HOWTO-a i mini-HOWTO-a moze se naci u datoteci HOWTO-
  INDEX u direktoriju docs/HOWTO na FTP arhivama, ili WWW-om na
  <http://sunsite.unc.edu/LDP/HOWTO-INDEX.html>, ali evo (mozda
  nepotpunog) popisa (dokumenti oznaceni znakom _* prevedeni su na
  hrvatski -- prim. prev.):

           AX25-HOWTO                    Access-HOWTO
           Assembly-HOWTO                Benchmarking-HOWTO
           BootPrompt-HOWTO*             Bootdisk-HOWTO
           CD-Writing-HOWTO              CDROM-HOWTO
           Chinese-HOWTO                 Commercial-HOWTO
           Consultants-HOWTO             Cyrillic-HOWTO
           DNS-HOWTO*                    DOS-to-Linux-HOWTO*
           DOSEMU-HOWTO                  Danish-HOWTO
           Distribution-HOWTO*           ELF-HOWTO
           Emacspeak-HOWTO               Ethernet-HOWTO
           Finnish-HOWTO                 Firewall-HOWTO
           Ftape-HOWTO                   GCC-HOWTO
           German-HOWTO                  HAM-HOWTO
           HOWTO-INDEX                   Hardware-HOWTO*
           Hebrew-HOWTO                  IPX-HOWTO
           ISP-Hookup-HOWTO              Installation-HOWTO*
           Intranet-Server-HOWTO         Italian-HOWTO
           Java-CGI-HOWTO                Kernel-HOWTO
           Keyboard-and-Console-HOWTO    MGR-HOWTO
           MILO-HOWTO                    Mail-HOWTO
           NET-3-HOWTO                   NFS-HOWTO
           NIS-HOWTO                     News-HOWTO
           Optical-Disk-HOWTO            PCI-HOWTO
           PCMCIA-HOWTO                  PPP-HOWTO
           Pilot-HOWTO                   Polish-HOWTO
           Printing-HOWTO*               Printing-Usage-HOWTO
           RPM-HOWTO                     Reading-List-HOWTO
           SCSI-HOWTO                    SCSI-Programming-HOWTO
           SMB-HOWTO                     Serial-HOWTO
           Serial-Programming-HOWTO      Shadow-Password-HOWTO
           Slovenian-HOWTO               Sound-HOWTO
           Sound-Playing-HOWTO           Spanish-HOWTO
           TeTeX-HOWTO                   Thai-HOWTO
           Tips-HOWTO                    UMSDOS-HOWTO
           UPS-HOWTO                     UUCP-HOWTO
           User-Group-HOWTO              VAR-HOWTO
           VMS-to-Linux-HOWTO            XFree86-HOWTO*
           XFree86-Video-Timings-HOWTO   3-Button-Mouse


  Na  <http://sunsite.unc.edu/pub/Linux/HOWTO/mini/> se mogu naci
  slijedeci mini-HOWTO-i (dokumenti oznaceni znakom _* prevedeni su na
  hrvatski -- prim. prev.):

              ADSM-Backup             AI-Alife
              Advocacy                Backup-With-MSDOS
              Battery-Powered         Boca
              BogoMips                Bridge

              Bridge+Firewall         Clock
              Colour-ls               Comeau-C++
              DHCPd                   Dial-On-Demand
              Diald                   Dip+SLiRP+CSLIP
              Diskless                Dynamic-IP-Hacks
              Ext2fs-Undeletion       GTEK-BBS-550
              HTML-Validation         IO-Port-Programming
              IP-Alias                IP-Masquerade
              IP-Subnetworking        JE
              Jaz-Drive               Kerneld
              Key-Setup               LBX
              Large-Disk              Linux+DOS+Win95
              Linux+DOS+Win95+OS2     Linux+NT-Loader*
              Linux+OS2+DOS           Linux+Win95*
              Loadlin+Win95           Locales
              MIDI+SB                 Mail-Queue
              Mail2News               Man-Page
              Multiple-Disks-Layout   Multiple-Ethernet
              NFS-Root                NFS-Root-Client
              Netscape+Proxy          Offline-Mailing
              Online-Support          PLIP
              PPP-over-minicom        Pager
              Partition*              Print2Win
              Process-Accounting      Proxy-ARP
              Public-Web-Browser      Qmail+MH
              Quota                   RCS
              Remote-Boot             Remote-X-Apps*
              SLIP+proxyARP           SLIP-PPP-Emulator
              Sendmail+UUCP           Software-Building
              Software-RAID           Soundblaster-16
              Soundblaster-AWE64      StarOffice*
              Swap-Space              Term-Firewall
              Tiny-News               Token-Ring
              Upgrade                 VPN
              Virtual-wu-ftpd         Visual-Bell
              Win95+Win+Linux         Windows-Modem-Sharing
              WordPerfect             X-Big-Cursor
              XFree86-XInside         Xterm-Title
              Xterminal               ZIP-Drive
              ZIP-Install


  Prijevodi HOWTO-a nalaze se na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO/translations/> i mirrorima
  sirom svijeta. Tamo su prijevodi na ove jezike:

                   kineski (zh)      hrvatski (hr)
                   francuski (fr)    njemacki (de)
                   grcki (el)        indonezijski (id)
                   talijanski (it)   japanski (jp)
                   korejski (ko)     poljski (pl)
                   spanjolski (es)   slovenski (sl)
                   svedski (sv)      turski (tr)


  HOWTO-a ima i na WWW-u, na stranicama Linux Documentation Projecta,
  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>.

  Stalno se pripremaju novi dokumenti. Ako kanite nesto napisati,
  kontaktirajte Timothya Bynuma, tjbynum@sunsite.unc.edu, HOWTO
  koordinatora. Datoteka  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/HOWTO/HOWTO-
  INDEX> sadrzi savjete u pisanju HOWTO-a. WWW stranica na kojoj su
  popisani trenutni radovi na HOWTO-ima nalazi se na
  <http://wallybox.cei.net/~tjbynum/HOWTO/projects>.


  Niz vodica napisanih u sklopu Linux Documentation Projecta nalazi se
  na  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>. Ako ste novi u svijetu Unixa i
  Linuxa, molim vas, procitajte ih. Evo popisa trenutno dostupnih:

  ·  TThhee LLiinnuuxx DDooccuummeennttaattiioonn PPrroojjeecctt MMaanniiffeessttoo Matta Welsha,
     <http://sunsite.unc.edu/LDP/LDP-Manifesto>.

  ·  IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee Matta Welsha,
     <http://sunsite.unc.edu/LDP/gs/gs.html>.

  ·  TThhee LLiinnuuxx KKeerrnneell Davida Ruslinga,
     <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/linux-doc-project/linux-
     kernel>.

  ·  TThhee NNeettwwoorrkk AAddmmiinniissttrraattoorr''ss GGuuiiddee Olafa Kircha,
     <http://sunsite.unc.edu/LDP/nag/nag.html>.

  ·  TThhee LLiinnuuxx PPrrooggrraammmmeerr''ss GGuuiiddee Svena Goldta, Svena van der Meera,
     Scotta Burketta i Matta Welsha, <http://linuxwww.db.erau.edu/LPG/>.

  ·  TThhee LLiinnuuxx SSyysstteemm AAddmmiinniissttrraattoorr''ss GGuuiiddee,, vveerrzziijjaa 00..55 Larsa
     Wirzeniusa, <http://sunsite.unc.edu/LDP/LDP/sag-0.5>.

  FAQ za one koji razvijaju Linux kernel se nalazi na
  <http://www.tux.org/lkml/>.

  Takoder postoji FAQ posebno namijenjen distribuciji Red Hat Linux, na
  <http://www.best.com/~aturner//RedHat-FAQ/faq_index.html>.


  22..22..  GGddjjee ssee nnaa WWWWWW--uu nnaallaazzee iinnffoorrmmaacciijjee oo LLiinnuuxxuu??


  Dvije stranice izrazito su dobra pocetna tocka za opcenite informacije
  o Linuxu: stranice Linux Internationala, na  <http://www.li.org/>, te
  Linux stranice Linux Onlinea na  <http://www.linux.org/>.

  Obje nude veze na druge stranice, informacije o opcenitim stvarima,
  distribucijama, novim programima, dokumentaciji i novostima.

  Greg Hankins, gregh@cc.gatech.edu, odrzava stranice Linux
  Documentation Projecta na  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>. Na toj se
  stranici spominju svi FAQ-ovi i HOWTO-i -- i oni u HTML (WWW) formatu,
  i oni koji to nisu.


  22..33..  KKoojjee ssuu LLiinnuuxx UUsseenneett ggrruuppee??


  comp.os.linux.announce je moderirana grupa za najave; ako namjeravate
  koristiti Linux, trebali biste je pratiti: sadrzi informacije o novim
  verzijama programa, novim portovima, sastancima korisnickih grupa i
  komercijalnim proizvodima. To je _j_e_d_i_n_a grupa u koju se mogu slati
  komercijalne poruke. Poruke za ovu grupu e-mailom saljite na linux-
  announce@news.ornl.gov.

  Medutim, comp.os.linux.announce se ne arhivira na DejaNewsu ili Alta
  Visti.  Cini se kako je jedina arhiva ove grupe
  <http://www.iki.fi/mjr/linux/cola.html>.

  [Axel Boldt]

  Evo grupa iz comp.os.linux hijerarhije takoder vrijednih citanja --
  uvidjet cete da su mnogi cesti problemi presvjezi za dokumentaciju,
  ali rijeseni u Usenet grupama.

  ·  comp.os.linux.advocacy

  ·  comp.os.linux.development.apps

  ·  comp.os.linux.development.system

  ·  comp.os.linux.hardware

  ·  comp.os.linux.m68k

  ·  comp.os.linux.misc

  ·  comp.os.linux.networking

  ·  comp.os.linux.setup

  ·  comp.os.linux.x

  Nemojte zaboraviti da je Linux POSIX kompatibilan te da je vecina
  materijala iz comp.unix i comp.windows.x hijerarhija relevantna.  Osim
  hardverskih problema i nekih zakucastih ili vrlo tehnickih pitanja na
  niskoj razini, te ce grupe biti dobro mjesto za pocetak.

  Molim vas, prije slanja poruka procitajte ``Jos uvijek niste
  odgovorili na moje pitanje!''. Slanje poruke u vise comp.os.linux
  grupa rijetko je pametna zamisao.

  Mozda postoje i Linux grupe u vasoj ustanovi ili podrucju -- prvo tamo
  provjerite.

  Takoder pogledajte ``Nemam pristup Usenetu. Gdje da dobijem
  informacije?''.

  Postoje i druge regionalne i lokalne grupe -- mozda ce vam tamosnji
  promet biti podnosljiviji. Francuska Linux grupa je fr.comp.os.linux.
  Njemacka je de.comp.os.linux. U Australiji pogledajte
  aus.computers.linux.  U Hrvatskoj postoji hr.comp.linux.  U Italiji
  it.comp.linux.


  22..44..  GGddjjee mmoogguu nnaaccii iinnffoorrmmaacciijjee oo LLiinnuuxxuu ii YY22KK bbuugguu??


  Debian GNU/Linux ljudi imaju izjavu na svojim WWW stranicama na
  <http://www.debian.org>. Jos jedno mjesto s informacijama o Y2K-u jest
  <http://www.hex.net/~cbbrowne/linuxy2k.html>.

  U biti, Linux koristi funkcije koje datume pohranjuju kao 32-bitne
  brojeve koji broje sekunde od 1970. Taj ce brojac raditi do godine
  2038., dokad ce programeri (nadamo se) prepraviti sistemski softver
  tako da datume pohranjuje kao 64-bitne brojeve.

  Naravno, to ne znaci da aplikacije nisu osjetljive na Y2K gresku ako
  ne koriste standardne rutine.

  Free Software Foundation ima WWW stranicu o Y2K pitanjima kod GNU
  softvera na  <http://www.fsf.org/software/year2000.html>.

  Postoji i Usenet grupa, comp.software.year-2000, za opcenite rasprave
  o Y2K problemu.


  22..55..  GGddjjee ddaa FFTTPP--oomm nnaabbaavviimm LLiinnuuxx mmaatteerriijjaallee??



  Ovo su tri glavne Linux arhive:

  ·  ftp.funet.fi (Finska): /pub/OS/Linux

  ·  sunsite.unc.edu (SAD): /pub/Linux

  ·  tsx-11.mit.edu (SAD): /pub/linux

  Najbolje mjesto za nabavljanje Linux kernela je
  <ftp://ftp.kernel.org/pub/linux/kernel/>. Tamo Linus Torvalds salje
  najnovije verzije.

  Sto se tice americkih distribucija, Debian GNU/Linux se moze naci na
  <ftp://ftp.debian.org/pub/debian/>. Red Hat Linux se nalazi na
  <ftp://ftp.redhat.com/>, a Linux Slackware na  <ftp://ftp.cdrom.com/>.

  Sadrzaj tih arhiva prenosi se (kopira, obicno otprilike jednom dnevno)
  na vise drugih mjesta. Molim vas, koristite ono koje je vama najblize
  -- bit ce brze za vas, a lakse za mrezu.

  ·  ftp.sun.ac.za/pub/linux/sunsite/ (Juzna Afrika)

  ·  ftp.is.co.za/linux/sunsite/ (Juzna Afrika)

  ·  ftp.cs.cuhk.hk/pub/Linux/ (Hong Kong)

  ·  ftp://sunsite.ust.hk/pub/Linux/ (Hong Kong)

  ·  ftp.spin.ad.jp/pub/linux/sunsite.unc.edu/ (Japan)

  ·  ftp.nuri.net/pub/Linux/ (Koreja)

  ·  ftp.jaring.my/pub/Linux/ (Malezija)

  ·  ftp.nus.sg/pub/unix/Linux/ (Singapur)

  ·  ftp.nectec.or.th/pub/mirrors/linux/ (Tajland)

  ·  mirror.aarnet.edu.au/pub/linux/ (Australija)

  ·  sunsite.anu.edu.au/pub/linux/ (Australija)

  ·  ftp.monash.edu.au/pub/linux/ (Australija)

  ·  ftp.univie.ac.at/systems/linux/sunsite/ (Austrija)

  ·  ftp.fi.muni.cz/pub/UNIX/linux/ (Ceska Republika)

  ·  ftp://sunsite.fri.uni-lj.si/pub/linux/ (Slovenija)

  ·  ftp.funet.fi/pub/Linux/sunsite/ (Finska)

  ·  ftp.univ-angers.fr/pub/Linux/ (Francuska)

  ·  ftp.iut-bm.univ-fcomte.fr (Francuska)

  ·  ftp.ibp.fr/pub/linux/sunsite/ (Francuska)

  ·  ftp.loria.fr/pub/linux/sunsite/ (Francuska)

  ·  ftp.dfv.rwth-aachen.de/pub/linux/sunsite/ (Njemacka)

  ·  ftp.germany.eu.net/pub/os/Linux/Mirror.SunSITE/ (Njemacka)

  ·  ftp.tu-dresden.de/pub/Linux/sunsite/ (Njemacka)

  ·  ftp.uni-erlangen.de/pub/Linux/MIRROR.sunsite/ (Njemacka)

  ·  ftp.gwdg.de/pub/linux/mirrors/sunsite/ (Njemacka)

  ·  ftp.rz.uni-karlsruhe.de/pub/linux/mirror.sunsite/ (Njemacka)

  ·  ftp.ba-mannheim.de/pub/linux/mirror.sunsite/ (Njemacka)

  ·  ftp.uni-paderborn.de/pub/Mirrors/sunsite.unc.edu/ (Njemacka)

  ·  ftp.uni-rostock.de/Linux/sunsite/ (Njemacka)

  ·  tp.rus.uni-stuttgart.de/pub/unix/systems/linux/MIRROR.sunsite/
     (Njemacka)

  ·  ftp.uni-tuebingen.de/pub/linux/Mirror.sunsite/ (Njemacka)

  ·  ftp.rz.uni-ulm.de/pub/mirrors/linux/sunsite/ (Njemacka)

  ·  ftp.kfki.hu/pub/linux/ (Madarska)

  ·  linux.italnet.it/pub/Linux/ (Italija)

  ·  ftp.unina.it/pub/linux/sunsite/ (Italija)

  ·  giotto.unipd.it/pub/unix/Linux/ (Italija)

  ·  cnuce-arch.cnr.it/pub/Linux/ (Italija)

  ·  ftp.flashnet.it/mirror2/sunsite.unc.edu/ (Italija)

  ·  ftp.nijenrode.nl/pub/linux/sunsite.unc-mirror/ (Nizozemska)

  ·  ftp.LeidenUniv.nl/pub/linux/sunsite/ (Nizozemska)

  ·  ftp.nvg.unit.no/pub/linux/sunsite/ (Norveska)

  ·  ftp://sunsite.icm.edu.pl/pub/Linux/sunsite.unc.edu/ (Poljska)

  ·  ftp.rediris.es/software/os/linux/sunsite/ (Spanjolska)

  ·  sunsite.rediris.es/software/linux/ (Spanjolska)

  ·  ftp.cs.us.es/pub/Linux/sunsite-mirror/ (Spanjolska)

  ·  ftp.etse.urv.es/pub/mirror/linux/ (Spanjolska)

  ·  ftp.etsimo.uniovi.es/pub/linux/ (Spanjolska)

  ·  ftp.luna.gui.es/pub/linux.new/ (Spanjolska)

  ·  ftp.switch.ch/mirror/linux/ (Svicarska)

  ·  ftp.metu.edu.tr/pub/linux/sunsite/ (Turska)

  ·  unix.hensa.ac.uk/mirrors/sunsite/pub/Linux/ (Velika Britanija)

  ·  ftp.maths.warwick.ac.uk/mirrors/linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika
     Britanija)

  ·  ftp.idiscover.co.uk/pub/Linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika
     Britanija)

  ·  sunsite.doc.ic.ac.uk/packages/linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika
     Britanija)

  ·  ftp.dungeon.com/pub/linux/sunsite-mirror/ (Velika Britanija)

  ·  ftp.io.org/pub/mirrors/linux/sunsite/ (Kanada)

  ·  ftp.cc.gatech.edu/pub/linux/ (SAD)

  ·  ftp.cdrom.com/pub/linux/sunsite/ (SAD)

  ·  ftp.siriuscc.com/pub/Linux/Sunsite/ (SAD)

  ·  ftp.engr.uark.edu/pub/linux/sunsite/ (SAD)

  ·  ftp.infomagic.com/pub/mirrors/linux/sunsite/ (SAD)

  ·  linux.if.usp.br/pub/mirror/sunsite.unc.edu/pub/Linux/ (Brazil)

  ·  farofa.ime.usp.br/pub/linux/ (Brazil)

  Svi ne prenose cijeli sadrzaj ``izvornih'' arhiva, a neki imaju
  dodatne materijale.


  22..66..  NNeemmaamm pprriissttuupp FFTTPP--uu.. GGddjjee ddaa nnaabbaavviimm LLiinnuuxx??


  Vjerojatno je najjednostavnije naci prijatelja koji ima FTP pristup.
  Ako u blizini postoji udruga korisnika Linuxa, mozda ce vam oni
  pomoci.

  Ako imate razumno dobru e-mail vezu, mozete pokusati s FTP-preko-maila
  posluziteljima na ftpmail@ftp.sunet.se, ftpmail@garbo.uwasa.fi ili
  ftpmail@ftp.uni-stuttgart.de.

  Linux mozete nabaviti i tradicionalnom postom na CD-ROM-u. O takvim
  distribucijama govore IInnssttaallaacciijjaa KKAAKKOO,  <http://www.linux.hr/ldphr/>,
  i DDiissttrriibbuucciijjee KKAAKKOO,  <http://meta.mioc.hr/Distribucije-KAKO.html>.


  22..77..  NNeemmaamm pprriissttuupp UUsseenneettuu.. GGddjjee ddaa ddoobbiijjeemm iinnffoorrmmaacciijjee??


  Bilten comp.os.linux.announce moze se dobiti slanjem rijeci
  ``subscribe'' (bez navodnika) kao tijela poruke na linux-announce-
  REQUEST@news-digests.mit.edu. Toplo preporucam pretplacivanje na tu
  listu jer ona pruza vazne informacije i dokumentaciju o Linuxu.

  Molim vas, za preplatu koristite -request adrese; poruka poslana na
  drugu adresu salje se u Usenet grupu.


  22..88..  KKoojjee ssuu mmaaiilliinngg lliissttee??


  Oni koji razvijaju Linux sada uglavnom koriste Majordomo posluzitelj
  na majordomo@vger.rutgers.edu. Posaljite poruku s rijecju ``lists''
  (bez navodnika) u tijelu za popis svih tamosnjih listi; dodajte red s
  rijecju "help" za standardnu Majordomovu datoteku s uputstvima o
  pretplacivanju i otkazivanju pretplate.

  Vecina tih listi se koristi za rasprave o tehnickim problemima u
  razvoju Linuxa i buducem razvoju. Nisu namijenjene pitanjima novih
  korisnika.

  Postoji linux-newbie lista gdje ``nijedno pitanje nije preglupo''.
  Nazalost, izgleda da ju cita vrlo malo iskusnijih korisnika i ima vrlo
  malen promet.
  22..99..  DDaa llii ssee UUsseenneett ggrruuppee nneeggddjjee aarrhhiivviirraajjuu??


  Linux Usenet grupe arhiviraju se na  <http://www.dejanews.com/>,
  <http://www.reference.com> i  <http://altavista.digital.com>.

  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/linux-announce.archive/> sadrzi
  arhive comp.os.linux.announce. One se prenose s
  <ftp://src.doc.ic.ac.uk/usenet>, gdje su arhivirane i comp.os.linux,
  comp.os.linux.development.apps i comp.os.linux.development.system.

  ``Lako dostupna'' WWW arhiva comp.os.linux.announce na
  <http://www.leo.org/archiv/linux/archiv/ann_index.html> podrzava
  pretrazivanje i pregledavanje.


  33..  KKoommppaattiibbiillnnoosstt ss ddrruuggiimm ooppeerraacciijjsskkiimm ssuussttaavviimmaa..



  33..11..  MMoozzee llii LLiinnuuxx ddiijjeelliittii ddiisskk ss DDOOSS--oomm?? OOSS//22?? 338866BBSSDD?? WWiinnddoowwss 9955??


  Da. Linux koristi standardni MS-DOS nacin particioniranja, pa vas disk
  moze dijeliti s drugim operacijskim sustavima. Primjetit cete,
  medutim, da mnogi drugi operacijski sustavi mozda nisu bas
  kompatibilni. Na primjer, DOS-ov FDISK.EXE i FORMAT.EXE ponekad
  prepisu podatke na Linux particiji jer ponekad netocno koriste podatke
  iz boot sektora particije umjesto particijske tabele.

  Kako bi takve programe u tome sprijecili, pametno je nulirati -- pod
  Linuxom -- pocetak particije koju ste napravili prije nego je pod MS-
  DOS-om -- ili necim drugim -- formatirate. Napisite:

  dd if=/dev/zero of=/dev/hdXY bs=512 count=1


  gdje je hdXY odgovarajuca particija; dakle, /dev/hda1 za prvu
  particiju na prvom (IDE) disku.

  Linux moze citati i pisati datoteke na vasim DOS i OS/2 FAT
  particijama i disketama koristeci ili DOS datotecni sustav ugraden u
  kernel ili mtools. U kernelu postoji podrska za datotecni sustav VFAT
  kojeg koriste Windows 9x i Windows NT.

  Izvjestaji kazu kako postoji OS/2 driver pod GPL-om koji cita i pise
  Linux ext2 particije.

  Za informacije o podrsci za FAT32 particije pogledajte
  <http://bmrc.berkeley.edu/people/chaffee/fat32.html>.

  Pogledajte ``Kakav softver Linux podrzava?'' za detalje i stanje
  emulatora DOS, MS Windows i System V programa.

  Takoder pogledajte ``Moze li Linux pristupati Amiginom datotecnom
  sustavu?'', ``Moze li Linux pristupati Macintoshevom datotecnom
  sustavu?'', ``Moze li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?'' i
  ``Moze li Linux pristupati SMB datotecnom sustavu?''.

  Glasine kazu da je NTFS podrska u razvoju, a trebala bi podrzavati
  sazimanje kao standardnu mogucnost.





  33..22..  KKaakkoo pprriissttuuppiittii ddaattootteekkaammaa nnaa DDOOSS ppaarrttiicciijjii iillii ddiisskkeettii??


  Koristite DOS datotecni sustav; dakle, napisite na primjer:

  mkdir /dos
  mount -t msdos -o conv=text,umask=022,uid=100,gid=100 /dev/hda3 /dos



  Ako je to disketa, ne zaboravite je demontirati prije vadenja!

  Za kontrolu automatske konverzije kraja reda te izgled dozvola i
  vlasnistva datoteka na DOS datotecnom sustavu pod Linuxom mozete
  koristiti opcije conv=text/binary/auto, umask=bbb, uid=bbb i gid=bbb.
  Ako svoj DOS datotecni sustav montirate stavljajuci ga u /etc/fstab,
  tamo mozete dopisati opcije (razdvojene zarezom) umjesto defaults.

  A mozete i koristiti mtools, koje i kao izvrsne datoteke i u izvornom
  kodu mozete naci na FTP arhivama -- ``Gdje da FTP-om nabavim Linux
  materijale?''.

  Postoji zakrpa za kernel (znana kao ffdd--ppaattcchheess) koja omogucava
  koristenje disketa s nestandardnim brojem traka i/ili sektora;
  ukljucen je u 1.1 seriju kernela za alfa testiranje.


  33..33..  DDaa llii LLiinnuuxx ppooddrrzzaavvaa ssaazzeettee eexxtt22 ddaattootteeccnnee ssuussttaavvee??


  Odnedavno da. Informacije o tome nalaze se na
  <http://www.netspace.net.au/~reiter/e2compr/>.

  Takoder postoji WWW stranica za e2compr zakrpe. Kod je jos uvijek
  eksperimentalan, a sastoji se od zakrpa za 2.0 i 2.1 kernele. Za vise
  informacija o projektu, kao i najnovije zakrpe, te adresu mailing
  liste, pogledajte  <http://debs.fuller.edu/e2compr/>.

  [Roderich Schupp]

  zlibc je program koji postojecim aplikacijama omogucava citanje
  sazetih (GNU gzipom) datoteka kao da nisu sazete. Pogledajte u
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/libs/>. Autor je Alain Knuff.

  Takoder postoji driver za sazimanje blok uredaja, ``Double'', kojeg je
  napisao Jean-Marc Verbavatz, a omogucava sazimanje u letu u kernelu.
  Izvorni kod se nalazi na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/patches/diskdrives/>. Ovaj program uz
  datoteke sazima i inodeove i informacije o direktorijima, pa ce bilo
  kakav kvar na datotecnom sustavu vjerojatno biti ozbiljan.

  Takoder postoji paket imena tcx (TTransparently CCompressed EExecutables
  -- transparentno sazete izvrsne datoteke) koji vam omogucava
  komprimiranje rjede koristenih izvrsnih datoteka, koje ce se
  privremeno dekomprimirati pri koristenju. Nalazi se na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/compress/>.


  33..44..  MMoogguu llii kkoorriissttiittii ssvvoojj SSttaacckkeerr//DDBBLLSSPPCC//iittdd.. DDOOSS ddiisskk??


  Donedavno, ne tako lako. DOS 6.x sazetom disku mozete pristupati iz
  DOS emulatora (pitanje ``Kakav softver Linux podrzava?''), no to je
  teze od pristupanja normalnom DOS disku preko kernel DOS opcije,
  modula ili mtoolsa.

  Nedavno dodan paket, dmsdos, cita i pise na sazete datotecne sustave
  kao sto su DoubleSpace/DriveSpace u MS-DOS-u 6x i Win95, te Stacker
  verzije 3 i 4. U arhivama se nalazi na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/Filesystem/dosfs/>.

  Postoji modul za Linux kernel koji omogucava samo-za-citanje pristup
  sazetom disku. Potrazite ga u
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/filesystems/dosfs/>.


  33..55..  MMoogguu llii iizz LLiinnuuxxaa pprriissttuuppaattii OOSS//22 HHPPFFSS ppaarrttiicciijjaammaa??


  Da, ali Linux moze samo citati HPFS particije. Pristup HPFS datotecnom
  sustavu moze se ukljuciti pri kompajliranju kernela ili kao modul.
  Pogledajte datoteku Documentation/filesystems/hpfs.txt u distribuciji
  izvornog koda kernela, te ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati
  kernel?''.  Nakon toga HPFS particiju mozete montirati, na primjer
  pomocu:

  mkdir /hpfs
  mount -t hpfs /dev/hda5 /hpfs




  33..66..  MMoozzee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii AAmmiiggiinnoomm ddaattootteeccnnoomm ssuussttaavvuu??


  Linux kernel ima podrsku za Amiga Fast File System (AFFS), verziju 1.3
  ili kasniju, kao opciju pri kompajliranju i kao modul. Vise
  informacija ima u datoteci Documentation/filesystems/affs.txt u
  distribuciji izvornog koda Linux kernela.

  Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''.

  No Linux podrzava samo AFFS particije na tvrdom disku. Pristup
  disketama nije podrzan zbog nekompatibilnosti disketnih kontrolera
  Amige te PC-a i radnih stanica. Podrska za AFFS takoder moze montirati
  particije koje koristi Un*x Amiga Emulator Bernda Schmidta.


  33..77..  MMoozzee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii BBSSDD,, SSyyssVV,, iittdd.. UUFFSS--uu??


  Noviji kerneli mogu montirati (samo-za-citanje) datotecni sustav UFS
  koji koristi System V, Coherent, Xenix, BSD i derivacije poput SunOS-
  a, FreeBSD-a, NetBSD-a i NeXTStepa. UFS podrska moze se ukljuciti pri
  kompajliranju kernela ili kao modul.

  Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''.


  33..88..  MMoozzee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii SSMMBB ddaattootteeccnnoomm ssuussttaavvuu??


  Linux podrzava citanje/pisanje na SMB diskove Windowsa for Workgrups i
  Windowsa NT. Pogledajte datoteku Documentation/filesystems/smbfs.txt
  iz distribucije izvornog koda kernela te ``Kako nadograditi/ponovo
  kompajlirati kernel?'' u ovom FFAAQQ-u.

  Takoder postoji Samba, skup programa koji nude podrsku za umrezene WfW
  datotecne sustave (ako su na TCP/IP-u). Vise informacija nalazi se u
  datoteci README na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/network/samba/>.

  WWW stranice o SMB-u nalaze se na  <http://samba.anu.edu.au/samba/>.


  33..99..  MMoozzee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii MMaacciinnttoosshheevvoomm ddaattootteeccnnoomm ssuussttaavvuu??


  Postoji skup korisnickih programa koji citaju i pisu Macintosh
  Hierarchical File System (HFS). Mogu se naci na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/disk-management>.


  33..1100..  MMoogguu llii ppoodd LLiinnuuxxoomm ppookkrreettaattii MMiiccrroossoofftt WWiinnddoowwss pprrooggrraammee??


  WINE, MS Windows emulator za Linux, jos nije spreman za opcu
  distribuciju.  Ako zelite pridonijeti njegovu razvoju, pratite
  izvjestaje o stanju u Usenet grupi comp.emulators.ms-windows.wine.

  Takoder postoji FAQ, kojeg je sastavio P. David Gardner, na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/faqs/Wine-FAQ/>.

  Komercijalni proizvod koji radi, poznat kao WABI, trebao bi pruziti
  potpunu emulaciju MS Windowsa pod Linuxom. Nudi ga SunSoft, Inc.

  U meduvremnu, ako morate raditi na MS Windows programima, najbolje je
  rjesenje -- bez sale -- ponovo dignuti stroj. LILO, program za dizanje
  Linuxa, moze dici jedan od nekoliko operacijskih sustava odabran iz
  izbornika. Za detalje pogledajte LILO-ovu dokumentaciju.

  LOADLIN (DOS program za ucitavanje kernela Linuxa ili drugog
  operacijskog sustava) je jos jedan nacin zajednickog postojanja Linuxa
  i DOS-a. LOADLIN je izrazito zgodan kada Linux zelite instalirati na
  treci ili cetvrti disk na sustavu (ili kada dodajete SCSI disk sustavu
  koji vec ima IDE).

  U takvim slucajevima cesto se dogada da LILO ne moze naci ili ucitati
  kernel na ``drugom'' disku. Tako jednostavno napravite direktorij
  C:\LINUX (ime nije bitno), u njega stavite LOADLIN i primjerak svog
  kernela, pa koristite to.

  LOADLIN postuje VCPI. Win95 ce se htjeti spustiti u DOS mod kod
  njegova pokretanja (kao i s nekim drugim DOS programima koji rade u
  zasticenom nacinu).

  Ranije verzije LOADLIN-a ponekad su zahtjevale paket zvan REALBIOS.COM
  kojeg je trebalo pokrenuti na (skoro) praznoj sistemskoj disketi kako
  bi se mapirali REALBIOS interrupt vektori (prije ucitavanja bilo kakve
  softverske podrske). (Cini se da trenutne verzije ne dolaze s njim te
  da im nije potreban.)

  [Jim Dennis]


  33..1111..  KKaakkoo ddiiggnnuuttii LLiinnuuxx iizz MMSS--DDOOSS--aa??


  Ako LILO ne radi, a stroj ima MS-DOS ili Microsoft Windowse, mozda ste
  dobili racunalo koje se ne moze dignuti. To se moze dogoditi i nakon
  nadogradnje vase distribucije Linuxa. Ponovna instalacija LILO-a je
  posljednja stvar koju instalacija napravi. Stoga je zivotno vazno kod
  instaliranja ili nadogradivanja Linuxa na stroju s dva OS-a imati u
  blizini MS-DOS ili Windows rescue disketu kako biste mogli pokrenuti
  FDISK -MBR. Potom mozete umjesto LILO-a koristiti LOADLIN.EXE.

  Ova CONFIG.SYS datoteka je jedan od mogucih nacina pokretanja
  LOADLIN.EXE i dizanja MS-DOS-a ili Linuxa.
  [menu]
  menuitem=DOS, dizanje DOS-a
  menuitem=LINUX, dizanje Linuxa

  [LINUX]
  shell=c:\redhat\loadlin.exe c:\redhat\autoboot\vmlinuz vga=5 root=/dev/hdc1 ro

  [DOS]
  STACKS = 0,0
  rem Ovdje idu svi ostali DOS driveri.


  Ovo stvara izbornik iz kojeg mozete izravno skociti na loadlin, prije
  nego sto se ucitaju svi MS-DOS driveri.

  Staze i opcije specificne su za odredeni stroj i trebale bi biti
  intuitivno ocite najobicnijem promatracu. Za opcije pogledajte
  dokumentaciju LOADLIN.EXE. Ista je kao za LILO, a opcije se ionako
  samo predaju kernelu.

  [Jim Harvey]


  33..1122..  KKaakkoo ddiiggnnuuttii LLiinnuuxx iizz OOSS//22--oovvoogg BBoooott MMaannaaggeerraa??



  1. Napravite particiju koristeci FDISK.EXE iz OS/2 (ne Linuxov fdisk).

  2. Particiju formatirajte pod OS/2, koristeci FAT ili HPFS. To je
     potrebno kako bi OS/2 znao da je particija formatirana. (Ovaj korak
     nije potreban za OS/2 ``warp'' 3.0.)

  3. Dodajte particiju Boot Manageru.

  4. Dignite Linux i na particiji napravite datotecni sustav koristeci
     mkfs -t ext2 ili mke2fs. Na ovom koraku mozete Linuxovim fdiskom,
     ako zelite, promijeniti vrstu nove particije na 83 (Linux Native)
     -- to ce nekim automatiziranim instalacijskim skriptama pomoci u
     njenom pronalazenju.

  5. Na particiju instalirajte Linux.

  6. LILO instalirajte na Linux particiju, a _n_e na MBR tvrdog diska.
     Tako ce LILO biti boot loader drugog stupnja na samoj Linux
     particiji, kako bi se pokrenuo kernel odreden u LILO-ovoj
     konfiguracijskoj datoteci. Da bi to radilo, stavite

     boot=/dev/hda2


     (gdje je /dev/hda2 _p_a_r_t_i_c_i_j_a s koje zelite dignuti sustav) u svoj
     /etc/lilo/config odnosno /etc/lilo.config.

  7. Provjerite da li je aktivirana particija Boot Managera kako bi ga
     mogli koristiti za izbor OS-a.

  Na LDP-ovim stranicama,  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>, nalazi se niz
  HOWTO-a na temu dizanja vise OS-ova.


  33..1133..  KKaakkoo ddiijjeelliittii sswwaapp ppaarrttiicciijjuu iizzmmeedduu LLiinnuuxxaa ii MMSS WWiinnddoowwssaa??


  Pogledajte mini-KAKO na tu temu. Trenutno se ne odrzava, no mozete ga
  naci na  <http://www.linux.hr/ldphr/>.
  44..  RRaadd ss ddaattootteeccnniimm ssuussttaavviimmaa,, ddiisskkoovviimmaa ii ppooggoonniimmaa ppoodd LLiinnuuxxoomm



  44..11..  KKaakkoo nnaattjjeerraattii LLiinnuuxx ddaa rraaddii ss mmoojjiimm ddiisskkoomm??


  Ako imate IDE ili EIDE disk, procitajte datoteku
  /usr/src/linux/drivers/block/README.ide (dio izvornog koda Linux
  kernela). Taj README sadrzi dosta natuknica o IDE diskovima.  Mnogi
  suvremeni IDE kontroleri obavljaju prijevod izmedu "fizickih" i
  "logickih" cilindara/glava/sektora.

  SCSI diskovima pristupa se preko linearnih brojeva blokova. BIOS
  izmislja nekakve "logicke" cilindre/glave/sektore kako bi podrzao DOS.

  IBM PC-kompatibilan BIOS obicno nece moci pristupiti particijama koje
  se sire na vise od 1024 logicka cilindra, sto ce dizanje Linux kernela
  s takvih particija preko LILO-a uciniti u najboljem slucaju
  problematicnim.

  Takve particije jos uvijek mozete koristiti za Linux ili druge
  operacijske sustave koji kontroleru pristupaju izravno.

  Preporuceno je napraviti barem jednu Linux particiju potpuno ispod
  granice od 1024 logicka cilindra i dizati ga s nje. Tada ce druge
  particije biti u redu.

  Izgleda da takoder postoje neki problemi s novijim Ultra-DMA
  diskovima. Nisam ih jos dobro pregledao, no postaju vrlo cest problem
  na SVLUG-ovim instal-festama. Nije ni cudo kada disk od 8 do 12
  gigabajta mozete dobiti za 200 ili 300 dolara.

  [Jim Dennis]


  44..22..  KKaakkoo vvrraattiittii oobbrriissaannee ddaattootteekkee??


  Opcenito, to je na Unixima vrlo tesko izvesti zbog njihove
  visezadacnosti.  Radi se na mogucnosti vracanja obrisanoga pod
  ext2fsom, ali ne ocekujte previse.

  Postoji vise paketa koji umjesto toga pruzaju nove naredbe za brisanje
  i kopiranje koje obrisane datoteke stavljaju u direktorij ``kos za
  smece''.  Datoteke se mogu spasiti dok se automatski ne obrisu u
  pozadini.

  A mozete i pretraziti uredaj diska koji sadrzi datotecni sustav u
  pitanju. Postupak je slozen i morate biti logirani kao root. Ali je
  moguc. Na uredaju diska izvrsite grep; tj.:

  grep -b 'biljeske' /dev/hda


  Ako podaci nisu prebrisani, trebali biste ih moci vratiti tekstualnim
  editorom.

  [Dave Cinege]


  44..33..  KKaakkoo pprroommjjeenniittii vveelliicciinnuu ppaarrttiicciijjee ((bbeezz bbrriissaannjjaa))??


  Koristite program FIPS.EXE za MS-DOS, ukljucen u vecini distribucija
  Linuxa.
  44..44..  PPoossttoojjii llii pprrooggrraamm zzaa ddeeffrraaggmmeennttiirraannjjee eexxtt22ffss--aa iittdd..??


  Da. Postoji defrag, program za defragmentiranje ext2fs, Minix i starih
  ext datotecnih sustava pod Linuxom. Mozete ga naci na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/filesystems/defrag-0.70.tar.gz>.

  Korisnici datotecnog sustava ext2 vjerojatno mogu i bez defraga jer
  ext2fs ima dodatni kod kako bi se fragmentacija u vrlo zauzetim
  datotecnim sustavima smanjila.


  44..55..  KKaakkoo ffoorrmmaattiirraattii ii nnaapprraavviittii ddaattootteeccnnii ssuussttaavv nnaa ddiisskkeettii??


  Za formatiranje 3.5 incne, high density diskete:

  fdformat /dev/fd0H1440
  mkfs -t ext2 -m 0 /dev/fd0H1440 1440



  Za 5.25 incnu disketu na odgovarajucim mjestima koristite fd0h1200 i
  1200. Za "B" pogon koristite fd1 umjesto fd0.

  Opcija -m 0 mkfs.ext2 kaze da ne cuva prostor na disku za nadkorisnika
  -- obicno se zadnjih 10% rezervira za roota.

  Prva naredba obavlja formatiranje na niskom nivou. Druga stvara prazan
  datotecni sustav. Disketu mozete montirati kao i particiju na tvrdom
  disku i jednostavno cp-ati i mv-ati datoteke, itd.

  Konvencije za imenovanje uredaja opcenito su jednake kao i na drugim
  Unixima. Mogu se naci u IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee Matta
  Welsha. (Pogledajte ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu
  dokumentaciju?''.)  Detaljniji i tehnickiji opis nalazi se u LLiinnuuxx
  AAllllooccaatteedd DDeevviicceess H. Petera Anvina, hpa@zytor.com, koji je u LaTeX i
  ASCII obliku ukljucen u distribuciju izvornog koda kernela (vjerojatno
  u /usr/src/linux/Documentation) kao devices.tex i devices.txt.


  44..66..  DDoobbiivvaamm ggrrddee ppoorruukkee oo iinnooddeeoovviimmaa,, bbllookkoovviimmaa ii sslliiccnniimm ssttvvaarriimmaa..


  Mozda imate greske na datotecnom sustavu, vjerojatno uzrokovane
  nepravilnim spustanjem Linuxa prije gasenja racunala ili resetiranja.
  Za to vam je potreban noviji shutdown program -- na primjer onaj
  ukljucen u paket util-linux, dostupan na sunsite-u i tsx-11.

  Ako imate srece, program fsck (ili e2fsck ili xfsck vec prema vrsti
  ako nemate automatsko fsck sucelje) ce popraviti vas datotecni sustav;
  ako ne, datotecni sustav je pokojan i morat cete ga ponovo pripremiti
  pomocu mkfsa (ili mke2fsa, mkxfsa, itd.) i datoteke vratiti s
  rezervnih kopija.

  NAPOMENA: ne pokusavajte provjeriti datotecni sustav koji je montiran
  za citanje i pisanje -- to vrijedi i za root particiju ako pri dizanju
  niste vidjeli

     VFS: mounted root ... read-only






  44..77..  MMoojj sswwaapp nnee rraaddii..


  Pri dizanju sustava (odnosno kad rucno ukljucite swap) trebali bi
  vidjeti

          Adding Swap: NNNNk swap-space


  Ako uopce ne dobijete poruku, vjerojatno vam nedostaje swapon -av
  (naredba koja ukljucuje swap) u /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/*
  (skripte za dizanje sustava), ili ste zaboravili dodati zapis u
  /etc/fstab, na primjer:

          /dev/hda2       none       swap       sw



  Ako vidite

          Unable to find swap-space signature


  zaboravili ste pokrenuti mkswap. Za detalje pogledajte man stranicu;
  radi prilicno slicno mkfs-u.

  free bi, uz slobodnu memoriju, trebao prikazati:

               total       used       free
  Swap:        10188       2960       7228



  [Andy Jefferson]

  Za detaljne upute o pripremi swap podrucja pogledajte IInnssttaallaacciijjaa
  KKAAKKOO.


  44..88..  KKaakkoo mmaakknnuuttii LLIILLOO ddaa ssee ooppeett ddiizzee DDOOSS??


  Koristeci DOS (MS-DOS 5.0 ili noviji, ili OS/2), napisite FDISK /MBR
  (sto nije dokumentirano). To ce vratiti standardni MS-DOS MBR. Ako
  imate DR-DOS 6.0, normalno udite u FDISK i zatim odaberite opciju Re-
  write Master Boot Record.

  Ako nemate MS-DOS ili DR-DOS treba vam boot sektor kojeg je LILO
  snimio kad ste ga instalirali. Sacuvali ste ga, zar ne? Vjerojatno se
  zove boot.0301 ili nesto slicno. Napisite

  dd if=boot.0301 of=/dev/hda bs=445 count=1


  (odnosno /dev/sda ako koristite SCSI disk). Budite pazljivi jer to vam
  moze obrisati i particijsku tabelu! Ako ste ocajni, mozete koristiti

  dd if=/dev/zero of=/dev/hda bs=512 count=1


  To ce potpuno obrisati particijsku tabelu i boot sektor: zatim mozete
  svojim omiljenim programom ponovo formatirati disk. Ali to ce sadrzaj
  vaseg diska ostaviti nedostupnim -- izgubit cete sve ako niste
  strucnjak.


  Primjetite da DOS MBR dize (jednu!) particiju koja je oznacena kao
  aktivna.  Mozda ce vam trebati fdisk za postavljanje i micanje oznaka
  aktivnosti na odgovarajucim particijama.


  44..99..  ZZaassttoo nnee mmoogguu kkoorriissttiittii ffddffoorrmmaatt oossiimm kkaaoo rroooott??


  Poziv sustava za formatiranje diskete smije koristiti samo root, bez
  obzira na dozvole /dev/fd0*. Ako zelite da bilo koji program moze
  formatirati disketu, nabavite program fdformat2. On zaobilazi problem
  posto je set-uid na roota.


  44..1100..  ssuussttaavvaa..  MMoojjee eexxtt22ffss ppaarrttiicciijjee pprroovvjjeerraavvaajjuu ssee kkoodd ssvvaakkoogg
  ddiizzaannjjaa


  Pogledajte ``EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.''.


  44..1111..  NNee mmoogguu ppiissaattii nnaa ssvvoojj rroooott ddaattootteeccnnii ssuussttaavv!!


  Ponovo ga montirajte. Ako je /etc/fstab tocan, jednostavno napisite
  mount -n -o remount /. Ako je /etc/fstab pogresan, morate zadati ime
  uredaja te mozda i vrstu: dakle, mount -n -o remount -t ext2 /dev/hda2
  /. Kako bi razumjeli kako ste dosli u takvo stanje, pogledajte
  ``EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.''.


  44..1122..  IImmaamm ooggrroommaann //pprroocc//kkccoorree!! MMoogguu llii ggaa oobbrriissaattii??


  Nijedna od datoteka u /proc zapravo ne postoji -- sve ih je
  ``izmislio'' kernel kako bi vam pruzio informacije o sustavu ne
  zauzimajuci pritom prostor na tvrdom disku.

  /proc/kcore je drugo ime za memoriju u vasem racunalu; velicina mu je
  jednaka velicini vaseg RAM-a, a ako ga pocnete citati kao datoteku,
  kernel ce citati memoriju.


  44..1133..  MMoojj AAHHAA11554422CC nnee rraaddii ss LLiinnuuxxoomm..


  Opcija koja omogucava diskove s vise od 1024 cilindra potrebna je samo
  kao zaobilazno rjesenje za nesposobnost PC kompatibilnih BIOS-a i
  trebalo bi je _u_g_a_s_i_t_i pod Linuxom. Za starije Linux kernele treba
  ugasiti vecinu ``naprednih'' BIOS opcija -- sve osim one o
  pretrazivanju sabirnice za uredaje s kojih se sustav moze dici.


  55..  PPoorrttiirraannjjee,, kkoommppaajjlliirraannjjee ii nnaabbaavvlljjaannjjee pprrooggrraammaa



  55..11..  KKaakkoo ssee pprrooggrraammii kkoommppaajjlliirraajjuu??


  Vecina programa za Linux napisana je u C-u i kompajlirana kompajlerom
  GNU C.  GCC je dio svake distribucije Linuxa. Najnovija verzija
  kompajlera, dokumentacije i zakrpa nalaze se na
  <ftp://ftp.gnu.org/pub/gnu/>.


  Programi napisani u C++ moraju se kompajlirati kompajlerom GNU G++,
  koji je takoder ukljucen u distribucije Linuxa i dostupan na istom
  mjestu kao i GCC.

  Za kompajliranje kernela verzije 2.0.x potreban vam je GCC verzije
  2.7.2.x.  Pokusavanje kompajliranja Linux kernela drugim kompajlerom,
  kao sto je GCC 2.8.x, EGCS ili PGCC, moze uzrokovati probleme dok se
  ne srede zavisnosti koda o 2.7.2.x kompajlerima.

  Informacije o kompajleru EGCS nalaze se na  <http://egcs.cygnus.com>.

  Primjetite da ljudi koji razvijaju kernel za sada ne odgovaraju na
  zahtjeve za ispravkama gresaka u kernelima verzije 2.0.x, nego se
  usredotocuju na razvoj verzija  2.1.x.

  [J. H. M. Dassen]


  55..22..  KKaakkoo iinnssttaalliirraattii GGNNUU pprrooggrraammee??


  Na ispravno instaliranom sustavu instalacija GNU softverskog paketa se
  sastoji od cetiri koraka.


  ·  Stavite izvornu .tar.gz arhivu u direktorij /usr/src/ ili gdje vec
     odrzavate svoje izvorne datoteke, te od-tar-ajte i od-gzip-ajte
     paket naredbom

     tar zxvf ime-paketa.tar.gz



  ·  Pokrenite skriptu ./configure u najvisem direktoriju otpakirane
     izvorne arhive uz kojegod vama potrebne argumente. Opcije koje
     configure prepoznaje obicno su opisane u datoteci INSTALL ili
     README.

  ·  Pokrenite make. To ce iz izvornog koda izgraditi izvrsni program
     (ili programe) i moze potrajati nekoliko minuta ili sati, ovisno o
     brzini racunala i velicini paketa.

  ·  Pokrenite make install. To ce u odgovarajuce direktorije
     instalirati dobivene izvrsne i konfiguracijske datoteke te
     librarye.


  55..33..  KKaakkoo ppoorrttiirraattii XXXXXX nnaa LLiinnuuxx??


  Unix programima obicno ne treba puno portiranja. Jednostavno slijedite
  upute za instalaciju. Ako ne znate -- i ne znate kako saznati --
  odgovore na neka od pitanja tokom postupka instalacije, mozete
  pogadati, no to obicno urodi programom s greskama. U tom cete slucaju
  vjerojatno bolje proci ako nekog drugog zamolite da napravi port.

  Ako imate BSD-olik program, pokusajte koristiti -I/usr/include/bsd i
  -lbsd na odgovarajucim mjestima naredbi za kompajliranje.


  55..44..  SSttoo jjee lldd..ssoo ii ggddjjee ggaa nnaabbaavviittii??


  ld.so dinamicki ucitava librarye. Svaka izvrsna datoteka koja koristi
  djeljene librarye nekada je imala oko 3 KB koda za pokretanje koji bi
  saznao i ucitao djeljene librarye. Sada je taj kod stavljen u poseban
  djeljeni library, /lib/ld.so, gdje ga mogu naci sve izvrsne datoteke,
  pa on trosi manje prostora na disku i lakse ga je nadograditi.

  ld.so se moze nabaviti s
  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/> i njegovih mirrora. Dok
  ovo pisem, najnovija verzija je ld.so.1.9.5.tar.gz.

  /lib/ld-linux.so.1 je ista stvar za ELF (pitanje ``Sto znaci sve ovo s
  ELF-om?'') i dolazi u istom paketu kao i a.out loader.


  55..55..  KKaakkoo nnaaddooggrraaddiittii lliibbrraarryyee bbeezz rraassppaaddaannjjaa ssuussttaavvaa??


  Napomena: Pri ovom postupku uvijek imajte pri ruci rescue disketu za
  vjerojatan slucaj da nesto pode krivo!

  Ovaj postupak je mukotrpan, pogotovo ako nadogradujete vrlo stare
  librarye kao sto je libc4. No trebali bi moci zadrzati libc4 na istom
  sustavu s libc5 libraryima koji ih jos trebaju. Isto vrijedi i za
  nadogradivanje s libc5 na jos noviji glibc2 library.

  Problem kod nadogradnje dinamickih librarya je to sto, cim izbrisete
  stare librarye, alati koji vam trebaju za nadogradivanje na novu
  verziju ne rade.  To se moze zaobici na nekoliko nacina. Jedan je
  privremeno staviti dodatni primjerak dinamickih librarya, koji su u
  /lib/, u /usr/lib/ ili /usr/local/lib/, ili neki drugi direktorij koji
  je uvrsen u datoteku /etc/ld.so.conf.

  Na primjer, kod nadogradnje libc5 librarya, datoteke u /lib/ bi
  izgledale otprilike ovako:

  libc.so.5
  libc.so.5.4.33
  libm.so.5
  libm.so.5.0.9


  Ovo su C i matematicki libraryi. Kopirajte ih u neki direktorij koji
  je u /etc/ld.so.conf, kao sto je /usr/lib/.


  cp -df /lib/libc.so.5* /usr/lib/
  cp -df /lib/libm.so.5* /usr/lib/
  ldconfig


  Nemojte zaboraviti pokrenuti ldconfig kako bi se konfiguracija
  librarya osvjezila.

  Datoteke libc.so.5 i libm.so.5 su simbolicke veze na prave librarye.
  Kod nadogradnje nove se veze nece stvoriti ako stare jos uvijek
  postoje, osim ako uz cp koristite opciju -f. Zbog opcije -d kopiraju
  se same veze, a ne datoteke na koje one pokazuju.

  Ako izravno morate prebrisati vezu na library, koristite -f opciju za
  ln.

  Na primjer, za kopiranje novih librarya preko starih, probajte ovo.
  Prvo napravite simbolicku vezu na nove librarye, a zatim kopirajte i
  librarye i veze u /lib/ slijedecim naredbama.

  ln -sf ./libm.so.5.0.48 libm.so.5
  ln -sf ./libc.so.5.0.48 libc.so.5
  cp -df libm.so.5* /lib
  cp -df libc.so.5* /lib
  Opet, nakon kopiranja librarya sjetite se pokrenuti ldconfig.

  Ako ste zadovoljni i sve ispravno radi, mozete obrisati privremene
  primjerke starih librarya iz /usr/lib/ ili gdje ste ih vec kopirali.


  55..66..  JJee llii nneettkkoo ppoorrttiirraaoo//kkoommppaajjlliirraaoo//nnaappiissaaoo XXXXXX zzaa LLiinnuuxx??


  Najprije potrazite u Linux Software Mapu -- nalazi se na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/linux-software-map> i drugim FTP
  arhivama. Pretraga preko WWW-a moze se obaviti na
  <http://www.boutell.com/lsm/>.

  Provjerite FTP arhive (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux
  materijale?'')  -- odgovarajucim nizovima pretrazite datoteke ls-lR
  ili INDEX.

  Takoder pogledajte LLiinnuuxx PPrroojjeeccttss MMaapp,
  <ftp://ftp.ix.de/pub/ix/Linux/docs/Projects-Map.gz>.

  Za Linux FTP arhive postoji pretrazivac, na
  <http://lfw.linuxhq.com/>.

  Takoder provjerite na Freshmeat WWW stranicama,
  <http://www.freshmeat.net/>, koje su stvarno kul. (Pogledajte ``Koje
  besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?''.)

  Ako nista ne nadete, mozete sami skinuti izvorni kod programa i
  kompajlirati ga. Pogledajte ``Kako portirati XXX na Linux?''. Ako je
  to veci paket koji zahtjeva portiranje, posaljite poruku u
  comp.os.linux.development.apps.

  Ako kompajlirate veci program, molim vas, posaljite ga na jednu ili
  vise FTP arhiva, uz poruku na comp.os.linux.announce (svoju poruku
  predajte na linux-announce@news.ornl.gov).

  Ako trazite aplikaciju, netko je vjerojatno vec napisao besplatnu
  verziju.  ccoommpp..ssoouurrcceess..wwaanntteedd FFAAQQ ima upute za trazenje izvornog koda.


  55..77..  MMoogguu llii kkoorriissttiittii kkoodd iillii kkoommppaajjlleerr kkoommppaajjlliirraann zzaa 448866 nnaa ssvvoojjoojj
  338866??


  Da, ako to nije kernel.

  GCC-ova opcija -m486 koja se koristi pri kompajliranju izvrsnih
  datoteka za x486 strojeve mijenja samo odredene optimizacije. To
  rezultira u malcice vecim datotama koje rade ponesto brze na 486. No,
  jos uvijek dobro rade na 386, uz manje pogorsanje performansi.

  Medutim, od verzije 1.3.35 kernel koristi instrukcije specificne za
  486 ili Pentium ako je konfiguriran za 486 ili Pentium, pa ga se ne
  moze koristiti na 386.

  GCC se moze konfigurirati za 386 ili 486; jedina je razlika sto
  konfiguriranje za 386 -m386 cini predodredenim, a konfiguriranje za
  386 predodredenim cini -m486; u svakom slucaju moze ih se nadjacati
  prilikom kompajliranja ili mijenjanjem /usr/lib/gcc-
  lib/i*-linux/n.n.n/specs.

  Postoji alfa verzija GCC-a koja zna dobro optimizirati za 586, ali je
  prilicno nepouzdana, osobito kod visokih optimizacija. Pentium GCC
  moze se naci na tsx-11.mit.edu u /pub/linux/ALPHA/pentium-gcc/
  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/ALPHA/pentium-gcc/>. Preporucio bih
  koristenje obicnog 486 GCC-a; cuo sam da koristenje -m386 daje kod
  koji bolje odgovara Pentiumu ili je barem malcice manji.


  55..88..  SSttoo zznnaaccii ggcccc --OO66??


  Za sada isto sto i -O2 (GCC 2.5) ili -O3 (GCC 2.6, 2.7). Bilo koji
  broj veci od toga za sada radi istu stvar. Makefileovi novijih kernela
  koriste -O2, pa bi vjerojatno trebali i vi.


  55..99..  GGddjjee ssuu lliinnuuxx//**..hh ii aassmm//**..hh??


  Datoteke /usr/include/linux i /usr/include/asm su cesto simbolicke
  veze na direktorije u kojima su kernel headeri. Oni se obicno nalaze u
  /usr/src/kernel*/.

  Ako nemate izvorni kod kernela, skinite ga -- pogledajte ``Kako
  nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''.

  Zatim pomocu rm izbrisite bilo kakvo smece i preko ln napravite veze:

  rm -rf /usr/include/linux /usr/include/asm
  ln -sf /usr/src/linux/include/linux /usr/include/linux
  ln -sf /usr/src/linux/include/asm /usr/include/asm


  /usr/src/linux/include/asm je simbolicka veza na asm-<arh> direktorij
  specifican za odredenu arhitekturu -- ako imate svjeze otpakiran
  izvorni kod kernela, morate napraviti simbolicke veze.  Takoder, kod
  svjeze otpakiranog kernela morate pokrenuti make config kako bi se
  stvorio linux/autoconf.h.


  55..1100..  DDoobbiivvaamm ggrreesskkee kkoodd kkoommppaajjlliirraannjjaa kkeerrnneellaa..


  Pogledajte prethodno pitanje o zaglavnim datotekama.

  Nemojte zaboraviti kod primjenjivanja zakrpe na kernel koristiti
  opciju -p0 ili -p1: inace bi zakrpa mogla biti krivo primjenjena.  Za
  detalje pogledajte man stranicu patcha.

  ld: unrecognised option `-qmagic' znaci da vam treba noviji linker iz
  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/>, u datoteci
  binutils-2.8.1.0.1.bin.tar.gz.


  55..1111..  KKaakkoo nnaapprraavviittii ddjjeelljjeennii lliibbrraarryy??


  Na ELF-u,

  gcc -fPIC -c *.c
  gcc -shared -Wl,-soime,libfoo.so.1 -o libfoo.so.1.0 *.o


  Ako imate a.out, nabavite tools-n.nn.tar.gz s tsx-11.mit.edu u
  /pub/linux/packages/GCC/src/. Dolazi s dokumentacijom koja ce vam
  objasniti sto treba napraviti. Primjetite da su a.out djeljeni
  libraryi vrlo slozena stvar. Razmislite o nadogradnji na ELF.
  Pogledajte EELLFF HHOOWWTTOO na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO/>.

  55..1122..  MMoojjee iizzvvrrssnnee ddaattootteekkee ssuu ((vvrrlloo)) vveelliikkee..


  Na ELF kompajleru (pogledajte ``Sto znaci sve ovo s ELF-om?'')
  najcesci uzrok velikih izvrsnih datoteka je nedostatak odgovarajuce
  .so veze na koristeni library. Na svaki library kao sto je
  libc.so.5.2.18 trebala bi postojati odgovarajuca veza, odnosno
  libc.so.

  Uz a.out kompajler najcesci uzrok velikih izvrsnih datoteka je -g,
  opcija linkera (kompajlera). To daje (uz informacije za pronalazenje
  gresaka) program koji je staticki vezan, tj. takav koji u sebi sadrzi
  C library umjesto koristenja dinamickih veza.

  Druge stvari koje bi trebalo istraziti su -O i -O2, koje ukljucuju
  optimiziranje (pogledajte dokumentaciju GCC-a) i -s (odnosno naredba
  strip) koji u izvrsnoj datoteci brise informacije o simbolima (tako
  cineci trazenje gresaka potpuno nemogucim).

  Mozda cete na vrlo malim izvrsnim datotekama koristiti -N (manje od 8
  KB uz -N), ali to ne cinite ako ne razumijete njegov utjecaj na
  brzinu, a pogotovo ne na demonima.


  55..1133..  PPooddrrzzaavvaa llii LLiinnuuxx vviisseenniittnnoosstt iillii llaakkssee pprroocceessee??


  Uz Unixov model visezadacnosti koji ukljucuje teze procese, sto je
  naravno dio standardnog kernela Linuxa, ima nekoliko implementacija
  laksih procesa ili niti. Noviji kerneli koriste model niti kthreads.
  Takoder, za Linux postoje ovi paketi:


  ·  GNU glibc2 za Linux ima opcionalnu podrsku za niti. Arhiva se
     nalazi na istom mjestu gdje i glibc2,
     <ftp://ftp.gnu.org/pub/gnu/>.

  ·  Na  <ftp://sipb.mit.edu/pub/pthread/> ili
     <ftp://ftp.ibp.fr/pub/unix/threads/pthreads/>.  Dokumentacija nije
     u paketu, ali se moze naci na WWW-u, na
     <http://www.mit.edu:8001/people/proven/home_page.html>.  Noviji
     Linux libc-ovi sadrze izvorni kod pthreadsa; GNU Ada kompajler iz
     <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/devel/lang/ada/gnat-3.01-linux+elf.tar.gz>
     sadrzi izvrsne datoteke koje su dobivene iz tog izvornog koda.

  ·  Na  <ftp://ftp.cs.washington.edu/pub/qt-001.tar.Z> nalazi se
     QuickThreads. Vise je informacija u tehnickom izvjestaju, na istom
     mjestu u /tr/1993/05/UW-CSE-93-05-06.PS.Z.

  ·  Na  <ftp://gummo.doc.ic.ac.uk/rex/> nalazi se lwp, vrlo minimalna
     implementacija.

  ·  Na  <ftp://ftp.cs.fsu.edu/pub/PART/> nalazi se implementacija Ade.
     Korisna je zbog velike kolicine PostScript dokumentacije koja ce
     vam pomoci u dubljem shvacanju visenitnosti. Ovo se ne moze
     koristiti izravno pod Linuxom.

  Za detalje kontaktirajte autore paketa.


  55..1144..  GGddjjee ssee nnaallaazzii lliinntt zzaa LLiinnuuxx??


  Otprilike jednaka funkcionalost ugradena je u GCC. Za vecinu korisnih
  dodatnih upozorenja koristite opciju -Wall. Za vise detalja pogledajte
  prirucnik GCC-a (u Emacsu pritisnite ctrl-h, zatim i, pa odaberite
  GCC).

  Postoji besplatan program, lclint, koji radi otprilike isto sto i
  tradicionalni lint. Najava i izvorni kod mogu se naci na
  <ftp://larch.lcs.mit.edu/pub/Larch/lclint/>; na WWW-u pogledajte
  <http://larch-www.lcs.mit.edu:8001/larch/lclint.html>.


  55..1155..  GGddjjee ssee nnaallaazzii kkeerrmmiitt zzaa LLiinnuuxx??


  Kermit se distribuira pod ne-GPL licencom koja uvjete njegove
  distribucije cini ponesto razlicitim. Izvorni kod i neke izvrsne
  datoteke mogu se naci na kermit.columbia.edu.

  WWW stranica Columbia University Kermit projekta je
  <http://www.columbia.edu/kermit>.


  66..  RRjjeesseennjjaa cceessttiihh ssppoorreeddnniihh pprroobblleemmaa..



  66..11..  ffrreeee iizzbbaaccuujjee ccoorree..


  Od Linuxa 1.3.57 format /proc/meminfo se promijenio tako da ga
  implementacija freea vise ne razumije.

  Nabavite najnoviju verziju sa sunsite.unc.edu u
  /pub/Linux/system/Status/ps/procps-0.99.tgz.


  66..22..  SSaatt mmii jjee vvrrlloo nneettooccaann..


  U vasem racunalu postoje dva sata. Hardverski (CMOS) sat radi cak i
  kada je racunalo ugaseno i koristi se pri dizanju sustava i u DOS-u
  (ako ga koristite). Obicno vrijeme sustava, koje pokazuje i mijenja
  date, odrzava kernel dok Linux radi.

  Vrijeme na CMOS satu mozete vidjeti ili bilo koji sat namjestiti po
  onom drugom pomocu programa /sbin/clock -- pogledajte man stranicu za
  clock(8).

  Ima raznih drugih programa koji mogu ispraviti jedan ili oba sata radi
  protjecanja vremena ili vremena prijenosa preko mreze. Neki od njih
  mozda su vec instalirani na vasem sustavu. Potrazite adjtimex
  (ispravlja proticanje), netdate i getdate (jednostavno uzimaju vrijeme
  s mreze) ili xntp (tocan, mrezni demon za vrijeme s mnogim
  mogucnostima).


  66..33..  SSeett--uuiidd sskkrriippttee nnee rraaddee..


  Upravo tako. Ta je mogucnost namjerno iskljucena u Linux kernelu jer
  su set-uid skripte gotovo uvijek sigurnosna rupa. Sudo i SuidPerl nude
  vise sigurnosti od set-uid skripti ili izvrsnih datoteka, pogotovo ako
  su izvrsne dozvole ogranicene na nekog korisnika ili grupu.

  Ako zelite saznati zasto su set-uid skripte sigurnosna rupa,
  procitajte ccoommpp..uunniixx..qquueessttiioonnss FFAAQQ.



  66..44..  SSlloobbooddnnaa mmeemmoorriijjaa kkoojjuu pprriijjaavvlljjuujjee ffrreeee ssttaallnnoo ssee ssmmaannjjuujjee..


  Brojka ffrreeee koju free ispisuje ne ukljucuje memoriju koja se koristi
  kao disk buffer cache -- pokazanu u stupcu bbuuffffeerrss. Ako zelite znati
  koliko je memorije stvarno slobodno zbrojite ffrreeee i bbuuffffeerrss -- novije
  verzije freea za to ispisuju dodatni red.

  Disk buffer cache pocinje rasti odmah nakon dizanja Linuxa zbog
  ucitavanja sve vise programa i koristenja sve vise datoteka koje se
  kesiraju. Nakon nekog ce se vremena stabilizirati.


  66..55..  KKaaddaa ddooddaamm vviissee mmeemmoorriijjee,, ssuussttaavv ssee uuzzaassnnoo uussppoorrii..


  To je cest simptom neuspjeha u kesiranju dodatne memorije. Tocan
  problem ovisi o vasoj maticnoj ploci.

  Nekad morate ukljuciti kesiranje odredenih dijelova u svom BIOS
  setupu. U CMOS setupu potrazite opciju za kesiranje nove memorije koja
  je trenutno iskljucena. Izgleda da je to najcesce na '486.

  Ponekad SIMM-ovi moraju biti u odredenim uticnicama da bi se kesirali.

  Ponekad morate podesiti jumpere da bi se ukljucilo kesiranje.

  Neke maticne ploce ne kesiraju sav RAM ako imate vise RAM-a u odnosu
  na kes nego sto bi one ocekivale. Obicno ce puni 256 KB kes rijesiti
  takav problem.

  Ako dvojite, provjerite prirucnik svoje maticne ploce. Ako jos uvijek
  ne mozete popraviti stvar jer je dokumentacija nedovoljna, posaljite
  poruku u comp.os.linux.hardware saa _s_v_i_m detaljima -- proizvodac, broj
  modela, datum, itd. tako da je drugi korisnici Linuxa izbjegnu.


  66..66..  NNeekkii pprrooggrraammii ((ttjj.. xxddmm)) nnee ddaajjuu mmii ddaa ssee llooggiirraamm..


  Vjerojatno koristite ne-shadow programe sa shadow lozinkama.

  Ako je tako, morate nabaviti ili kompajlirati shadow verziju programa
  u pitanju. Programi za rad sa shadow lozinkama mogu se naci na
  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/sources/usr.bin/shadow-*>. Tamo je
  izvorni kod; izvrsne datoteke vjerojatno cete naci u
  /pub/linux/binaries/usr.bin.


  66..77..  NNeekkii pprrooggrraammii ppuussttaajjuu mmee ddaa ssee llooggiirraamm bbeezz lloozziinnkkee..


  Vjerojatno imate isti problem kao u ``Neki programi (tj. xdm) ne daju
  mi da se logiram.'', uz dodatnu komplikaciju:

  Ako koristite shadow lozinke, u polje za lozinku /etc/passwd stavite
  slovo x ili zvjezdicu za svaki racun, tako da program koji ne zna za
  shadow lozinke ne misli da je to racun bez lozinke i pusta svakog
  unutra.


  66..88..  SSttrroojj mmii ppoossttaannee jjaakkoo ssppoorr aakkoo ppookkrreenneemm GGCCCC//XX//......


  Mozda imate premalo prave memorije. Ako imate manje RAM-a od zbroja
  svih programa na kojima istovremeno radite, Linux ce umjesto njega
  koristiti tvrdi disk i strasno se usporiti. U tom slucaju, rjesenje je
  ne pokretati toliko stvari odjednom ili kupiti vise memorije. Nesto
  memorije mozete dobiti kompajliranjem i koristenjem kernela s manje
  ukljucenih opcija. Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati
  kernel?''.

  Koliko memorije i/ili swapa koristite mozete saznati naredbom free,
  ili pomocu

  cat /proc/meminfo



  Ako vam je kernel konfiguriran s ramdiskom, to je vjerojatno bacen
  prostor i uzrokovat ce usporavanje stvari. Koristite LILO ili rdev
  kako bi kernelu rekli da ne alocira ramdisk (pogledajte dokumentaciju
  LILO-a ili man stranicu rdeva).


  66..99..  MMoogguu ssee llooggiirraattii ssaammoo kkaaoo rroooott..


  Vjerojatno imate nekih problema s dozvolama ili datoteku /etc/nologin.

  Ako je rijec o onom drugom, stavite rm -f /etc/nologin u svoje
  /etc/rc.local ili /etc/rc.d/* skripte.

  Inace provjerite dozvole svoje ljuske i bilo kojih datoteka koje se
  spominju u porukama o gresci, kao i direktorija koji ih sadrze skroz
  do vrha stabla, ukljucujuci root direktorij.


  66..1100..  ZZaasslloonn mmii jjee ppuunn ccuuddnniihh zznnaakkoovvaa uummjjeessttoo sslloovvaa..


  Vjerojatno ste zabunom na konzolu poslali binarne podatke. Sredite to
  pomocu echo '\033c'. Na mnogim distribucijama Linuxa za to se brine
  naredba reset.

  Ako to ne pomaze, pokusajte s izravnom escape naredbom.

  echo <CTRL>-<V><CTRL>-<O>


  To ce obnoviti font na Linux konzoli. Tipke Ctrl i V pritisnite
  zajedno, a ne jednu po jednu. Niz

  echo <CTRL>-<V><ESC><c>


  uzrokuje potpuno obnavljanje zaslona. Ako je na naredbenom retku
  ljuske ostalo jos nesto podataka nakon ispisa binarne datoteke, par
  puta pritisnite <CTRL>-<C>.

  [Bernhard Gabler]


  66..1111..  ZZeezznnuuoo ssaamm ssuussttaavv ii nnee mmoogguu ssee llooggiirraattii ddaa ttoo ssrreeddiimm..


  Dignite sustav s diskete ili para disketa za hitne slucajeve. Na
  primjer, Slackwareovog para boot i root disketa u direktoriju install
  distribucije Slackware.

  Takoder postoje dva sam-svoj-majstor paketa za pripremanje rescue
  disketa na  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/Recovery/>. Oni su
  bolji jer na njima imate svoj kernel, pa ne riskirate manjak uredaja
  ili datotecnih sustava.

  Udite u ljusku i montirajte svoj tvrdi disk s necim poput

  > mount -t ext2 /dev/hda1 /mnt


  Zatim je vas datotecni sustav dostupan pod direktorijem /mnt i mozete
  rijesiti problem. Nemojte zaboraviti demontirati tvrdi disk prije
  ponovnog dizanja sustava (prije toga promjenite trenutni direktorij na
  nesto drugo jer ce inace reci da je zauzet).


  66..1122..  OOttkkrriioo ssaamm ooggrroommnnuu ssiigguurrnnoossnnuu rruuppuu uu rrmm!!


  Ne, niste. Ocito ste novi na Unixu i treba vam dobra knjiga da
  shvatite kako stvari funkcioniraju. Trag: sposobnost brisanja datoteka
  pod Unixom ovisi o dozvoli za pisanje u taj direktorij.


  66..1133..  llpprr((11)) ii//iillii llppdd((88)) nnee rraaddee..


  Prvo provjerite da li je vas /dev/lp* dobro postavljen. Njegov IRQ
  (ako ga ima) i port adresa trebaju odgovarati onima na kartici
  tiskaca.  Trebali biste moci izbaciti datoteku izravno na tiskac.

  cat datoteka >/dev/lp1


  Ako vam lpr kaze nesto kao ``mojeime@racunalo: host not found'', to
  moze znaciti da TCP/IP loopback sucelje, lo, ne radi kako treba.
  Loopback podrska ukljucena je u vecinu distribuiranih kernela.
  Provjerite da li se sucelje konfigurira naredbom ifconfig. Po
  konvencijama s Interneta, broj mreze je 127.0.0.0, a adresa lokalnog
  racunala 127.0.0.1. Ako je sve dobro konfigurirano, trebali bi se moci
  telnet-ati na svoj stroj i dobiti login:.

  Provjerite da li /etc/hosts.lpd sadrzi ime racunala.

  Ako vas stroj ima lpd svjestan mreze, kao sto je onaj koji dolazi s
  LPRng-om, provjerite da li je datoteka /etc/lpd.perms tocno
  konfigurirana.

  Pogledajte i PPrriinnttiinngg HHOOWWTTOO (pitanje ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu
  dokumentaciju?'').


  66..1144..  VVrriijjeemmee nnaa ddaattootteekkaammaa ss MMSS--DDOOSS ppaarrttiicciijjaa nneettooccnnoo ssee ppoossttaavvlljjaa..


  Postoji greska u programu clock (cesto je u /sbin). Krivo racuna s
  vremenskom zonom, zamjenjujuci sekunde s minutama ili tako nesto.
  Nabavite noviju verziju.


  66..1155..  KKaakkoo nnaattjjeerraattii LLIILLOO ddaa ddiiggnnee ddaattootteekkuu vvmmlliinnuuxx??


  U verziji kernela 1.1.80 i novijima sazeta preslika kernela koju LILO
  trazi premjestena je u arch/i386/boot/zImage. Datoteka vmlinux u root
  direktoriju je nesazeti kernel i nemojte ju pokusavati dignuti.


  Ta promjena olaksava kompajliranje verzija za nekoliko razlicitih
  procesora iz jednog stabla.


  77..  KKaakkoo nnaapprraavviittii oovvoo iillii ssaazznnaattii oonnoo......??



  77..11..  KKaakkoo gglleeddaattii uunnaattrraagg uu tteekkssttuuaallnnoomm mmoodduu??


  Uz predodredenu americku mapu mozete koristiti tipku <SHIFT> uz
  <PageUp> i <PageDown> (i to one sive, a ne one na numerickoj
  tipkovnici). Ako imate nesto drugo, pogledajte u /usr/lib/keytables;
  mozete premapirati tipke ScrollUp i ScrollDown na sto god zelite -- na
  primjer, na tipke koje postoje na AT tipkovnici s 84 tipke.

  Program screen,
  <http://vector.co.jp/vpack/browse/person/an010455.html>, omogucava
  pretrazivanje vec prikazanog teksta i ``slikanje'' tekstualnih
  zaslona.

  Kolicinu teksta ne mozete povecati jer se on pohranjuje u video
  memoriji.  Medutim, mozda cete dobiti vise u svakoj virtualnoj konzoli
  ako smanjite njihov ukupni broj. Pogledajte linux/tty.h.


  77..22..  KKaakkoo ssee pprreebbaaccuujjee iizzmmeedduu vviirrttuuaallnniihh kkoonnzzoollaa?? KKaakkoo iihh uukklljjuucciittii??


  U tekstualnom modu pritisnite lijevi <ALT>-<F1> do <ALT>-<F12> za
  prebacivanje na tty1 do tty12; desni <ALT>-<F1> daje tty13 itd. Za
  prebacivanje iz X Windowa trebate pritisnuti <CTRL>-<ALT>-<F1>, itd.;
  <ALT>-<F5> ili sto vec vratit ce vas natrag.

  Ako zelite koristiti VC za obicni login, uvrstite ju u /etc/inittab
  koji kontrolira koji terminali i virtualne konzole imaju login
  promptove.  Napomena: X-u treba barem jedan slobodan VC kako bi se
  pokrenuo.


  77..33..  KKaakkoo ppoossttaavviittii vvrreemmeennsskkuu zzoonnuu??


  Udite u direktorij /usr/lib/zoneinfo; ako ga nemate, nabavite paket
  timezone. Izvorni kod nalazi se na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/admin/time/timesrc-1.2.tar.gz>.

  Zatim napravite simbolicku vezu localtime koja pokazuje na jednu od
  datoteka u tom direktoriju (ili poddirektoriju), te jos jednu,
  posixrules, koja pokazuje na localtime. Na primjer:

  ln -sf Europe/Zagreb localtime
  ln -sf localtime posixrules


  Ta ce promjena vrijediti odmah -- isprobajte date(1).

  Man stranica za tzset opisuje postavljanje vremenske zone. Neki
  programi prepoznaju varijablu okruzja TZ, no to je po POSIX-u
  pogresno.

  Takoder provjerite da je sat vaseg Linux kernela postavljen na tocno
  GMT vrijeme -- napisite date -u i provjerite da li se prikazuje tocno
  UTC vrijeme. (Pogledajte ``Sat mi je vrlo netocan.'').

  77..44..  KKoojjuu vveerrzziijjuu LLiinnuuxxaa ii iimmee rraaccuunnaallaa kkoorriissttiimm??


  Napisite

  uname -a




  77..55..  KKaakkoo iisskklljjuucciittii iillii uukklljjuucciittii iizzbbaacciivvaannjjaa ccoorreeaa??


  Pomocu naredbe ulimit u bashu, limit u tcshu ili rlimit u kshu. Za
  detalje pogledajte odgovarajuce man stranice.

  To utjece samo na programe pokrenute iz te ljuske (izravno ili
  neizravno), a ne na cijeli sustav.

  Ako zelite ukljuciti ili iskljuciti izbacivanje core za sve procese,
  mozete promijeniti predodredeno stanje u linux/sched.h -- pogledajte
  definiciju za INIT_TASK te linux/resource.h.


  77..66..  KKaakkoo nnaaddooggrraaddiittii//ppoonnoovvoo kkoommppaajjlliirraattii kkeerrnneell??


  Procitajte KKeerrnneell HHOOWWTTOO ili README koji dolazi s distribucijom kernela
  na  <ftp://ftp.cs.helsinki.fi/pub/Software/Linux/Kernel/> i njegovim
  mirrorima (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?'').
  Mozda neku verziju izvornog koda kernela vec imate instaliranu na svom
  sustavu, ali ako ste ju dobili kao dio standardne distribucije
  vjerojatno je ponesto zastarjela (to nije problem ako samo zelite sami
  konfigurirati svoj kernel, ali vjerojatno jest ako vam treba
  nadogradnja).

  Na novijim kernelima mozete (i trebali biste) koristiti ove mete za
  kompajliranje. Sjetite se da vise meta mozete odrediti jednom
  naredbom.

  make clean dep install modules modules_install



  Takoder obnovite meduzavisnosti modula.

  depmod -a



  Nemojte zaboraviti nakon kopiranja kernela na root particiju pokrenuti
  LILO kako bi se doticni i dignuo -- Makefile novijih kernela zato ima
  posebnu metu ``zlilo''; probajte

  make zlilo



  Kerneli s neparnim manjim brojem verzije (tj. 1.1.x, 1.3.x) su izdanja
  za testiranje; stabilni kerneli imaju parne manje verzije (1.0.x,
  1.2.x). Ako zelite testirati kernele vjerojatno se trebate pretplatiti
  na mailing listu linux-kernel (pitanje ``Koje su mailing liste?'').




  77..77..  MMoogguu llii iimmaattii vviissee oodd 33 sseerriijjsskkaa ppoorrttaa ddiijjeelljjeennjjeemm iinntteerrrruuppttaa??


  Da, ali dva obicna porta koji dijele interrupt necete moci koristiti
  istovremeno (bez nekih carolija). To je ogranicenje arhitekture ISA
  sabirnice.

  Za informacije o mogucim rjesenjima i zaobilazenjima ovog problema
  pogledajte SSeerriiaall HHOOWWTTOO.


  77..88..  KKaakkoo nnaapprraavviittii ddiisskkeettuu ss kkoojjee ssee mmoozzee ddiiccii ssuussttaavv??


  Na njoj napravite datotecni sustav s direktorijima bin, etc, lib i dev
  -- sve sto vam treba. Na njega instalirajte kernel i namjestite LILO
  da ga dize s diskete (pogledajte dokumentaciju LILO-a u lilo.u.*.ps).

  Ako sami podesite kernel (ili LILO-u kazete da kaze kernelu) da ima
  RAM disk iste velicine kao sto je disketa, RAM disk ce se pri dizanju
  ucitati kao root umjesto diskete.

  Pogledajte DDiizzaannjjee KKAAKKOO.


  77..99..  iittdd..??  KKaakkoo pprreebbaacciittii rraassppoorreedd ttiippkkoovvnniiccee nnaa eenngglleesskkii,,
  ffrraannccuusskkii,,


  Za novije kernele nabavite /pub/Linux/system/Keyboards/kbd-0.90.tar.gz
  sa sunsite.unc.edu.  Provjerite da li ste uzeli odgovarajucu verziju;
  morate koristiti paket koji ide uz verziju vaseg kernela. 0.90 bi
  trebala raditi s kernelima od verzije 1.0

  Za starije kernele morate urediti Makefile na vrhu, u /usr/src/linux.

  Vise ce vam pomoci TThhee LLiinnuuxx KKeeyybbooaarrdd aanndd ccoonnssoollee HHOOWWTTOO Andriesa
  Brouwera, na  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO/>.


  77..1100..  KKaakkoo nnaattjjeerraattii NNUUMM LLOOCCKK ddaa ssee ssaamm ppaallii??


  Koristite program setleds, na primjer (u /etc/rc.local ili jednoj od
  datoteka iz /etc/rc.d/*):

  for b in 1 2 3 4 5 6 7 8
  do
       setleds +num < /dev/tty$b > /dev/null
  done



  setleds je dio paketa kbd (pogledajte ``Kako prebaciti raspored
  tipkovnice na engleski, francuski, itd.?'').

  A mozete i promijeniti kernel. KBD_DEFLEDS mora biti definiran kao (1
  << VC_NUMLOCK) u linux/drivers/char/keyboard.c.


  77..1111..  KKaakkoo ppoossttaavviittii ppoocceettnnee bboojjee tteerrmmiinnaallaa??


  Ova bi skripta trebala funkcionirati na VGA konzolama:

  for n in 1 2 4 5 6 7 8; do
          setterm -fore yellow -bold on -back blue -store > /dev/tty$n
  done


  Zamijenite sa svojim omiljenim bojama i koristite /dev/ttyS$n za
  serijske terminale.

  Za obnavljanje nakon sto se korisnik odlogira (ako je nesto
  mijenjano):

  U /etc/inittab zamijenite ``getty'' (ili ``mingetty'' ili ``uugetty''
  ili sto vec imate) s ``/sbin/mygetty''.

  #!/bin/sh
  setterm -fore yellow -bold on -back blue -store > $1
  exec /sbin/mingetty $@



  [Jim Dennis]


  77..1122..  KKaakkoo ddoobbiittii vviissee oodd 112288 MMBB sswwaappaa??


  Koristite nekoliko swap particija ili datoteka -- Linux podrzava do 16
  swap podrucja, a svako moze biti najvise 128 MB.

  Kod vrlo starih kernela najveca velicina swap particije bila je 16 MB.

  Linux na strojevima sa stranicom od 8 kB, kao sto je Alpha i Sparc64,
  podrzava swap particije velicine do 512 MB. Ogranicenje od 128 MB
  dolazi od PAGE_SIZE*BITSPERBYTE na strojevima sa stranicom od 4 kB,
  ali je 512 MB na strojevima sa stranicom od 8 kB. Ogranicenje je tu
  jer mapa za alociranje koristi samo jednu stranicu.

  Datoteka linux/mm/swapfile.c sadrzi sve socne detalje.

  [Peter Moulder, Gordon Weast]


  88..  SSppoorreeddnnee iinnffoorrmmaacciijjee ii ooddggoovvoorrii nnaa ppiittaannjjaa..



  88..11..  KKaakkoo ppoodd LLiinnuuxxoomm pprrooggrraammiirraattii XXYYZZ??


  Procitajte prirucnike ili dobru knjigu o Unixu. man stranice (napisite
  man man) obicno su dobra referenca o tocnom koristenju odredene
  naredbe ili funkcije.

  Ima dosta GNU Info dokumentacije koja je cesto korisnija kao pregled.
  Pokrenite Emacs i pritisnite C-h, ili napisite info info ako nemate
  ili ne volite Emacs. Primjerite da Emacs libc node mozda ne opisuje
  tocno najnoviji Linux libc ili GNU libc2. No GNU projekt i LDP
  neprestano traze dragovoljce koji bi obnovili dokumentaciju librarya.

  Uglavnom, postojeca Texinfo dokumentaciju i man stranice iz dijela 2 i
  3 bi trebale pruziti dovoljno informacija za pocetak.

  Kao i kod svih slobodnih programa, najbolja je pouka sam izvorni kod.

  Najsvjezije izdanje Linux man stranica i zbirka korisne GNU Info
  dokumentacije, te razlicite druge informacije o programiranju pod
  Linuxom mogu se naci na  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/man-
  pages/>.


  88..22..  SSttoo zznnaaccii ssvvee oovvoo ss EELLFF--oomm??


  Procitajte EELLFF HHOOWWTTOO Daniela Barlowa -- to nije datoteka move-to-elf,
  koja je korak-po-korak vodic u rucnom nadogradivanju na ELF.

  Linux ima dva razlicita formata za izvrsne datoteke, objektne datoteke
  i librarye objektnog koda, poznat kao ELF (stari format se zvao
  a.out). To donosi mnoge prednosti, ukljucujuci bolju podrsku za
  djeljene librarye i dinamicko vezanje.

  a.out i ELF izvrsne datoteke mogu zajedno raditi na sustavu. Medutim,
  koriste razlicite djeljene libc-ove, pa za to trebaju biti instalirana
  oba.

  Ako zelite saznati da li vas sustav podrzava ELF izvrsne datoteke, u
  /lib potrazite datoteku libc.so.5. Ako je ona tamo, vjerojatno imate
  ELF librarye. Ako zelite saznati da li je vasa instalacija stvarno ELF
  mozete odabrati reprezentativan program, kao sto je ls, i na njemu
  pokrenuti file:

  -chiark:~> file /bin/ls
  /bin/ls: Linux/i386 impure executable (OMAGIC) - stripped

  valour:~> file /bin/ls
  /bin/ls: ELF 32-bit LSB executable, Intel 80386, version 1, stripped



  Postoji zakrpa koja ce natjerati 1.2.x na kompajliranje pod ELF
  kompajlerom i izbacivanje ELF core datoteka, na
  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/packages/GCC/>. Za pokretanje ELF izvrsnih
  datoteka zakrpa nije potrebna. 1.3.x i noviji uopce ne trebaju zakrpu.


  88..33..  SSttoo jjee ..ggzz ddaattootteekkaa?? AA ..ttggzz?? AA......??


  .gz (i .z) datoteke sazete su koristenjem GNU gzipa. Da biste ih
  otpakirali potreban vam je gunzip (koji je simbolicka veza na naredbu
  gzip koja dolazi s vecinom instalacija Linuxa).

  .taz i .tz su tar datoteke (nacinjene Unix tarom) sazete standardnim
  Unix compressom.

  .tgz (ili .tpz) je tar datoteka sazeta gzipom.

  .lsm je Linux Software Map zapis u obliku kratke tekstualne datoteke.
  Detalji o LSM-u i sam LSM nalaze se u poddirektoriju docs na
  sunsite.unc.edu.

  .deb je Debian binarni paket -- format pakiranja koji koristi
  distribucija Debian GNU/Linux. S njime se radi pomocu dpkg i dpkg-deb
  (dostupnim na Debian sustavima i s ftp.debian.org).

  .rpm je Red Hat RPM paket koji koristi distribucija Red Hat. Ona se
  moze naci na ftp.redhat.com.

  .bz2 je datoteka sazeta novijim programom bzip.

  Vrstu datoteke cesto cete saznati naredbom file.


  Ako se gzip zali kod otpakiravanja gzip-ane datoteke pozali,
  vjerojatno ste je greskom prenijeli u ASCII modu. Vecinu stvari morate
  skidati u binarnom modu -- nemojte zaboraviti u FTP-u napisati binary
  prije koristenja get za dobivanje datoteke.


  88..44..  SSttoo zznnaaccii VVFFSS??


  VVirtual FFile SSystem (virtualni datotecni sustav). To je razina
  apstrakcije izmedu korisnika i pravih datotecnih sustava kao sto je
  ext2, Minix ili MS-DOS. Medu ostalim, posao joj je isprazniti buffer
  za citanje kada otkrije promjenu diskete na disketnom pogonu.

  VFS: Disk change detected on device 2/0




  88..55..  SSttoo jjee BBooggooMMiippss??


  ``BogoMips'' je slozenica od ``Bogus MIPS'' (lazni MIPS). MIPS znaci
  (ovisno koga slusate) MMillions of IInstructions per SSecond (milijuna
  instrukcija u sekundi) odnosno MMeaningless IIndication of PProcessor
  SSpeed (beznacajan pokazatelj brzine procesora).

  Broj ispisan pri dizanju rezultat je kernelove kalibracije vremena,
  koju zatim neki uredaji koriste za vrlo kratke stanke.

  Po vrlo gruboj procjeni, BogoMips za vas stroj bit ce otprilike:

                        386SX          takt * 0.14
                        386DX          takt * 0.18
                        486Cyrix/IBM   takt * 0.33
                        486SX/DX/DX2   takt * 0.50
                        586            takt * 0.39


  Ako je broj puno nizi od ovoga, onda imate lose postavljenu Turbo
  tipku ili brzinu CPU-a, ili neku vrstu problema s kesiranjem
  (pogledajte pitanje ``Kada dodam vise memorije, sustav se uzasno
  uspori.'').

  Za vrijednosti na drugim, rjedim cipovima pogledajte BBooggooMMiippss mmiinnii--
  HHOOWWTTOO, na  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/howto/mini/BogoMips>.


  88..66..  SSttoo jjee LLiinnuuxx JJoouurrnnaall ii ggddjjee ggaa nnaabbaavviittii??


  LLiinnuuxx JJoouurrnnaall je mjesecnik (na papiru) koji se sirom svijeta moze
  kupiti na kioscima i pretplatom. Za detalje posaljite poruku na
  linux@ssc.com. Njihov URL je  <http://www.ssc.com/>.

  (U Zagrebu ga mozete kupiti u Algoritmu, Gajeva 1, za 63 kune -- prim.
  prev.)


  88..77..  KKoojjee bbeessppllaattnnee ppuubblliikkaacciijjee nnaa IInntteerrnneettuu ggoovvoorree oo LLiinnuuxxuu??


  Postoji vise nedavnih prinova popisu publikacija posvecenih Linuxu.

  ·  Linux Gazette.  <http://www.linuxgazette.com>.

  ·  Linux Weekly News.  <http://www.lwn.net>.

  ·  Slashdot.  <http://www.slashdot.org>.

  ·  Freshmeat.  <http://www.freshmeat.org>.

  [Jim Dennis, Robert Kiesling]


  88..88..  KKoolliikkoo lljjuuddii kkoorriissttii LLiinnuuxx??


  Linux je dostupan besplatno i nitko ne mora registrirati svoj
  primjerak kod nekakvog sredisnjeg autoriteta, pa je na to pitanje
  tesko odgovoriti.  Nekoliko tvrtki prezivljava iskljucivo od
  prodavanja i podrzavanja Linuxa. Linux Usenet grupe medu najcitanijim
  na Netu, tako da se vjerojatno radi o stotinama tisuca. Tocne brojke
  ne postoje.

  Medutim, jedna hrabra dusa, Harald T. Alvestrand,
  Harald.T.Alvestrand@uninett.no, odlucio je pokusati i trazi da, ako
  koristite Linux, posaljete poruku na linux-counter@uninett.no; s
  jednom od slijedecih tema: II uussee LLiinnuuxx aatt hhoommee (koristim Linux kod
  kuce), II uussee LLiinnuuxx aatt wwoorrkk (koristim Linux na poslu) ili II uussee LLiinnuuxx
  aatt hhoommee aanndd aatt wwoorrkk (koristim Linux kod kuce i na poslu). Takoder
  prihvaca registracije iz ``druge ruke'' -- za detalje pitajte njega.

  Takoder se mozete registrirati preko WWW formulara na
  <http://domen.uninett.no/~hta/linux/counter.html>.

  Svoje rezultate svakog mjeseca salje u
  <ftp://aun.uninett.no/pub/misc/linux-counter> te na navedenu WWW
  stranicu.


  88..99..  KKaakkoo bbiihh ttrreebbaaoo iizzggoovvaarraattii LLiinnuuxx??


  Naravno, to je pitanje religijskih rasprava! (Citaj kako pise -- prim.
  prev.)

  Ako zelite samog Linusa kako ga izgovara, skinite english.au ili
  swedish.au s
  <ftp://ftp.funet.fi/pub/Linux/PEOPLE/Linus/SillySounds/>. Ako imate
  zvucnu karticu ili podrsku za PC-zvucnik mozete ih cuti pomocu

  cat english.au >/dev/audio


  Razlika nije u izgovoru ``Linux'', nego u jeziku kojim vas Linus
  pozdravlja.

  Za one koji nemaju opreme ili volje: Linus izgovara Linux otprilike
  kao Linus, gdje je i kao u ffeeeett, ali mnogo krace, a u poput skracene
  verzije francuskog zvuka eu u ppeeuurr (izgovor kao u ppuutt vjerojatno moze
  proci).


  99..  CCeessttoo ssuussrreettaannee ppoorruukkee oo ggrreessccii..



  99..11..  MMooddpprroobbee nnee mmoozzee nnaaccii mmoodduull ````XXXXXX'''' ii sslliiccnnee ppoorruukkee..



  Ovakve se poruke uglavnom pojavljuju pri dizanju ili gasenju sustava.
  Ako se modprobe, insmod ili rmmod zale o nemogucnosti pronalazenja
  modula, datoteci /etc/modules.conf ili /etc/modutils/aliases, koju vec
  imate, dodajte slijedece.

  alias <ime-modula> off


  I koristite ime modula koje se pojavljuje u poruci o gresci.

  [J.H.M. Dassen]


  99..22..  UUnnkknnoowwnn tteerrmmiinnaall ttyyppee lliinnuuxx ii sslliiccnnoo..


  U ranim 1.3.x kernelima predodredeni tip terminala za konzolu se
  promijenio iz console u linux. Morate editirati /etc/termcap i
  promijeniti red

  console|con80x25:\


  u

  linux|console|con80x25:\


  (Tu ce mozda biti i dodatni dumb -- ako je tako, izbrisite ga.)

  Kako bi editor proradio mozda cete morati napisati

  TERM=console


  (u bashu ili kshu) odnosno

  setenv TERM console


  (csh, tcsh).

  Neki programi umjesto /etc/termcap koriste /usr/lib/terminfo. Za takve
  programe nadogradite terminfo, koji je dio ncursesa.


  99..33..  llpp11 oonn ffiirree


  To je sala/tradicionalna poruka koja pokazuje kako je vas tiskac
  prijavio nekakvu gresku, ali ta greska nije valjana. To je mozda zbog
  nekakvog I/O ili IRQ konflikta -- provjerite kako je vasa kartica
  namjestena. Neki ljudi kazu da ovu poruku dobiju kad im je tiskac
  ugasen. Valjda nije stvarno zapaljen...

  U novijim kernelima ta poruka izgleda kao lp1 reported invalid error
  status (on fire, eh?).


  99..44..  IINNEETT:: WWaarrnniinngg:: oolldd ssttyyllee iiooccttll...... ccaalllleedd!!


  Pokusavate koristiti stare alate za namjestanje mreze. Novi se mogu
  naci na
  <ftp://ftp.linux.org.uk/pub/linux/Networking/PROGRAMS/NetTools/> (samo
  izvorni kod, bojim se).
  Primjetite da ih se ne moze koristiti potpuno isto kao i stare. Za
  upute o tocnom postavljanju starih mreznih programa pogledajte NNEETT--22
  HHOOWWTTOO. Jos bolje, pogledajte NNEETT--33 HHOOWWTTOO i nadogradite svoj mrezni
  softver.


  99..55..  lldd:: uunnrreeccooggnniizzeedd ooppttiioonn ''--mm448866''


  Imate staru verziju lda. Instalirajte noviji binutils -- on sadrzi
  svjeziji ld. Na  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/>
  potrazite binutils-2.6.0.2.bin.tar.gz.


  99..66..  GGCCCC kkaazzee IInntteerrnnaall ccoommppiilleerr eerrrroorr


  Ako se greska ponavlja (tj. uvijek dogada na istom mjestu u istoj
  datoteci -- cak i nakon sto ste ponovno digli sustav, na stabilnom
  kernelu) otkrili ste gresku u GCC-u. Za detalje o prijavljivanju
  greske pogledajte Info dokumentaciju GCC-a (u Emacsu napisite C-i i,
  pa u izborniku izaberite GCC) -- prije toga provjerite da li imate
  najnoviju verziju.

  To vjerojatno nije problem specifican za Linux. Ako niste kompajlirali
  program koji kompajliraju i mnogi drugi korisnici Linuxa, poruke o
  gresci nemojte slati u comp.os.linux grupe.

  Ako se problem ne moze ponoviti, mozda imate greske u memoriji --
  pogledajte ``make kaze Error 139''.


  99..77..  mmaakkee kkaazzee EErrrroorr 113399


  Vas je kompajler (gcc) izbacio core. Vjerojatno imate pokvarenu,
  pogresnu ili staru verziju GCC-a -- nabavite najnovije izdanje. Moguce
  je i da vam je ponestalo swapa -- za vise informacija pogledajte
  pitanje ``Stroj mi postane jako spor ako pokrenem GCC/X/...''.

  Ako to ne sredi problem, vjerojatno se pojavljuju greske u memoriji
  ili na disku. Provjerite da li su takt, wait stanja i vrijeme
  osvjezavanja za vase SIMM-ove i kes tocni (i hardverski prirucnici
  ponekad nisu u pravu). Ako je tako, imate neke cudne SIMM-ove ili
  nepouzdanu maticnu plocu ili tvrdi disk ili kontroler.

  Linux je, kao i svaki drugi Unix, odlican za testiranje memorije --
  puno bolji od programa iste svrhe pod MS-DOS-om.

  Cuo sam da neki klonovi x87 koprocesora mogu uzrokovati probleme.
  Probajte kompajlirati kernel s emulacijom koprocesora (pitanje ``Kako
  nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''); mozda cete morati na LILO
  promptu navesti opciju nnoo338877 kako bi prisilili kernel da koristi
  emulaciju ili ce mozda raditi i koristiti '387, s ukljucenom, ali
  uglavnom nekoristenom matematickom emulacijom.

  Vise informacija o ovom problemu nalazi se na WWW-u na
  <http://einstein.et.tudelft.nl/~wolff/sig11/>.


  99..88..  sshheellll--iinniitt:: ppeerrmmiissssiioonn ddeenniieedd kkaadd ssee llooggiirraamm..


  Vas root direktorij i svi direktoriji do vaseg home direktorija moraju
  imati dozvole za citanje i izvrsavanje sviju. O rjesavanju tog
  problema pogledajte man stranicu chmoda ili neku knjigu o Unixu.
  99..99..  NNoo uuttmmpp eennttrryy..  YYoouu mmuusstt eexxeecc...... kkaadd ssee llooggiirraamm..


  Zeznut vam je /var/run/utmp. U svom /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/*
  morate imati

  > /var/run/utmp


  Pogledajte pitanje ``Zeznuo sam sustav i ne mogu se logirati da to
  sredim.''. Na nekim starijim sustavima utmp takoder moze biti u
  /var/adm/ ili /etc/.


  99..1100..  WWaarrnniinngg ---- bbddfflluusshh nnoott rruunnnniinngg..


  Moderni kerneli koriste bolju strategiju pisanja kesiranih blokova na
  disk.  Uz promjene u kernelu, to ukljucuje zamjenu starog programa
  update koji je sve pisao otprilike svakih 30 sekundi s osjetljivijim
  demonom (zapravo parom demona), poznatim kao bdflush.

  Nabavite bdflush-n.n.tar.gz s istog mjesta kao i izvorni kod kernela
  (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''),
  kompajlirajte ga i instalirajte. Trebao bi se pokretati prije
  uobicajenih provjera datotecnih sustava. Dobro ce raditi i uz starije
  kernele, pa nema potrebe zadrzavati stari update.


  99..1111..  WWaarrnniinngg:: oobbssoolleettee rroouuttiinngg rreeqquueesstt mmaaddee..


  O ovom se ne morate brinuti. Poruka znaci da je vasa verzija routea
  malo zastarjela u odnosu na kernel. Poruka ce nestati ako nabavite
  novu verziju routea s mjesta odakle ste nabavili izvorni kod kernela
  (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?'').


  99..1122..  EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: mmoouunnttiinngg uunncchheecckkeedd ffiilleessyysstteemm..


  Pokrenite e2fsck (odnosno fsck -t ext2 ako imate fsck sucelje) uz
  opciju -a kako bi maknuo ddiirrttyy oznaku, a zatim cisto demontirati
  particiju tokom svakog gasenja sustava.

  Najlaksi nacin da to napravite je nabaviti najnoviji fsck, umount i
  shutdown iz paketa util-linux Rika Faitha (pitanje ``Gdje da FTP-om
  nabavim Linux materijale?''). Provjerite da li ih vase /etc/rc*/
  skripte tocno kioriste.

  Napomena: ne pokusavajte provjeriti datotecni sustav koji je montiran
  za pisanje -- to vrijedi i za root particiju ako niste vidjeli

  VFS: mounted root ... read-only


  pri dizanju sustava. Stvari trebaju biti postavljene tako da se root
  datotecni sustav prvo montira samo za citanje, provjerava ako je
  potrebnno, a zatim ponovno montira za citanje i pisanje. Vise o tome
  procitajte u dokumentaciji util-linuxa.

  Primjetite da mountu trebate dati opciju -n da ne bi pokusao osvjeziti
  /etc/mtab jer se root datotecni sustav jos uvijek moze samo citati --
  inace mount ne bi radio.


  99..1133..  EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: mmaaxxiimmaall ccoouunntt rreeaacchheedd..


  To je poruka kernela kod montiranja datotecnog sustava koji je oznacen
  kao cist, ali je ``broj montiranja od zadnje provjere'' dosegao
  odredenu vrijednost. Rjesenje je nabavljanje najnovije verzije ext2fs
  alata (e2fsprogs-0.5b.tar.gz u vrijeme pisanja) s uobicajenih mjesta
  (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?'').

  Maksimalni broj montiranja moze se pregledati i promijeniti pomocu
  programa tune2fs iz tog paketa.


  99..1144..  EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: cchheecckkttiimmee rreeaacchheedd..


  Kernel od verzije 1.0 podrzava provjeravanje datotecnog sustava na
  osnovu proteklog vremena od zadnje provjere kao i broja montiranja.
  Nabavite najnoviju verziju ext2fs alata (pogledajte ``EXT2-fs warning:
  maximal count reached.'').


  99..1155..  ddff kkaazzee CCaannnnoott rreeaadd ttaabbllee ooff mmoouunntteedd ffiilleessyysstteemmss..


  Vjerojatno je nesto pogresno u vasoj /etc/mtab ili /etc/fstab
  datoteci. Ako imate noviju verziju mounta, /etc/mtab bi se pri dizanju
  trebao isprazniti ili izbrisati (u /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/*)
  s necim poput

  rm -f /etc/mtab*



  Kod nekih verzije SLS-a u /etc/rc* se pomocu rdeva o root particiji
  stvara zapis u /etc/mtab. To je nepravilno -- novije verzije mounta
  rade to automatski.

  Neke druge verzije SLS-a imaju red u /etc/fstab koji izgleda ovako:

  /dev/sdb1   /root   ext2   defaults


  To je krivo. /root bi trebao biti jednostavno /.


  99..1166..  ffddiisskk kkaazzee PPaarrttiittiioonn XX hhaass ddiiffffeerreenntt pphhyyssiiccaall//llooggiiccaall......


  Ako je broj particije (X) 1, radi se o istom problemu kao u ``fdisk:
  Partition 1 does not start on cylinder boundary''

  .

  Ako particija pocinje ili zavrsava na cilindru s brojem vecim od 1024,
  ovo se dogada jer se standardni DOS format informacija o geometriji na
  particijskoj tabeli ne moze suociti s vise od 10 bitova. Pogledajte
  pitanje ``Kako natjerati Linux da radi s mojim diskom?''.


  99..1177..  ffddiisskk:: PPaarrttiittiioonn 11 ddooeess nnoott ssttaarrtt oonn ccyylliinnddeerr bboouunnddaarryy


  Verzija fdiska koja dolazi s mnogim Linux sustavima stvara particije
  koje ne mogu proci na vlastitim testovima. Nazalost, ako ste vec
  instalirali svoj sustav ne mozete puno poduzeti, osim kopiranja
  podataka s particije, njenog brisanja i ponovnog stvaranja i kopiranja
  podataka natrag.

  Problem mozete izbjeci nabavljanjem najnovije verzije fdiska iz paketa
  util-linux Rika Faitha (na svim glavnim FTP arhivama). Takoder, ako
  vam treba particija 1 koja pocinje na prvom cilindru, ovako mozete
  dobiti particiju koja se svida fdisku:


  ·  Normalno stvorite particiju 1. Ispis pomocu p dat ce poruku o
     gresci.

  ·  Napisite u za pretvaranje jedinica u sektore, a zatim ponovo p.
     Zapisite broj iz stupca EEnndd.

  ·  Izbrisite particiju 1.

  ·  Dok ste jos u sektorima, ponovno stvorite particiju 1. Prvi sektor
     treba odgovarati broju sektora na traci. To je broj sektora u prvom
     redu ispisa preko p. Neka zadnji sektor odgovara vrijednosti iz 2.
     koraka.

  ·  Napisite u za prelazak u cilindre i nastavite s drugim particijama.

  Poruku o nezauzetim sektorima zanemarite -- odnose se na sektore prve
  trake, izuzevsi MBR, koji se ne koriste ako prvu particiju zapocnete u
  2. traci.


  99..1188..  ffddiisskk kkaazzee:: ppaarrttiittiioonn bb hhaass aann oodddd nnuummbbeerr ooff sseeccttoorrss..


  U particioniranju PC diskova koriste se sektori od 512 bajtova, no
  Linux koristi blokove od 1 KB. Ako imate particiju s neparnim brojem
  sektora zadnji se sektor ne koristi. Poruku zanemarite.


  99..1199..  mmttoooollss kkaazzuu ccaannnnoott iinniittiiaalliissee ddrriivvee XXYYZZ


  To znaci da mtools ne moze pristupiti disku. To moze biti iz nekoliko
  razloga.

  Cesto se radi o netocnim dozvolama uredaja disketnog pogona (/dev/fd0*
  i /dev/fd1*) -- korisnik koji pokrece mtools mora imati odgovarajuci
  pristup. Za detalje pogledajte man stranicu chmoda.

  Vecina verzija mtoolsa koji se distribuiraju s Linux sustavima (ne
  standardna GNU verzija) za pronalazenje uredaja i gustoca koriste
  sadrzaj datoteke /etc/mtools, a ne informacije ukljucene u izvrsnu
  datoteku. Greske u toj datoteci cesto uzrokuju probleme. O tome cesto
  nema dokumentacije.

  Za najlaksi nacin pristupanja vasim MS-DOS datotekama (posebno onima
  na particiji tvrdog diska) pogledajte pitanje ``Kako pristupiti
  datotekama na DOS particiji ili disketi?''. Napomena -- nikad nemojte
  koristiti mtools za pristupanje datotekama na vec montiranoj particiji
  ili disketi!


  99..2200..  NNaa ppoocceettkkuu ddiizzaannjjaa:: MMeemmoorryy ttiigghhtt


  To znaci da imate vrlo velik kernel, pa Linux mora izvoditi neke
  posebne carolije u radu s memorijom kako bi se dignuo preko BIOS-a.
  Nema veze s kolicinom vase fizicke memorije. Poruku zanemarite ili
  napravite kernel koji sadrzi samo podrsku i mogucnosti koje vam
  trebaju (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?'').


  99..2211..  ssyysslloogg mmii kkaazzee ````eenndd__rreeqquueesstt:: II//OO eerrrroorr,, ......''''..


  Ova i slicne poruke skoro uvijek znace hardversku gresku u radu s
  tvrdim diskom.

  To je cesto simptom defektnog tvrdog diska. Jedini nacin izbjegavanja
  daljnjeg gubitka podataka je potpuno gasenje sustava. Zatim morate
  provjeriti da li podaci na disku imaju rezervne kopije i rezervne
  kopije vratiti ih na ispravan tvrdi disk.

  Ova poruka moze znaciti i los spoj s diskom, pogotovo na sustavu kojeg
  ste sami sastavili. Ako instalirate IDE disk, _U_V_I_J_E_K koristite nove
  kablove. To je vjerojatno dobro ciniti i kod SCSI diskova.

  U jednom slucaju ova je greska koincidirala s losim spojem izmedu
  maticne ploce i kucista. Prije okrivljavanja samog tvrdog diska
  provjerite da li su sve elektricne veze ciste i cvrste.

  [Peter Moulder, Theodore T'so]


  99..2222..  YYoouu ddoonn''tt eexxiisstt.. GGoo aawwaayy..


  Ovo nije virusna infekcija :-). Dolazi od programa kao sto su write,
  talk i wall ako UID uz koji ih pokrecete ne odgovara valjanom
  korisniku (vjerovatno zbog greske u /etc/passwd) ili zbog toga sto
  sesija (tocnije pseudoterminal) koju koristite nije pravilno zapisana
  u datoteci utmp (vjerojatno zbog toga sto ste je cudno pokrenuli).


  1100..  XX WWiinnddooww SSyysstteemm..



  1100..11..  PPooddrrzzaavvaa llii LLiinnuuxx XX WWiinnddooww??


  Da. Linux koristi XFree86 (trenutna verzija je 3.3.2, zasnovana na
  X11R6).  Treba vam graficka kartica koju XFree86 podrzava. Za vise
  detalja pogledajte LLiinnuuxx XXFFrreeee8866 KKAAKKOO.

  U danasnje vrijeme vecina distribucija Linuxa dolazi s instalacijom X-
  a.

  Medutim, mozete ga i sami instalirati ili nadograditi s
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/X11/Xfree86-*> i njegovih mirrora.


  1100..22..  GGddjjee nnaabbaavviittii XXFF8866CCoonnffiigg kkoojjii ooddggoovvaarraa mmoomm ssuussttaavvuu??


  Pogledajte LLiinnuuxx XXFFrreeee8866 KKAAKKOO, novije verzije IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg
  SSttaarrtteedd i upute za program XF86Setup.

  Sadrzaj XF86Config datoteke ovisi o kombinaciji vase graficke kartice
  i monitora. Moze se konfigurirati rucno ili pomocu alata XF86Setup.
  Procitajte upute koje dolaze uz XFree86, u /usr/X11R6/lib/X11/etc.
  Datoteka koja vam je vjerojatno najpotrebnija je README.Config.


  _N_e_m_o_j_t_e koristiti obicnu kopiju datoteke XFree86.eg, primjera koji
  dolazi s novijim verzijama XFree86, jer krivi video taktovi mogu
  ostetiti monitor.

  Molim vas, nemojte u comp.os.linux.x slati zahtjeve za XF86Config niti
  odgovarati na njih.


  1100..33..  xxtteerrmm llooggiinnii ccuuddnnoo ssuu pprriikkaazzaannii uu wwhhoo,, ffiinnggeerr..


  xterm koji dolazi s XFree86 2.1 i starijim ne razumije tocno format
  koji Linux koristi za datoteku /var/adm/utmp gdje sustav zapisuje tko
  se logirao. Zato ne postavlja tocno sve informacije.

  xtermovi u XFree86 3.1 i novijim nemaju taj problem.


  1100..44..  NNee mmoogguu nnaattjjeerraattii XX WWiinnddooww ddaa rraaddii kkaakkoo ttrreebbaa..


  Procitajte XXFFrreeee8866 KKAAKKOO -- pogledajte dio s pitanjima i odgovorima.

  Pokusajte citati comp.windows.x.i386unix -- procitajte FFAAQQ te grupe.

  Molim vas, nemojte slati pitanja o X Windowu ili XFree86 u
  comp.os.linux.x ako nisu specificna za Linux.


  1111..  PPiittaannjjaa oo vvrrlloo ssttaarroomm ssooffttvveerruu..


  Pitanja u ovom dijelu vazna su samo za korisnike koji koriste softver
  stariji od barem tri mjeseca.

  Javite mi ako ovdje nadete odgovor na svoj problem jer ce nekoristena
  pitanja polako nestajati (pitanje ``Komentari su dobrodosli.'').


  1111..11..  ffddiisskk kkaazzee ccaannnnoott uussee bbbbbb sseeccttoorrss ooff tthhiiss ppaarrttiittiioonn..


  Na pocetku Linux je podrzavao samo Minix datotecni sustav koji ne moze
  biti veci od 64 MB po particiji. U sadasnjim, naprednijim datotecnim
  sustavima tog ogranicenja nema, kao sto je ext2fs (druga verzija
  Extended (prosirenog) datotecnog sustava, "standardnog" Linux
  datotecnog sustava).

  Ako namjeravate koristiti ext2fs, ovu poruku mozete zanemariti.


  1111..22..  ssee..  GGCCCC ppoonneekkaadd kkoorriissttii ooggrroommnnee kkoolliicciinnee vviirrttuuaallnnee mmeemmoorriijjee ii
  ssrruussii


  Starije verzije GCC-a imale su gresku zbog koje su koristile puno
  memorije ako ste pokusali kompajlirati program koji sadrzava veliku
  tablicu statickih podataka.

  Mozete nadograditi svoju verziju GCC ili dodati jos swapa ako je
  potrebno, ili jednostavno cekati da se zavrsi kompajliranje.





  1122..  KKaakkoo ddoobbiittii ddaalljjnnjjuu ppoommoocc..



  1122..11..  JJooss uuvviijjeekk nniissttee ooddggoovvoorriillii nnaa mmoojjee ppiittaannjjee!!


  Molim vas, prije slanja poruke procitajte ovaj odgovor u cjelosti.
  Znam da je malo poduzi, ali mozda upravo namjeravate ispasti budala
  ispred 50 000 ljudi i potrositi stotine sati njihova vremena. Zar ne
  mislite da vrijedi potrositi malo svog vremena i slijediti ove upute?

  Ako mislite da je neki odgovor nepotpun ili netocan, posaljite poruku
  Robertu Kieslingu na kiesling@ix.netcom.com.

  Procitajte odgovarajuce knjige LDP-a -- pogledajte pitanje ``Gdje da
  nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.

  Ako ste novi na Unixu, procitajte ccoommpp..uunniixx..qquueessttiioonnss FFAAQQ i FAQ-ove
  svih ostalih comp.unix grupa koje bi mogle biti vazne.

  Linux ima toliko zajednickog s komercijalnim Unixima da ce skoro sve
  sto tamo procitate vrijediti za Linux. Ti FAQ-ovi se, kao i svi
  ostali, mogu naci na <ftp://rtfm.mit.edu/pub/usenet/news.answers/>
  (ako nemate pristupa FTP-om, mail-server@rtfm.mit.edu vam ih moze
  poslati). rtfm-ove FAQ arhive prenose se na razne posluzitelje --
  pogledajte IInnttrroodduuccttiioonn ttoo **..aannsswweerrss ppoossttiinngg na svom news posluzitelju
  ili u poddirektoriju news-answers/introduction navedenog direktorija.

  Provjerite KAKO koji govori o toj temi, ako ga ima, ili odgovarajuci
  pod-FAQ dokument starog stila. Provjerite FTP arhive.

  Pokusajte eksperimentirati -- to je najbolji nacin upoznavanja Unixa i
  Linuxa.

  Procitajte dokumentaciju. Pogledajte man stranice (ako za njih ne
  znate, napisite man man; man -k <tema> cesto ispisuje korisne i vazne
  man stranice).

  Pogledajte Info dokumentaciju (u Emacsu napisite C-h i, tj.
  <CTRL>-<h>, a zatim <i>). Tu nije rijec samo o Emacsu. Na primjer, tu
  je i dokumentacija GCC-a.

  Cesto ce uz paket biti i datoteka README koja daje uputstva za
  instaliranje i/ili koristenje.

  Provjerite da li imate pokvarenu ili zastarjelu kopiju programa u
  kojem je problem. Ako je moguce, skinite ga opet i ponovno
  instalirajte -- vjerojatno ste prvi put pogrijesili.

  Pratite comp.os.linux.announce -- tamo se cesto pojavljuju vrlo vazne
  informacije za sve korisnike Linuxa.

  Opcenita pitanja o X Windowu pripadaju u comp.windows.x.i386unix, a ne
  u comp.os.linux.x. No prije slanja poruke malo citajte grupu (kao i
  FFAAQQ).

  Samo ako napravite sve ove stvari i jos uvijek niste rijesili problem,
  posaljite poruku u odgovarajucu comp.os.linux grupu. Prije toga
  procitajte slijedece pitanje, ``Sto staviti u molbu za pomoc.''.


  1122..22..  SSttoo ssttaavviittii uu mmoollbbuu zzaa ppoommoocc..



  Molim vas, ovaj savjet o pisanju poruke procitajte pazljivo. Potpuna
  poruka znatno ce povecati sanse da strucnjak i/ili drugi korisnik ima
  dovoljno informacija i motivacije za odgovor.

  Ovaj savjet vrijedi i za poruke koje traze savjet i osobne poruke
  poslane strucnjacima i drugim korisnicima.

  Svakako pruzite sve detalje problema, ukljucujuci:

  ·  Tocno koji je program problematican. Ako ga znate, napisite broj
     verzije, te odakle ste ga nabavili. Mnoge standardne naredbe
     ispisat ce svoju verziju ako im date opciju --version.

  ·  Koju distribuciju Linuxa koristite (Red Hat, Slackware, Debian ili
     sto vec) i koju verziju te distribucije.

  ·  Tocan i potpun tekst bilo kakvih poruka o gresci.

  ·  Tocno kakvo ste ponasanje ocekivali i kakvo ste opazili. Dobar
     nacin za pokazivanje ovoga je transkript rada s programom.

  ·  Sadrzaj bilo kakvih konfiguracijskih datoteka koje program u
     pitanju koristi, kao i svi povezani programi.

  ·  Koju verziju kernela i djeljenih librarya imate instalirane.
     Verziju kernela pokazat ce uname -a, a djeljenih librarya ls -l
     /lib/libc.so.4.

  ·  Ako se cini prikladnim, detalje o vasem hardveru.  Ne bojte se
     preduge poruke osim ako ukljucite velike dijelove izvornog koda ili
     uuencode-anih datoteka, tako da nema straha od previse informacija.

  Koristite jasnu, detaljnu temu poruke. Ne stvari kao sto je ``ne
  radi'', ``Linux'', ``pomoc'' ili ``pitanje'' -- to vec znamo. Taj
  prostor iskoristite za ime programa, dio poruke o gresci, sazetak
  neobicnog ponasanja, itd.

  Ako govorite o unable to handle kernel paging request poruci,
  slijedite upute u README izvornog koda kernela za pretvaranje brojeva
  u nesto razumljivije. Ako to ne napravite, nitko tko procita poruku
  nece to moci umjesto vas jer se odnos brojeva i imena funkcija
  razlikuje od jednog do drugog kernela.

  Na pocetku poruke u jednom odlomku izlozite sazetak.

  Na dnu trazite odgovore e-mailom i recite da cete poslati sazetak. To
  poduprite pomocu Followup-To: posiljatelj. Nakon par ili tjedan dana
  stvarno i posaljite sazetak. Nemojte samo spojiti odgovore koje ste
  dobili -- sazmite ih. Takoder je dobra ideja staviti u temu svog
  sazetka staviti rijec SAZETAK. Razmislite o slanju sazetka u
  comp.os.linux.announce.

  Provjerite da li vasa poruka ima neprikladno RReeffeerreenncceess zaglavlje. Ono
  vas clanak oznacava kao dio niza kojem pripada clanak na kojeg ste se
  referirali sto cesto uzrokuje brisanje zajedno s ostatkom dosadnog
  niza.

  Takoder mozete reci da ste procitali ovaj FFAAQQ i odgovarajuce KAKO-e --
  tako je manje vjerojatno da ljudi preskoce vasu poruku.

  Nemojte zaboraviti da ne biste trebali slati poruke poslane vama
  osobno bez dopustenja posiljatelja.




  1122..33..  ZZeelliimm nneekkoommee ppoossllaattii ppoorruukkuu oo ssvvoomm pprroobblleemmuu..


  Pokusajte naci autora ili odrzavatelja kojeg god programa ili dijela
  koji uzrokuje vase teskoce. Ako imate kontakt za svoju distribuciju
  Linuxa, koristite njega.

  Molim vas, u poruku stavite sve sto biste stavili u posting.

  Na kraju, sjetite se da, unatoc tome sto vecina Linux zajednice
  nastoji pomoci i odgovoriti na pitanja, pomoc trazite od neplacenih
  dragovoljaca pa nemate pravo ocekivati odgovor.


  1133..  AAddmmiinniissttrraattiivvnnee iinnffoorrmmaacciijjee ii zzaahhvvaallee..



  1133..11..  KKoommeennttaarrii ssuu ddoobbrrooddoossllii..


  Molim vas, posaljite mi svoje komentare o ovom FAQ-u.

  Dodatne informacije za FFAAQQ prihvacam u bilo kojem formatu; svi se
  prilozi, komentari i ispravci zahvalno prihvacaju.

  Posaljite ih na kiesling@ix.netcom.com.

  Ako se referirate na pitanje iz FFAAQQ--aa, meni je zgodnije da to cinite
  tekstom pitanja, a ne njegovim brojem posto se brojevi pitanja
  generiraju automatski i u izvornom kodu ih ne vidim.

  Vise volim komentare na engleskom nego zakrpe -- kontekstualni diff mi
  nije materinski jezik.


  1133..22..  FFoorrmmaattii uu kkoojjiimmaa jjee oovvaajj FFAAQQ ddoossttuuppaann..


  Ovaj dokument je dostupan kao ASCII tekstualna datoteka, HTML WWW
  stranica, PostScript i Usenet poruka.

  Svi se ti formati generiraju iz SGML izvornog koda pomocu SGMLToolsa i
  LinuxDoc DTD-a.

  HTML verzija ovog FFAAQQ-a dostupna je na  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>
  i drugim mjestima.

  Usenet verzija redovito se salje u news.answers, comp.answers,
  comp.os.linux.misc i comp.os.linux.announce. Arhivira se na
  <ftp://rtfm.mit.edu/pub/usenet-by-hierarchy/comp/os/linux/misc/>.

  Najnovija tekstualna, HTML, SGML i PostScript verzija moze se naci u
  Linux arhivi na sunsite.unc.edu te na
  <http://www.terracom.net/~kiesling>.


  1133..33..  AAuuttoorrssttvvoo ii zzaahhvvaallee


  Ovaj FAQ slaze i odrzava Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com, uz
  pomoc i komentare Linux aktivista iz cijelog svijeta.

  Posebno hvala Mattu Welshu koji je moderirao comp.os.linux.announce i
  comp.os.linux.answers, koordinirao HOWTO-e i napisao znacajan dio
  mnogih; Gregu Hankinsu i Timothyu Bynumu, bivsem i sadasnjem
  koordinatoru LDP-ovih HOWTO-a; Larsu Wirzeniusu i Mikki Rauhali,
  bivsem i sadasnjem moderatoru comp.os.linux.announce; Marc-Michelu
  Corsiniju koji je napisao prvi LLiinnuuxx FFAAQQ i Ianu Jacksonu, prethodnom
  odrzavatelju FFAAQQ-a. Takoder hvala Romanu Maureru za njegove mnoge
  dodatke i ispravke, posebno sto se tice evropskih WWW stranica,
  prijevoda i drugih, opcenitih stvari.

  Zadnja, ali ne i najmanja, hvala Linusu Torvaldsu i drugima koji su
  pridonijeli Linuxu sto su nam dali temu za pricanje!


  1133..44..  OOddrriiccaannjjee ii aauuttoorrsskkaa pprraavvaa..


  Ovaj dokument daje se ``kakav jest''. Za informacije koje sadrzi _n_e
  _j_a_m_c_i se tocnost. Koristite ga na svoju odgovornost.

  LLiinnuuxx cceessttoo ppoossttaavvlljjaannaa ppiittaannjjaa uuzz ooddggoovvoorree je (C) 1997., 1998.
  Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com, pod licencom Linux
  Documentation Projecta.  Potpuni tekst LDP copyrighta dostupan je
  anonimnim FTP-om sa sunsite.unc.edu, iz direktorija
  /pub/Linux/docs/LDP/, i naveden je ispod.

  Dijelovi su (C) 1994., 1995., 1996. Ian Jackson, koji je prosli
  odrzavatelj LLiinnuuxx FFAAQQ--aa.

  LLiinnuuxx cceessttoo ppoossttaavvlljjaannaa ppiittaannjjaa uuzz ooddggoovvoorree mogu se reproducirati i
  distribuirati u potpunosti (ukljucujuci dijelove o autoru, autorskim
  pravima, licenci i obavijest o dozvoli) ako se za sam dokument ne
  trazi naknada bez pristanka autora. To vrijedi i za ``postene''
  iznimke kao sto su recenzije, oglasi te izvedena djela kao sto su
  prijevodi.

  Namjera ovom ogranicenju nije zabraniti naplacivanje usluge tiskanja
  ili kopiranja dokumenta.

  Za ova pravila mogu se naci iznimke. Rado cu odgovoriti na bilo kakva
  pitanja o ovoj licenci. Posaljite mi poruku na kiesling@ix.netcom.com.
  Kao sto navedena licenca kaze, ova ogranicena nastoje zastiti autore,
  a ne ograniciti vas u poducavanju i ucenju.

  _L_I_C_E_N_C_A _K_O_P_I_R_A_N_J_A _L_I_N_U_X _D_O_C_U_M_E_N_T_A_T_I_O_N _P_R_O_J_E_C_T_A

  Zadnja promjena 6. sijecnja 1997.

  Slijedeca licenca vrijedi za sva djela Linux Documentation Projecta.

  Molimo vas da licencu procitate pazljivo -- pomalo slici GNU Opcoj
  javnoj licenci, ali u nekoliko uvjeta se razlikuje od onoga na sto ste
  mozda navikli. Ako imate bilo kakvih pitanja, posaljite ih LDP
  koordinatoru, mdw@sunsite.unc.edu.

  Prirucnici Linux Documentation Projecta mogu se reproducirati i
  distribuirati, u cjelini ili djelomicno, pod slijedecim uvjetima:

  Autorska prava na sve prirucnike Linux Documentation Projecta
  posjeduju njihovi autori. ONI NISU U JAVNOM VLASNISTVU.

  ·  Navedena obavijest o autorskim pravima i ova obavijest o dopustenju
     mora se potpuno sacuvati na svim potpunim ili djelomicnim kopijama.

  ·  Svaki prijevod ili izvedeni rad LLiinnuuxx IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg
     SSttaarrtteedd prije distribucije autor mora napismeno odobriti.

  ·  Ako distribuirate LLiinnuuxx IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd
     djelomicno, upute za nabavljanje potpune verzije ovog prirucnika
     moraju biti ukljucene, a sredstvo za nabavljanje potpune verzije
     ponudeno.

  ·  Mali dijelovi mogu se u drugim djelima reproducirati kao
     ilustracije za kritike ili citati bez ove obavijesti o dopustenju
     ako se pravilno navede izvor.

  ·  GNU Opca javna licenca ispod navedena moze se reproducirati pod
     uvjetima koji su u njoj dani.

  Iznimke ovim pravilima mogu se odobriti u akademske svrhe: pisite
  autoru i pitajte. Ova ogranicenja nastoje zastiti nas kao autore, a ne
  ograniciti vas kao ucitelje i ucenike. Sav izvorni kod u LLiinnuuxx
  IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd stavljen je pod GNU Opcu javnu
  licencu, dostupnu anonimnim FTP-om s GNU arhiva.

  _O_B_J_A_V_L_J_I_V_A_N_J_E _L_D_P_-_o_v_i_h _P_R_I_R_U_C_N_I_K_A

  Ako ste iz izdavacke tvrtke zainteresirane u distribuiranju bilo kojeg
  LDP prirucnika, nastavite citati.

  Licencom danom u prethodnom dijelom, svakome je dopusteno objavljivati
  i distribuirati tocne kopije prirucnika iz Linux Documentation
  Projecta. Za to vam nije potrebno nase izricito dopustenje. Medutim,
  ako zelite distribuirati prijevod ili izvedeni rad zasnovan na nekom
  LDP-ovom prirucniku, morate dobiti dozvolu od autora, napismeno, prije
  nego to ucinite.

  Svi prijevodi i izvedeni radovi iz LDP-ovih prirucnika moraju biti
  stavljeni pod Licencu Linux dokumentacije navedenu u prethodnom
  dijelu. Dakle, ako kanite objaviti prijevod jednog od prirucnika, on
  se mora moci slobodno distribuirati pod gornjim uvjetima.

  Naravno, LDP-ove prirucnike mozete prodavati za zaradu. Ohrabrujemo
  vas u tome. Medutim, nemojte zaboraviti da, posto se LDP-ovi
  prirucnici mogu slobodno distribuirati, bilo tko, ako zeli, moze
  besplatno fotokopirati ili distribuirati tiskane primjerke.

  Ne zahtijevamo placanje tantijema od bilo kakve zarade na prodavanju
  LDP-ovih prirucnika. Medutim, zeljeli bismo predloziti da, ako LDP-ove
  prirucnike prodajete za zaradu, autoru ponudite tantijem ili dio svoje
  zarade poklonite autoru, LDP-u u cjelini ili zajednici koja radi na
  razvoju Linuxa. Takoder mozete autoru poslati jedan ili vise
  besplatnih primjeraka LDP-ovog prirucnika kojeg distribuirate.
  Pokazivanje vase podrske LDP-u i Linux zajednici bit ce vrlo cjenjeno.

  Zeljeli bismo biti obavjesteni o bilo kakvih nakanama izdavanja ili
  distribuiranja LDP-ovih prirucnika -- samo kako bi znali kada ce
  postati dostupni. Ako izdajete ili namjeravate izdati neki LDP-ov
  prirucnik, molim vas, posaljite poruku Mattu Welshu (e-mail
  mdw@sunsite.unc.edu).

  Ohrabrujemo distributere Linux softvera u distribuiranju LDP-ovih
  prirucnika (kao sto je IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee) zajedno
  s njihovim softverom. Namjera LDP-ovih prirucnika je postati
  ``sluzbena'' Linux dokumentacija, pa bismo voljeli vidjeti tvrtke koje
  postom distribuiraju softver kako zajedno s njime pakiraju LDP-ove
  prirucnike.  Nadamo se da ce, dok sazrijevaju, LDP-ovi prirucnici
  bolje ispuniti taj cilj.

  Matt Welsh, mdw@sunsite.unc.edu





  1144..  HHrrvvaattsskkii pprriijjeevvoodd


  Najnovija verzija ovog prijevoda moze se naci na
  <http://dokumentacija.linux.hr/Linux-FAQ.html>.  Odrzava ga Matej
  Vela, mvela@public.srce.hr.  Svi su prilozi, primjedbe i prijedlozi
  dobrodosli.