Linux èesto postavljana pitanja uz odgovore
  Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com
  8. studenog 1998.

  Ovo je popis èesto postavljanih pitanja o Linuxu, besplatnom Unixu za
  otprilike svaku raèunalnu hardversku platformu na planetu. Izvorno
  napisan za 386/486/586 Intele s ISA sabirnicom, prenesen je na Alphu,
  MIPS, ARM, 680x0 i PPC procesore, te mnoge druge. (Pogledajte pitanje
  ``©to je Linux?''.) Ovaj dokument bi trebalo èitati zajedno s KAKO-ima
  Linux Documentation Projecta. (Pogledajte ``Gdje da FTP-om nabavim
  Linux materijale?'' i ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu
  dokumentaciju?''.)  IINNFFOO--SSHHEEEETT i MMEETTAA--FFAAQQ, koji se nalaze na istom
  mjestu, takoðer sadr¾e popise izvora informacija o Linuxu. Molim vas,
  proèitajte ih, kao i ``Jo¹ uvijek niste odgovorili na moje pitanje!'',
  prije slanja svog pitanja u Usenet grupu.  Ovaj dokument postoji i u
  PostScript, HTML, SGML te obiènoj ASCII verziji (pogledajte ``Formati
  u kojima je ovaj FAQ dostupan.'').

  ______________________________________________________________________

  Sadr¾aj


  1. Uvod i opæenite informacije

     1.1 ©to je Linux?
     1.2 Gdje poèeti?
     1.3 Kakav softver Linux podr¾ava?
     1.4 Da li Linux radi na mom raèunalu? Koji hardver podr¾ava?
     1.5 Za koje jo¹ procesore postoje portovi?
     1.6 Koliko Linuxu treba prostora na disku?
     1.7 Koliko Linuxu treba memorije?
     1.8 Koliko memorije Linux mo¾e iskoristiti?
     1.9 Je li Linux u javnom vlasni¹tvu? Èija su autorska prava?

  2. Mre¾ni izvori i resursi.

     2.1 Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?
     2.2 Gdje se na WWW-u nalaze informacije o Linuxu?
     2.3 Koje su Linux Usenet grupe?
     2.4 Gdje mogu naæi informacije o Linuxu i Y2K bugu?
     2.5 Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?
     2.6 Nemam pristup FTP-u. Gdje da nabavim Linux?
     2.7 Nemam pristup Usenetu. Gdje da dobijem informacije?
     2.8 Koje su mailing liste?
     2.9 Da li se Usenet grupe negdje arhiviraju?

  3. Kompatibilnost s drugim operacijskim sustavima.

     3.1 Mo¾e li Linux dijeliti disk s DOS-om? OS/2? 386BSD? Windows 95?
     3.2 Kako pristupiti datotekama na DOS particiji ili disketi?
     3.3 Da li Linux podr¾ava sa¾ete ext2 datoteène sustave?
     3.4 Mogu li koristiti svoj Stacker/DBLSPC/itd. DOS disk?
     3.5 Mogu li iz Linuxa pristupati OS/2 HPFS particijama?
     3.6 Mo¾e li Linux pristupati Amiginom datoteènom sustavu?
     3.7 Mo¾e li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?
     3.8 Mo¾e li Linux pristupati SMB datoteènom sustavu?
     3.9 Mo¾e li Linux pristupati Macintoshevom datoteènom sustavu?
     3.10 Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe?
     3.11 Kako dignuti Linux iz MS-DOS-a?
     3.12 Kako dignuti Linux iz OS/2-ovog Boot Managera?
     3.13 Kako dijeliti swap particiju izmeðu Linuxa i MS Windowsa?

  4. Rad s datoteènim sustavima, diskovima i pogonima pod Linuxom

     4.1 Kako natjerati Linux da radi s mojim diskom?
     4.2 Kako vratiti obrisane datoteke?
     4.3 Kako promjeniti velièinu particije (bez brisanja)?
     4.4 Postoji li program za defragmentiranje ext2fs-a itd.?
     4.5 Kako formatirati i napraviti datoteèni sustav na disketi?
     4.6 Dobivam grde poruke o inodeovima, blokovima i sliènim stvarima.
     4.7 Moj swap ne radi.
     4.8 Kako maknuti LILO da se opet di¾e DOS?
     4.9 Za¹to ne mogu koristiti fdformat osim kao root?
     4.10 Moje ext2fs particije provjeravaju se kod svakog dizanja sustava.
     4.11 Ne mogu pisati na svoj root datoteèni sustav!
     4.12 Imam ogroman /proc/kcore! Mogu li ga obrisati?
     4.13 Moj AHA1542C ne radi s Linuxom.

  5. Portiranje, kompajliranje i nabavljanje programa

     5.1 Kako se programi kompajliraju?
     5.2 Kako instalirati GNU programe?
     5.3 Kako portirati XXX na Linux?
     5.4 ©to je ld.so i gdje ga nabaviti?
     5.5 Kako nadograditi librarye bez raspadanja sustava?
     5.6 Je li netko portirao/kompajlirao/napisao XXX za Linux?
     5.7 Mogu li koristiti kod ili kompajler kompajliran za 486 na svojoj 386?
     5.8 ©to znaèi gcc -O6?
     5.9 Gdje su linux/*.h i asm/*.h?
     5.10 Dobivam gre¹ke kod kompajliranja kernela.
     5.11 Kako napraviti djeljeni library?
     5.12 Moje izvr¹ne datoteke su (vrlo) velike.
     5.13 Podr¾ava li Linux vi¹enitnost ili lak¹e procese?
     5.14 Gdje se nalazi lint za Linux?
     5.15 Gdje se nalazi kermit za Linux?

  6. Rje¹enja èestih sporednih problema.

     6.1 free izbacuje core.
     6.2 Sat mi je vrlo netoèan.
     6.3 Set-uid skripte ne rade.
     6.4 Slobodna memorija koju prijavljuje free stalno se smanjuje.
     6.5 Kada dodam vi¹e memorije, sustav se u¾asno uspori.
     6.6 Neki programi (tj. xdm) ne daju mi da se logiram.
     6.7 Neki programi pu¹taju me da se logiram bez lozinke.
     6.8 Stroj mi postane jako spor ako pokrenem GCC/X/...
     6.9 Mogu se logirati samo kao root.
     6.10 Zaslon mi je pun èudnih znakova umjesto slova.
     6.11 Zeznuo sam sustav i ne mogu se logirati da to sredim.
     6.12 Otkrio sam ogromnu sigurnosnu rupu u rm!
     6.13 lpr(1) i/ili lpd(8) ne rade.
     6.14 Vrijeme na datotekama s MS-DOS particija netoèno se postavlja.
     6.15 Kako natjerati LILO da digne datoteku vmlinux?

  7. Kako napraviti ovo ili saznati ono...?

     7.1 Kako gledati unatrag u tekstualnom modu?
     7.2 Kako se prebacuje izmeðu virtualnih konzola? Kako ih ukljuèiti?
     7.3 Kako postaviti vremensku zonu?
     7.4 Koju verziju Linuxa i ime raèunala koristim?
     7.5 Kako iskljuèiti ili ukljuèiti izbacivanja corea?
     7.6 Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?
     7.7 Mogu li imati vi¹e od 3 serijska porta dijeljenjem interrupta?
     7.8 Kako napraviti disketu s koje se mo¾e diæi sustav?
     7.9 Kako prebaciti raspored tipkovnice na engleski, francuski, itd.?
     7.10 Kako natjerati NUM LOCK da se sam pali?
     7.11 Kako postaviti poèetne boje terminala?
     7.12 Kako dobiti vi¹e od 128 MB swapa?

  8. Sporedne informacije i odgovori na pitanja.

     8.1 Kako pod Linuxom programirati XYZ?
     8.2 ©to znaèi sve ovo s ELF-om?
     8.3 ©to je .gz datoteka? A .tgz? A...?
     8.4 ©to znaèi VFS?
     8.5 ©to je BogoMips?
     8.6 ©to je Linux Journal i gdje ga nabaviti?
     8.7 Koje besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?
     8.8 Koliko ljudi koristi Linux?
     8.9 Kako bih trebao izgovarati Linux?

  9. Èesto susretane poruke o gre¹ci.

     9.1 Modprobe ne mo¾e naæi modul ``XXX'' i sliène poruke.
     9.2 Unknown terminal type linux i slièno.
     9.3 lp1 on fire
     9.4 INET: Warning: old style ioctl... called!
     9.5 ld: unrecognized option '-m486'
     9.6 GCC ka¾e Internal compiler error
     9.7 make ka¾e Error 139
     9.8 shell-init: permission denied kad se logiram.
     9.9 No utmp entry.  You must exec... kad se logiram.
     9.10 Warning -- bdflush not running.
     9.11 Warning: obsolete routing request made.
     9.12 EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.
     9.13 EXT2-fs warning: maximal count reached.
     9.14 EXT2-fs warning: checktime reached.
     9.15 df ka¾e Cannot read table of mounted filesystems.
     9.16 fdisk ka¾e Partition X has different physical/logical...
     9.17 fdisk: Partition 1 does not start on cylinder boundary
     9.18 fdisk ka¾e: partition b has an odd number of sectors.
     9.19 mtools ka¾u cannot initialise drive XYZ
     9.20 Na poèetku dizanja: Memory tight
     9.21 syslog mi ka¾e ``end_request: I/O error, ...''.
     9.22 You don't exist. Go away.

  10. X Window System.

     10.1 Podr¾ava li Linux X Window?
     10.2 Gdje nabaviti XF86Config koji odgovara mom sustavu?
     10.3 xterm logini èudno su prikazani u who, finger.
     10.4 Ne mogu natjerati X Window da radi kako treba.

  11. Pitanja o vrlo starom softveru.

     11.1 fdisk ka¾e cannot use bbb sectors of this partition.
     11.2 GCC ponekad koristi ogromne kolièine virtualne memorije i sru¹i se.

  12. Kako dobiti daljnju pomoæ.

     12.1 Jo¹ uvijek niste odgovorili na moje pitanje!
     12.2 ©to staviti u molbu za pomoæ.
     12.3 ®elim nekome poslati poruku o svom problemu.

  13. Administrativne informacije i zahvale.

     13.1 Komentari su dobrodo¹li.
     13.2 Formati u kojima je ovaj FAQ dostupan.
     13.3 Autorstvo i zahvale
     13.4 Odricanje i autorska prava.

  14. Hrvatski prijevod

  ______________________________________________________________________



  11..  UUvvoodd ii ooppææeenniittee iinnffoorrmmaacciijjee



  11..11..  ©©ttoo jjee LLiinnuuxx??


  Linux je besplatni Unix koji je ispoèetka napisao Linus Torvalds uz
  pomoæ labavo vezane skupine hakera razbacanih po Internetu. Linux
  nastoji po¹tivati POSIX, a ima sva svojstva koje oèekujete od
  suvremenog, potpuno razvijenog Unixa: pravu vi¹ezadaænost, virtualnu
  memoriju, djeljene librarye, uèitavanje po zahtjevu, djeljene,
  kopiraj-pri-pisanju izvr¹ne datoteke, dobar rad s memorijom i podr¹ku
  za TCP/IP mre¾e.

  Linux uglavnom radi na 386/486/586 baziranim PC-ima koristeæi
  hardverske moguænosti 80386 obitelji procesora (TSS segmenti i ostalo)
  za implementaciju tih svojstava. U razvoju su portovi na druge
  arhitekture. (Pogledajte ``Za koje jo¹ procesore postoje portovi?''.)

  Za vi¹e detalja proèitajte Linux IINNFFOO--SSHHEEEETT. (Pogledajte ``Gdje da
  nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.)

  KKeerrnneell Linuxa distribuira se pod GNU OOppææoomm jjaavvnnoomm lliicceennccoomm.
  (Pogledajte ``Je li Linux u javnom vlasni¹tvu? Èija su autorska
  prava?''.)


  11..22..  GGddjjee ppooèèeettii??


  Postoji hrpa veæih Linux distribucija. Informacije o njima i njihovoj
  instalaciji nalaze se u knjizi IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd (kraæe
  IGS) Matthewa Welsha. Ona se mo¾e naæi na stranicama Linux
  Documentation Projecta,  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>.

  Na LDP-ovim stranicama nalazi se i IInnssttaallllaattiioonn HHOOWWTTOO (domaæi
  prijevod: IInnssttaallaacciijjaa KKAAKKOO,  <http://www.linux.hr/ldp-hr/>; prim.
  prev.).

  Veæina distribucija dostupna je anonimnim FTP-om s raznih Linux
  arhiva.  (Pogledajte ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?''.)
  Postoji i velik broj drugih izdanja koje se distribuiraju manje
  globalno jer odgovaraju specifiènim lokalnim i nacionalnim potrebama
  (na primjer MicroLinux,  <http://linux.hr/microlinux/> -- prim.
  prev.).


  11..33..  KKaakkaavv ssooffttvveerr LLiinnuuxx ppooddrr¾¾aavvaa??


  Linux ima GCC, Emacs, X Window System, sve standardne Unix alate,
  TCP/IP (ukljuèujuæi SLIP i PPP) i stotine programa koje su ljudi za
  njega kompajlirali ili portirali.

  Postoji DOS emulator zvan DOSEMU. Najnovija stabilna verzija je
  0.98.1. FTP arhiva nalazi se na  <ftp://ftp.dosemu.org/dosemu>, a WWW
  stranice na  <http://www.dosemu.org>.

  Pod emulatorom radi sam DOS i neke (ali ne sve) DOS aplikacije.
  Svakako proèitajte datoteku README kako bi odluèili koju æete verziju
  uzeti.  Pogledajte i DDOOSSEEMMUU HHOOWWTTOO (sada malo zastario -- ne govori o
  najnovijoj verziji) koji se mo¾e naæi na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO>.


  Rad na emulatoru za Microsoft Windows izvr¹ne datoteke napreduje.
  (Pogledajte ``Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows
  programe?''.)

  Kod iBCS2 (IIntel BBinary CCompatibility SStandard -- standard za binarnu
  kompatibilnost na Intelu), emulatora za SVR4 ELF i SVR3.2 COFF izvr¹ne
  datoteke, mo¾e se ukljuèiti u kernel pri kompajliranju. Proèitajte
  datoteku  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/BETA/ibcs2/README>.

  Za vi¹e informacija pogledajte IINNFFOO--SSHHEEEETT, jedan od HOWTO-a
  (pogledajte ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?'' i
  ``Kako portirati XXX na Linux?'').

  Neke tvrtke nude komercijalni softver, ukljuèujuæi Motif. Svoje ponude
  objavljuju u comp.os.linux.announce -- probajte pretra¾iti arhive.
  (Pogledajte ``Da li se Usenet grupe negdje arhiviraju?''.)


  11..44..  DDaa llii LLiinnuuxx rraaddii nnaa mmoomm rraaèèuunnaalluu?? KKoojjii hhaarrddvveerr ppooddrr¾¾aavvaa??


  Za isprobavanje Linuxa treba vam '386, '486 ili '586 s barem 2 MB RAM-
  a i jednim disketnim pogonom. Za bilo ¹to korisno treba vam vi¹e RAM-a
  i diskovnog prostora. (Pogledajte ``Koliko Linuxu treba memorije?''.)

  Podr¾ane su VESA lokalna sabirnica i PCI.

  MCA (IBM-ova sabirnica) i ESDI tvrdi diskovi uglavnom su podr¾ani.
  Daljnje informacije o MCA sabirnici i karticama koje Linux podr¾ava
  nalaze se na WWW stranici Micro Channel Linux
  <http://glycerine.itsmm.uni.edu/mca>.

  Linux radi na laptopima iz '386 obitelji, uz X u veæini sluèajeva.
  WWW stranica nalazi se na
  <http://www.cs.utexas.edu/users/kharker/linux-laptop/>.

  Za detalje o konfiguracijama, grafièkim karticama, disk kontrolerima,
  itd.  koji rade proèitajte IINNFFOO--SSHHEEEETT i HHaarrddvveerr KKAAKKOO. (Pogledajte
  ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.)

  Postoji port Linuxa na 8086, poznat kao EEmbeddable LLinux KKernel SSubset
  (ELKS -- ugradivi podskup Linux kernela). To je 16-bitni podskup Linux
  kernela koji æe se uglavnom koristiti za manje sustave. Za vi¹e
  informacija pogledajte  <http://www.linux.org.uk/Linux8086.html>.
  Linux nikad neæe u potpunosti raditi na 8086 ili '286 jer su mu
  potrebne moguænosti izmjenjivanja zadaæa i rada s memorijom kojih na
  tim procesorima nema.

  Linux podr¾ava multiprocesiranje na Intel MP arhitekturi. Pogledajte
  datoteku Documentation/smp.tex u distribuciji izvornog koda Linux
  kernela.

  Za (vjerojatno nepotpun) popis hardverskih platformi na koje je Linux
  prenesen pogledajte slijedeæe pitanje.


  11..55..  ZZaa kkoojjee jjoo¹¹ pprroocceessoorree ppoossttoojjee ppoorrttoovvii??


  Relativno potpun popis portova Linuxa nalazi se na
  <http://www.ctv.es/USERS/xose/linux/linux_ports.html> te na
  <http://www.linuxhq.com/dist-index.html>.

  Veæ se podu¾e radi se na projektu portiranja Linuxa na prikladne 68000
  bazirane sustave kao ¹to su Amige i Atariji. LLiinnuuxxm68k FAQ/ nalazi se
  na  <http://www.clark.net/pub/lawrencc/linux/faq/faq.html>. URL
  poèetne stranice za Linux/m68k je  <http://www.linux-m68k.org>.

  m68k port za Amigu Jesa Sorensena nalazi se na
  <ftp://sunsite.auc.dk/pub/os/linux/680x0/redhat/>. FAQ o instalaciji
  paketa, èiji je autor Ron Flory, mo¾e se naæi na
  <http://www.feist.com/~rjflory/linux/rh/>.

  Takoðer postoji linux-680x0 mailing lista. (Pogledajte ``Koje su
  mailing liste?''.)

  Postoji (ili je postojala) FTP arhiva Linux/m68k projekta na
  <ftp://ftp.phil.uni-sb.de/pub/atari/linux-68k>, no ta adresa mo¾da
  vi¹e nije aktualna.

  Debian GNU/Linux se prenosi na Alphu, Sparc, PowerPC i ARM platforme.
  Za svaku postoji mailing lista. Pogledajte
  <http://www.debian.org/MailingLists/subscribe>.

  Jedna od stranica o Linux-PPC projektu nedavno se preselila. Sada¹nja
  lokacija je  <http://www.linuxpc.org/>, a njena arhiva je na
  <ftp://ftp.linuxppc.org/linuxppc/>.

  Stranica o podr¹ci za Linux-PPC nalazi se na
  <http://www.cs.nmt.edu/~linuxppc/>. Tamo æete naæi kernel koji se
  distribuira s Linuxom.

  Apple sada podr¾ava razvoj MkLinuxa za Power Macintoshe, baziranog na
  OSF-u i Mach mikrokernelu. Pogledajte  <http://www.mklinux.apple.com>.

  Port na 64-bitnu DEC Alphu/AXP nalazi se na
  <http://www.azstarnet.com/~axplinux/>. Postoji i mailing lista na
  vger.rutgers.edu. (Pogledajte ``Koje su mailing liste?''.)

  Ralf Beachle radi na portu za MIPS, najprije za R4600 na Deskstation
  Tyne strojevima. Linux-MIPS FTP arhive su  <ftp://ftp.fnet.fr/linux-
  mips/> i  <ftp://ftp.linux.sgi.com/pub/mips-linux>. Zainteresirani
  mogu slati svoja pitanja i ponude pomoæi na linux@waldorf-gmbh.de.

  Postoji i MIPS kanal na Linux Activists poslu¾itelju i mailing lista
  linux-mips. (Pogledajte ``Koje su mailing liste?''.)

  Trenutno se radi na dva porta Linuxa za ARM obitelj procesora. Jedan
  je za ARM3 po Acornu A5000 i ukljuèuje odgovarajuæu I/O podr¹ku za
  82710/11, a drugi za ARM610 po Acorn RISC PC-u. Port za RISC PC
  trenutno je u svojoj ranoj odnosno srednjoj fazi i treba ponovo
  napisati podosta koda za rad s memorijom. Port za A5000 je u
  ogranièenom beta testiranju. Zavr¹ena æe verzija vjerojatno uskoro
  izaæi.

  Za detaljnije, novije informacije pratite grupu comp.sys.acorn.misc.
  Postoji FAQ na <http://www.arm.uk.linux.org>.

  Linux SPARC projekt puca od aktivnosti. FAQ je dostupan s stranice
  LLiinnuuxx ffoorr SSPPAARRCC pprroocceessssoorrss Jima Minthe,
  <http://www.geog.ubc.ca/sparclinux.html>. SPARC/Linux arhive nalaze se
  na  <ftp://vger.rutgers.edu/pub/linux/Sparc/>.

  Takoðer postoji port (``Hardhat'') na SGI/Indy strojeve. URL je
  <http://www.linux.sgi.com>.


  11..66..  KKoolliikkoo LLiinnuuxxuu ttrreebbaa pprroossttoorraa nnaa ddiisskkuu??


  10 MB za vrlo malenu instalaciju na kojoj ga mo¾ete isprobati i ne
  puno vi¹e.
  Instalaciju koja ukljuèuje X Window mo¾ete stisnuti na 80 MB.
  Instaliranje Debian GNU/Linuxa zauzima 500 do 1 000 MB, ukljuèujuæi
  izvorni kod kernela, te ne¹to prostora za korisnièke datoteke i spool
  podruèja.


  11..77..  KKoolliikkoo LLiinnuuxxuu ttrreebbaa mmeemmoorriijjee??


  Barem 4 MB, a i tad æete morati koristiti posebne instalacijske
  postupke do instalacije diskovnog swap prostora. Linux æe na 4 MB RAM-
  a raditi udobno, iako æe X Window aplikacije raditi sporo jer se
  moraju koristiti swap na disku.

  Neke novije aplikacije, kao ¹to je Netscape, zahtijevaju 64 MB fizièke
  memorije.


  11..88..  KKoolliikkoo mmeemmoorriijjee LLiinnuuxx mmoo¾¾ee iisskkoorriissttiittii??


  Podosta ljudi pitalo je kako koristiti 64 MB memorije, ¹to je
  predodreðena gornja granica. U svoju lilo.conf datoteku stavite ovo:

  append="mem=XXM"


  gdje je ``XX'' kolièina memorije u megabajtima; na primjer, ``128M''.
  Za vi¹e detalja pogledajte man stranicu liloa.


  11..99..  JJee llii LLiinnuuxx uu jjaavvnnoomm vvllaassnnii¹¹ttvvuu?? ÈÈiijjaa ssuu aauuttoorrsskkaa pprraavvaa??


  Autorska prava na kernel Linuxa pripadaju Linusu Torvaldsu. On ih je
  stavio pod GNU Opæu javnu licencu (GNU GPL -- GGeneral PPublic LLicense),
  ¹to u biti znaèi da ga slobodno mo¾ete umno¾avati, mijenjati i
  distribuirati, ali daljnoj distribuciji ne smijete nametati
  ogranièenja, a morate ponuditi i izvorni kod.

  To nije isto kao javno vlasni¹tvo. Za detalje pogledajte CCooppyyrriigghhtt
  FFAAQQ, <ftp://rtfm.mit.edu/pub/usenet/news.answers/law/copyright>.

  Svi su detalji u datoteci COPYING u izvornom kodu Linux kernela (na
  va¹em sustavu vjerojatno na /usr/src/linux).

  Licence alata i programa koji dolaze s instalacijama razlikuju se.
  Dosta koda dolazi iz GNU projekta Free Software Foundationa i takoðer
  je pod GPL-om.

  Primjetite da je raspravama o vrlinama ili manama GPL-a mjesto u
  gnu.misc.discuss, a ne u comp.os.linux hijerarhiji.


  22..  MMrree¾¾nnii iizzvvoorrii ii rreessuurrssii..



  22..11..  GGddjjee ddaa nnaabbaavviimm HHOOWWTTOO--ee ii ddrruugguu ddookkuummeennttaacciijjuu??


  Tra¾ite na slijedeæim mjestima i na njihovim mirrorima.

  ·  ftp.funet.fi: /pub/OS/Linux/doc/HOWTO/


  ·  tsx-11.mit.edu: /pub/linux/docs/HOWTO/

  ·  sunsite.unc.edu: /pub/Linux/docs/HOWTO/

  Za potpuniji popis Linux FTP arhiva pogledajte ``Gdje da FTP-om
  nabavim Linux materijale?''.

  Ako nemate pristup FTP-om, probajte s FTP-preko-maila poslu¾iteljima
  na ftpmail@decwrl.dec.com, ftpmail@doc.ic.ac.uk ili ftp-
  mailer@informatik.tu-meunchen.de.

  Potpun popis HOWTO-a i mini-HOWTO-a mo¾e se naæi u datoteci HOWTO-
  INDEX u direktoriju docs/HOWTO na FTP arhivama, ili WWW-om na
  <http://sunsite.unc.edu/LDP/HOWTO-INDEX.html>, ali evo (mo¾da
  nepotpunog) popisa (dokumenti oznaèeni znakom _* prevedeni su na
  hrvatski -- prim. prev.):

           AX25-HOWTO                    Access-HOWTO
           Assembly-HOWTO                Benchmarking-HOWTO
           BootPrompt-HOWTO*             Bootdisk-HOWTO
           CD-Writing-HOWTO              CDROM-HOWTO
           Chinese-HOWTO                 Commercial-HOWTO
           Consultants-HOWTO             Cyrillic-HOWTO
           DNS-HOWTO*                    DOS-to-Linux-HOWTO*
           DOSEMU-HOWTO                  Danish-HOWTO
           Distribution-HOWTO*           ELF-HOWTO
           Emacspeak-HOWTO               Ethernet-HOWTO
           Finnish-HOWTO                 Firewall-HOWTO
           Ftape-HOWTO                   GCC-HOWTO
           German-HOWTO                  HAM-HOWTO
           HOWTO-INDEX                   Hardware-HOWTO*
           Hebrew-HOWTO                  IPX-HOWTO
           ISP-Hookup-HOWTO              Installation-HOWTO*
           Intranet-Server-HOWTO         Italian-HOWTO
           Java-CGI-HOWTO                Kernel-HOWTO
           Keyboard-and-Console-HOWTO    MGR-HOWTO
           MILO-HOWTO                    Mail-HOWTO
           NET-3-HOWTO                   NFS-HOWTO
           NIS-HOWTO                     News-HOWTO
           Optical-Disk-HOWTO            PCI-HOWTO
           PCMCIA-HOWTO                  PPP-HOWTO
           Pilot-HOWTO                   Polish-HOWTO
           Printing-HOWTO*               Printing-Usage-HOWTO
           RPM-HOWTO                     Reading-List-HOWTO
           SCSI-HOWTO                    SCSI-Programming-HOWTO
           SMB-HOWTO                     Serial-HOWTO
           Serial-Programming-HOWTO      Shadow-Password-HOWTO
           Slovenian-HOWTO               Sound-HOWTO
           Sound-Playing-HOWTO           Spanish-HOWTO
           TeTeX-HOWTO                   Thai-HOWTO
           Tips-HOWTO                    UMSDOS-HOWTO
           UPS-HOWTO                     UUCP-HOWTO
           User-Group-HOWTO              VAR-HOWTO
           VMS-to-Linux-HOWTO            XFree86-HOWTO*
           XFree86-Video-Timings-HOWTO   3-Button-Mouse


  Na  <http://sunsite.unc.edu/pub/Linux/HOWTO/mini/> se mogu naæi
  slijedeæi mini-HOWTO-i (dokumenti oznaèeni znakom _* prevedeni su na
  hrvatski -- prim. prev.):

              ADSM-Backup             AI-Alife
              Advocacy                Backup-With-MSDOS
              Battery-Powered         Boca
              BogoMips                Bridge

              Bridge+Firewall         Clock
              Colour-ls               Comeau-C++
              DHCPd                   Dial-On-Demand
              Diald                   Dip+SLiRP+CSLIP
              Diskless                Dynamic-IP-Hacks
              Ext2fs-Undeletion       GTEK-BBS-550
              HTML-Validation         IO-Port-Programming
              IP-Alias                IP-Masquerade
              IP-Subnetworking        JE
              Jaz-Drive               Kerneld
              Key-Setup               LBX
              Large-Disk              Linux+DOS+Win95
              Linux+DOS+Win95+OS2     Linux+NT-Loader*
              Linux+OS2+DOS           Linux+Win95*
              Loadlin+Win95           Locales
              MIDI+SB                 Mail-Queue
              Mail2News               Man-Page
              Multiple-Disks-Layout   Multiple-Ethernet
              NFS-Root                NFS-Root-Client
              Netscape+Proxy          Offline-Mailing
              Online-Support          PLIP
              PPP-over-minicom        Pager
              Partition*              Print2Win
              Process-Accounting      Proxy-ARP
              Public-Web-Browser      Qmail+MH
              Quota                   RCS
              Remote-Boot             Remote-X-Apps*
              SLIP+proxyARP           SLIP-PPP-Emulator
              Sendmail+UUCP           Software-Building
              Software-RAID           Soundblaster-16
              Soundblaster-AWE64      StarOffice*
              Swap-Space              Term-Firewall
              Tiny-News               Token-Ring
              Upgrade                 VPN
              Virtual-wu-ftpd         Visual-Bell
              Win95+Win+Linux         Windows-Modem-Sharing
              WordPerfect             X-Big-Cursor
              XFree86-XInside         Xterm-Title
              Xterminal               ZIP-Drive
              ZIP-Install


  Prijevodi HOWTO-a nalaze se na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO/translations/> i mirrorima
  ¹irom svijeta. Tamo su prijevodi na ove jezike:

                   kineski (zh)      hrvatski (hr)
                   francuski (fr)    njemaèki (de)
                   grèki (el)        indonezijski (id)
                   talijanski (it)   japanski (jp)
                   korejski (ko)     poljski (pl)
                   ¹panjolski (es)   slovenski (sl)
                   ¹vedski (sv)      turski (tr)


  HOWTO-a ima i na WWW-u, na stranicama Linux Documentation Projecta,
  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>.

  Stalno se pripremaju novi dokumenti. Ako kanite ne¹to napisati,
  kontaktirajte Timothya Bynuma, tjbynum@sunsite.unc.edu, HOWTO
  koordinatora. Datoteka  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/HOWTO/HOWTO-
  INDEX> sadr¾i savjete u pisanju HOWTO-a. WWW stranica na kojoj su
  popisani trenutni radovi na HOWTO-ima nalazi se na
  <http://wallybox.cei.net/~tjbynum/HOWTO/projects>.


  Niz vodièa napisanih u sklopu Linux Documentation Projecta nalazi se
  na  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>. Ako ste novi u svijetu Unixa i
  Linuxa, molim vas, proèitajte ih. Evo popisa trenutno dostupnih:

  ·  TThhee LLiinnuuxx DDooccuummeennttaattiioonn PPrroojjeecctt MMaanniiffeessttoo Matta Welsha,
     <http://sunsite.unc.edu/LDP/LDP-Manifesto>.

  ·  IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee Matta Welsha,
     <http://sunsite.unc.edu/LDP/gs/gs.html>.

  ·  TThhee LLiinnuuxx KKeerrnneell Davida Ruslinga,
     <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/linux-doc-project/linux-
     kernel>.

  ·  TThhee NNeettwwoorrkk AAddmmiinniissttrraattoorr''ss GGuuiiddee Olafa Kircha,
     <http://sunsite.unc.edu/LDP/nag/nag.html>.

  ·  TThhee LLiinnuuxx PPrrooggrraammmmeerr''ss GGuuiiddee Svena Goldta, Svena van der Meera,
     Scotta Burketta i Matta Welsha, <http://linuxwww.db.erau.edu/LPG/>.

  ·  TThhee LLiinnuuxx SSyysstteemm AAddmmiinniissttrraattoorr''ss GGuuiiddee,, vveerrzziijjaa 00..55 Larsa
     Wirzeniusa, <http://sunsite.unc.edu/LDP/LDP/sag-0.5>.

  FAQ za one koji razvijaju Linux kernel se nalazi na
  <http://www.tux.org/lkml/>.

  Takoðer postoji FAQ posebno namijenjen distribuciji Red Hat Linux, na
  <http://www.best.com/~aturner//RedHat-FAQ/faq_index.html>.


  22..22..  GGddjjee ssee nnaa WWWWWW--uu nnaallaazzee iinnffoorrmmaacciijjee oo LLiinnuuxxuu??


  Dvije stranice izrazito su dobra poèetna toèka za opæenite informacije
  o Linuxu: stranice Linux Internationala, na  <http://www.li.org/>, te
  Linux stranice Linux Onlinea na  <http://www.linux.org/>.

  Obje nude veze na druge stranice, informacije o opæenitim stvarima,
  distribucijama, novim programima, dokumentaciji i novostima.

  Greg Hankins, gregh@cc.gatech.edu, odr¾ava stranice Linux
  Documentation Projecta na  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>. Na toj se
  stranici spominju svi FAQ-ovi i HOWTO-i -- i oni u HTML (WWW) formatu,
  i oni koji to nisu.


  22..33..  KKoojjee ssuu LLiinnuuxx UUsseenneett ggrruuppee??


  comp.os.linux.announce je moderirana grupa za najave; ako namjeravate
  koristiti Linux, trebali biste je pratiti: sadr¾i informacije o novim
  verzijama programa, novim portovima, sastancima korisnièkih grupa i
  komercijalnim proizvodima. To je _j_e_d_i_n_a grupa u koju se mogu slati
  komercijalne poruke. Poruke za ovu grupu e-mailom ¹aljite na linux-
  announce@news.ornl.gov.

  Meðutim, comp.os.linux.announce se ne arhivira na DejaNewsu ili Alta
  Visti.  Èini se kako je jedina arhiva ove grupe
  <http://www.iki.fi/mjr/linux/cola.html>.

  [Axel Boldt]

  Evo grupa iz comp.os.linux hijerarhije takoðer vrijednih èitanja --
  uvidjet æete da su mnogi èesti problemi presvje¾i za dokumentaciju,
  ali rije¹eni u Usenet grupama.

  ·  comp.os.linux.advocacy

  ·  comp.os.linux.development.apps

  ·  comp.os.linux.development.system

  ·  comp.os.linux.hardware

  ·  comp.os.linux.m68k

  ·  comp.os.linux.misc

  ·  comp.os.linux.networking

  ·  comp.os.linux.setup

  ·  comp.os.linux.x

  Nemojte zaboraviti da je Linux POSIX kompatibilan te da je veæina
  materijala iz comp.unix i comp.windows.x hijerarhija relevantna.  Osim
  hardverskih problema i nekih zakuèastih ili vrlo tehnièkih pitanja na
  niskoj razini, te æe grupe biti dobro mjesto za poèetak.

  Molim vas, prije slanja poruka proèitajte ``Jo¹ uvijek niste
  odgovorili na moje pitanje!''. Slanje poruke u vi¹e comp.os.linux
  grupa rijetko je pametna zamisao.

  Mo¾da postoje i Linux grupe u va¹oj ustanovi ili podruèju -- prvo tamo
  provjerite.

  Takoðer pogledajte ``Nemam pristup Usenetu. Gdje da dobijem
  informacije?''.

  Postoje i druge regionalne i lokalne grupe -- mo¾da æe vam tamo¹nji
  promet biti podno¹ljiviji. Francuska Linux grupa je fr.comp.os.linux.
  Njemaèka je de.comp.os.linux. U Australiji pogledajte
  aus.computers.linux.  U Hrvatskoj postoji hr.comp.linux.  U Italiji
  it.comp.linux.


  22..44..  GGddjjee mmoogguu nnaaææii iinnffoorrmmaacciijjee oo LLiinnuuxxuu ii YY22KK bbuugguu??


  Debian GNU/Linux ljudi imaju izjavu na svojim WWW stranicama na
  <http://www.debian.org>. Jo¹ jedno mjesto s informacijama o Y2K-u jest
  <http://www.hex.net/~cbbrowne/linuxy2k.html>.

  U biti, Linux koristi funkcije koje datume pohranjuju kao 32-bitne
  brojeve koji broje sekunde od 1970. Taj æe brojaè raditi do godine
  2038., dokad æe programeri (nadamo se) prepraviti sistemski softver
  tako da datume pohranjuje kao 64-bitne brojeve.

  Naravno, to ne znaèi da aplikacije nisu osjetljive na Y2K gre¹ku ako
  ne koriste standardne rutine.

  Free Software Foundation ima WWW stranicu o Y2K pitanjima kod GNU
  softvera na  <http://www.fsf.org/software/year2000.html>.

  Postoji i Usenet grupa, comp.software.year-2000, za opæenite rasprave
  o Y2K problemu.


  22..55..  GGddjjee ddaa FFTTPP--oomm nnaabbaavviimm LLiinnuuxx mmaatteerriijjaallee??



  Ovo su tri glavne Linux arhive:

  ·  ftp.funet.fi (Finska): /pub/OS/Linux

  ·  sunsite.unc.edu (SAD): /pub/Linux

  ·  tsx-11.mit.edu (SAD): /pub/linux

  Najbolje mjesto za nabavljanje Linux kernela je
  <ftp://ftp.kernel.org/pub/linux/kernel/>. Tamo Linus Torvalds ¹alje
  najnovije verzije.

  ©to se tièe amerièkih distribucija, Debian GNU/Linux se mo¾e naæi na
  <ftp://ftp.debian.org/pub/debian/>. Red Hat Linux se nalazi na
  <ftp://ftp.redhat.com/>, a Linux Slackware na  <ftp://ftp.cdrom.com/>.

  Sadr¾aj tih arhiva prenosi se (kopira, obièno otprilike jednom dnevno)
  na vi¹e drugih mjesta. Molim vas, koristite ono koje je vama najbli¾e
  -- bit æe br¾e za vas, a lak¹e za mre¾u.

  ·  ftp.sun.ac.za/pub/linux/sunsite/ (Ju¾na Afrika)

  ·  ftp.is.co.za/linux/sunsite/ (Ju¾na Afrika)

  ·  ftp.cs.cuhk.hk/pub/Linux/ (Hong Kong)

  ·  ftp://sunsite.ust.hk/pub/Linux/ (Hong Kong)

  ·  ftp.spin.ad.jp/pub/linux/sunsite.unc.edu/ (Japan)

  ·  ftp.nuri.net/pub/Linux/ (Koreja)

  ·  ftp.jaring.my/pub/Linux/ (Malezija)

  ·  ftp.nus.sg/pub/unix/Linux/ (Singapur)

  ·  ftp.nectec.or.th/pub/mirrors/linux/ (Tajland)

  ·  mirror.aarnet.edu.au/pub/linux/ (Australija)

  ·  sunsite.anu.edu.au/pub/linux/ (Australija)

  ·  ftp.monash.edu.au/pub/linux/ (Australija)

  ·  ftp.univie.ac.at/systems/linux/sunsite/ (Austrija)

  ·  ftp.fi.muni.cz/pub/UNIX/linux/ (Èe¹ka Republika)

  ·  ftp://sunsite.fri.uni-lj.si/pub/linux/ (Slovenija)

  ·  ftp.funet.fi/pub/Linux/sunsite/ (Finska)

  ·  ftp.univ-angers.fr/pub/Linux/ (Francuska)

  ·  ftp.iut-bm.univ-fcomte.fr (Francuska)

  ·  ftp.ibp.fr/pub/linux/sunsite/ (Francuska)

  ·  ftp.loria.fr/pub/linux/sunsite/ (Francuska)

  ·  ftp.dfv.rwth-aachen.de/pub/linux/sunsite/ (Njemaèka)

  ·  ftp.germany.eu.net/pub/os/Linux/Mirror.SunSITE/ (Njemaèka)

  ·  ftp.tu-dresden.de/pub/Linux/sunsite/ (Njemaèka)

  ·  ftp.uni-erlangen.de/pub/Linux/MIRROR.sunsite/ (Njemaèka)

  ·  ftp.gwdg.de/pub/linux/mirrors/sunsite/ (Njemaèka)

  ·  ftp.rz.uni-karlsruhe.de/pub/linux/mirror.sunsite/ (Njemaèka)

  ·  ftp.ba-mannheim.de/pub/linux/mirror.sunsite/ (Njemaèka)

  ·  ftp.uni-paderborn.de/pub/Mirrors/sunsite.unc.edu/ (Njemaèka)

  ·  ftp.uni-rostock.de/Linux/sunsite/ (Njemaèka)

  ·  tp.rus.uni-stuttgart.de/pub/unix/systems/linux/MIRROR.sunsite/
     (Njemaèka)

  ·  ftp.uni-tuebingen.de/pub/linux/Mirror.sunsite/ (Njemaèka)

  ·  ftp.rz.uni-ulm.de/pub/mirrors/linux/sunsite/ (Njemaèka)

  ·  ftp.kfki.hu/pub/linux/ (Maðarska)

  ·  linux.italnet.it/pub/Linux/ (Italija)

  ·  ftp.unina.it/pub/linux/sunsite/ (Italija)

  ·  giotto.unipd.it/pub/unix/Linux/ (Italija)

  ·  cnuce-arch.cnr.it/pub/Linux/ (Italija)

  ·  ftp.flashnet.it/mirror2/sunsite.unc.edu/ (Italija)

  ·  ftp.nijenrode.nl/pub/linux/sunsite.unc-mirror/ (Nizozemska)

  ·  ftp.LeidenUniv.nl/pub/linux/sunsite/ (Nizozemska)

  ·  ftp.nvg.unit.no/pub/linux/sunsite/ (Norve¹ka)

  ·  ftp://sunsite.icm.edu.pl/pub/Linux/sunsite.unc.edu/ (Poljska)

  ·  ftp.rediris.es/software/os/linux/sunsite/ (©panjolska)

  ·  sunsite.rediris.es/software/linux/ (©panjolska)

  ·  ftp.cs.us.es/pub/Linux/sunsite-mirror/ (©panjolska)

  ·  ftp.etse.urv.es/pub/mirror/linux/ (©panjolska)

  ·  ftp.etsimo.uniovi.es/pub/linux/ (©panjolska)

  ·  ftp.luna.gui.es/pub/linux.new/ (©panjolska)

  ·  ftp.switch.ch/mirror/linux/ (©vicarska)

  ·  ftp.metu.edu.tr/pub/linux/sunsite/ (Turska)

  ·  unix.hensa.ac.uk/mirrors/sunsite/pub/Linux/ (Velika Britanija)

  ·  ftp.maths.warwick.ac.uk/mirrors/linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika
     Britanija)

  ·  ftp.idiscover.co.uk/pub/Linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika
     Britanija)

  ·  sunsite.doc.ic.ac.uk/packages/linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika
     Britanija)

  ·  ftp.dungeon.com/pub/linux/sunsite-mirror/ (Velika Britanija)

  ·  ftp.io.org/pub/mirrors/linux/sunsite/ (Kanada)

  ·  ftp.cc.gatech.edu/pub/linux/ (SAD)

  ·  ftp.cdrom.com/pub/linux/sunsite/ (SAD)

  ·  ftp.siriuscc.com/pub/Linux/Sunsite/ (SAD)

  ·  ftp.engr.uark.edu/pub/linux/sunsite/ (SAD)

  ·  ftp.infomagic.com/pub/mirrors/linux/sunsite/ (SAD)

  ·  linux.if.usp.br/pub/mirror/sunsite.unc.edu/pub/Linux/ (Brazil)

  ·  farofa.ime.usp.br/pub/linux/ (Brazil)

  Svi ne prenose cijeli sadr¾aj ``izvornih'' arhiva, a neki imaju
  dodatne materijale.


  22..66..  NNeemmaamm pprriissttuupp FFTTPP--uu.. GGddjjee ddaa nnaabbaavviimm LLiinnuuxx??


  Vjerojatno je najjednostavnije naæi prijatelja koji ima FTP pristup.
  Ako u blizini postoji udruga korisnika Linuxa, mo¾da æe vam oni
  pomoæi.

  Ako imate razumno dobru e-mail vezu, mo¾ete poku¹ati s FTP-preko-maila
  poslu¾iteljima na ftpmail@ftp.sunet.se, ftpmail@garbo.uwasa.fi ili
  ftpmail@ftp.uni-stuttgart.de.

  Linux mo¾ete nabaviti i tradicionalnom po¹tom na CD-ROM-u. O takvim
  distribucijama govore IInnssttaallaacciijjaa KKAAKKOO,  <http://www.linux.hr/ldphr/>,
  i DDiissttrriibbuucciijjee KKAAKKOO,  <http://meta.mioc.hr/Distribucije-KAKO.html>.


  22..77..  NNeemmaamm pprriissttuupp UUsseenneettuu.. GGddjjee ddaa ddoobbiijjeemm iinnffoorrmmaacciijjee??


  Bilten comp.os.linux.announce mo¾e se dobiti slanjem rijeèi
  ``subscribe'' (bez navodnika) kao tijela poruke na linux-announce-
  REQUEST@news-digests.mit.edu. Toplo preporuèam pretplaæivanje na tu
  listu jer ona pru¾a va¾ne informacije i dokumentaciju o Linuxu.

  Molim vas, za preplatu koristite -request adrese; poruka poslana na
  drugu adresu ¹alje se u Usenet grupu.


  22..88..  KKoojjee ssuu mmaaiilliinngg lliissttee??


  Oni koji razvijaju Linux sada uglavnom koriste Majordomo poslu¾itelj
  na majordomo@vger.rutgers.edu. Po¹aljite poruku s rijeèju ``lists''
  (bez navodnika) u tijelu za popis svih tamo¹njih listi; dodajte red s
  rijeèju "help" za standardnu Majordomovu datoteku s uputstvima o
  pretplaæivanju i otkazivanju pretplate.

  Veæina tih listi se koristi za rasprave o tehnièkim problemima u
  razvoju Linuxa i buduæem razvoju. Nisu namijenjene pitanjima novih
  korisnika.

  Postoji linux-newbie lista gdje ``nijedno pitanje nije preglupo''.
  Na¾alost, izgleda da ju èita vrlo malo iskusnijih korisnika i ima vrlo
  malen promet.
  22..99..  DDaa llii ssee UUsseenneett ggrruuppee nneeggddjjee aarrhhiivviirraajjuu??


  Linux Usenet grupe arhiviraju se na  <http://www.dejanews.com/>,
  <http://www.reference.com> i  <http://altavista.digital.com>.

  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/linux-announce.archive/> sadr¾i
  arhive comp.os.linux.announce. One se prenose s
  <ftp://src.doc.ic.ac.uk/usenet>, gdje su arhivirane i comp.os.linux,
  comp.os.linux.development.apps i comp.os.linux.development.system.

  ``Lako dostupna'' WWW arhiva comp.os.linux.announce na
  <http://www.leo.org/archiv/linux/archiv/ann_index.html> podr¾ava
  pretra¾ivanje i pregledavanje.


  33..  KKoommppaattiibbiillnnoosstt ss ddrruuggiimm ooppeerraacciijjsskkiimm ssuussttaavviimmaa..



  33..11..  MMoo¾¾ee llii LLiinnuuxx ddiijjeelliittii ddiisskk ss DDOOSS--oomm?? OOSS//22?? 338866BBSSDD?? WWiinnddoowwss 9955??


  Da. Linux koristi standardni MS-DOS naèin particioniranja, pa va¹ disk
  mo¾e dijeliti s drugim operacijskim sustavima. Primjetit æete,
  meðutim, da mnogi drugi operacijski sustavi mo¾da nisu ba¹
  kompatibilni. Na primjer, DOS-ov FDISK.EXE i FORMAT.EXE ponekad
  prepi¹u podatke na Linux particiji jer ponekad netoèno koriste podatke
  iz boot sektora particije umjesto particijske tabele.

  Kako bi takve programe u tome sprijeèili, pametno je nulirati -- pod
  Linuxom -- poèetak particije koju ste napravili prije nego je pod MS-
  DOS-om -- ili neèim drugim -- formatirate. Napi¹ite:

  dd if=/dev/zero of=/dev/hdXY bs=512 count=1


  gdje je hdXY odgovarajuæa particija; dakle, /dev/hda1 za prvu
  particiju na prvom (IDE) disku.

  Linux mo¾e èitati i pisati datoteke na va¹im DOS i OS/2 FAT
  particijama i disketama koristeæi ili DOS datoteèni sustav ugraðen u
  kernel ili mtools. U kernelu postoji podr¹ka za datoteèni sustav VFAT
  kojeg koriste Windows 9x i Windows NT.

  Izvje¹taji ka¾u kako postoji OS/2 driver pod GPL-om koji èita i pi¹e
  Linux ext2 particije.

  Za informacije o podr¹ci za FAT32 particije pogledajte
  <http://bmrc.berkeley.edu/people/chaffee/fat32.html>.

  Pogledajte ``Kakav softver Linux podr¾ava?'' za detalje i stanje
  emulatora DOS, MS Windows i System V programa.

  Takoðer pogledajte ``Mo¾e li Linux pristupati Amiginom datoteènom
  sustavu?'', ``Mo¾e li Linux pristupati Macintoshevom datoteènom
  sustavu?'', ``Mo¾e li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?'' i
  ``Mo¾e li Linux pristupati SMB datoteènom sustavu?''.

  Glasine ka¾u da je NTFS podr¹ka u razvoju, a trebala bi podr¾avati
  sa¾imanje kao standardnu moguænost.





  33..22..  KKaakkoo pprriissttuuppiittii ddaattootteekkaammaa nnaa DDOOSS ppaarrttiicciijjii iillii ddiisskkeettii??


  Koristite DOS datoteèni sustav; dakle, napi¹ite na primjer:

  mkdir /dos
  mount -t msdos -o conv=text,umask=022,uid=100,gid=100 /dev/hda3 /dos



  Ako je to disketa, ne zaboravite je demontirati prije vaðenja!

  Za kontrolu automatske konverzije kraja reda te izgled dozvola i
  vlasni¹tva datoteka na DOS datoteènom sustavu pod Linuxom mo¾ete
  koristiti opcije conv=text/binary/auto, umask=bbb, uid=bbb i gid=bbb.
  Ako svoj DOS datoteèni sustav montirate stavljajuæi ga u /etc/fstab,
  tamo mo¾ete dopisati opcije (razdvojene zarezom) umjesto defaults.

  A mo¾ete i koristiti mtools, koje i kao izvr¹ne datoteke i u izvornom
  kodu mo¾ete naæi na FTP arhivama -- ``Gdje da FTP-om nabavim Linux
  materijale?''.

  Postoji zakrpa za kernel (znana kao ffdd--ppaattcchheess) koja omoguæava
  kori¹tenje disketa s nestandardnim brojem traka i/ili sektora;
  ukljuèen je u 1.1 seriju kernela za alfa testiranje.


  33..33..  DDaa llii LLiinnuuxx ppooddrr¾¾aavvaa ssaa¾¾eettee eexxtt22 ddaattootteeèènnee ssuussttaavvee??


  Odnedavno da. Informacije o tome nalaze se na
  <http://www.netspace.net.au/~reiter/e2compr/>.

  Takoðer postoji WWW stranica za e2compr zakrpe. Kod je jo¹ uvijek
  eksperimentalan, a sastoji se od zakrpa za 2.0 i 2.1 kernele. Za vi¹e
  informacija o projektu, kao i najnovije zakrpe, te adresu mailing
  liste, pogledajte  <http://debs.fuller.edu/e2compr/>.

  [Roderich Schupp]

  zlibc je program koji postojeæim aplikacijama omoguæava èitanje
  sa¾etih (GNU gzipom) datoteka kao da nisu sa¾ete. Pogledajte u
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/libs/>. Autor je Alain Knuff.

  Takoðer postoji driver za sa¾imanje blok ureðaja, ``Double'', kojeg je
  napisao Jean-Marc Verbavatz, a omoguæava sa¾imanje u letu u kernelu.
  Izvorni kod se nalazi na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/patches/diskdrives/>. Ovaj program uz
  datoteke sa¾ima i inodeove i informacije o direktorijima, pa æe bilo
  kakav kvar na datoteènom sustavu vjerojatno biti ozbiljan.

  Takoðer postoji paket imena tcx (TTransparently CCompressed EExecutables
  -- transparentno sa¾ete izvr¹ne datoteke) koji vam omoguæava
  komprimiranje rjeðe kori¹tenih izvr¹nih datoteka, koje æe se
  privremeno dekomprimirati pri kori¹tenju. Nalazi se na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/compress/>.


  33..44..  MMoogguu llii kkoorriissttiittii ssvvoojj SSttaacckkeerr//DDBBLLSSPPCC//iittdd.. DDOOSS ddiisskk??


  Donedavno, ne tako lako. DOS 6.x sa¾etom disku mo¾ete pristupati iz
  DOS emulatora (pitanje ``Kakav softver Linux podr¾ava?''), no to je
  te¾e od pristupanja normalnom DOS disku preko kernel DOS opcije,
  modula ili mtoolsa.

  Nedavno dodan paket, dmsdos, èita i pi¹e na sa¾ete datoteène sustave
  kao ¹to su DoubleSpace/DriveSpace u MS-DOS-u 6x i Win95, te Stacker
  verzije 3 i 4. U arhivama se nalazi na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/Filesystem/dosfs/>.

  Postoji modul za Linux kernel koji omoguæava samo-za-èitanje pristup
  sa¾etom disku. Potra¾ite ga u
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/filesystems/dosfs/>.


  33..55..  MMoogguu llii iizz LLiinnuuxxaa pprriissttuuppaattii OOSS//22 HHPPFFSS ppaarrttiicciijjaammaa??


  Da, ali Linux mo¾e samo èitati HPFS particije. Pristup HPFS datoteènom
  sustavu mo¾e se ukljuèiti pri kompajliranju kernela ili kao modul.
  Pogledajte datoteku Documentation/filesystems/hpfs.txt u distribuciji
  izvornog koda kernela, te ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati
  kernel?''.  Nakon toga HPFS particiju mo¾ete montirati, na primjer
  pomoæu:

  mkdir /hpfs
  mount -t hpfs /dev/hda5 /hpfs




  33..66..  MMoo¾¾ee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii AAmmiiggiinnoomm ddaattootteeèènnoomm ssuussttaavvuu??


  Linux kernel ima podr¹ku za Amiga Fast File System (AFFS), verziju 1.3
  ili kasniju, kao opciju pri kompajliranju i kao modul. Vi¹e
  informacija ima u datoteci Documentation/filesystems/affs.txt u
  distribuciji izvornog koda Linux kernela.

  Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''.

  No Linux podr¾ava samo AFFS particije na tvrdom disku. Pristup
  disketama nije podr¾an zbog nekompatibilnosti disketnih kontrolera
  Amige te PC-a i radnih stanica. Podr¹ka za AFFS takoðer mo¾e montirati
  particije koje koristi Un*x Amiga Emulator Bernda Schmidta.


  33..77..  MMoo¾¾ee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii BBSSDD,, SSyyssVV,, iittdd.. UUFFSS--uu??


  Noviji kerneli mogu montirati (samo-za-èitanje) datoteèni sustav UFS
  koji koristi System V, Coherent, Xenix, BSD i derivacije poput SunOS-
  a, FreeBSD-a, NetBSD-a i NeXTStepa. UFS podr¹ka mo¾e se ukljuèiti pri
  kompajliranju kernela ili kao modul.

  Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''.


  33..88..  MMoo¾¾ee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii SSMMBB ddaattootteeèènnoomm ssuussttaavvuu??


  Linux podr¾ava èitanje/pisanje na SMB diskove Windowsa for Workgrups i
  Windowsa NT. Pogledajte datoteku Documentation/filesystems/smbfs.txt
  iz distribucije izvornog koda kernela te ``Kako nadograditi/ponovo
  kompajlirati kernel?'' u ovom FFAAQQ-u.

  Takoðer postoji Samba, skup programa koji nude podr¹ku za umre¾ene WfW
  datoteène sustave (ako su na TCP/IP-u). Vi¹e informacija nalazi se u
  datoteci README na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/network/samba/>.

  WWW stranice o SMB-u nalaze se na  <http://samba.anu.edu.au/samba/>.


  33..99..  MMoo¾¾ee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii MMaacciinnttoosshheevvoomm ddaattootteeèènnoomm ssuussttaavvuu??


  Postoji skup korisnièkih programa koji èitaju i pi¹u Macintosh
  Hierarchical File System (HFS). Mogu se naæi na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/utils/disk-management>.


  33..1100..  MMoogguu llii ppoodd LLiinnuuxxoomm ppookkrreettaattii MMiiccrroossoofftt WWiinnddoowwss pprrooggrraammee??


  WINE, MS Windows emulator za Linux, jo¹ nije spreman za opæu
  distribuciju.  Ako ¾elite pridonijeti njegovu razvoju, pratite
  izvje¹taje o stanju u Usenet grupi comp.emulators.ms-windows.wine.

  Takoðer postoji FAQ, kojeg je sastavio P. David Gardner, na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/faqs/Wine-FAQ/>.

  Komercijalni proizvod koji radi, poznat kao WABI, trebao bi pru¾iti
  potpunu emulaciju MS Windowsa pod Linuxom. Nudi ga SunSoft, Inc.

  U meðuvremnu, ako morate raditi na MS Windows programima, najbolje je
  rje¹enje -- bez ¹ale -- ponovo dignuti stroj. LILO, program za dizanje
  Linuxa, mo¾e diæi jedan od nekoliko operacijskih sustava odabran iz
  izbornika. Za detalje pogledajte LILO-ovu dokumentaciju.

  LOADLIN (DOS program za uèitavanje kernela Linuxa ili drugog
  operacijskog sustava) je jo¹ jedan naèin zajednièkog postojanja Linuxa
  i DOS-a. LOADLIN je izrazito zgodan kada Linux ¾elite instalirati na
  treæi ili èetvrti disk na sustavu (ili kada dodajete SCSI disk sustavu
  koji veæ ima IDE).

  U takvim sluèajevima èesto se dogaða da LILO ne mo¾e naæi ili uèitati
  kernel na ``drugom'' disku. Tako jednostavno napravite direktorij
  C:\LINUX (ime nije bitno), u njega stavite LOADLIN i primjerak svog
  kernela, pa koristite to.

  LOADLIN po¹tuje VCPI. Win95 æe se htjeti spustiti u DOS mod kod
  njegova pokretanja (kao i s nekim drugim DOS programima koji rade u
  za¹tiæenom naèinu).

  Ranije verzije LOADLIN-a ponekad su zahtjevale paket zvan REALBIOS.COM
  kojeg je trebalo pokrenuti na (skoro) praznoj sistemskoj disketi kako
  bi se mapirali REALBIOS interrupt vektori (prije uèitavanja bilo kakve
  softverske podr¹ke). (Èini se da trenutne verzije ne dolaze s njim te
  da im nije potreban.)

  [Jim Dennis]


  33..1111..  KKaakkoo ddiiggnnuuttii LLiinnuuxx iizz MMSS--DDOOSS--aa??


  Ako LILO ne radi, a stroj ima MS-DOS ili Microsoft Windowse, mo¾da ste
  dobili raèunalo koje se ne mo¾e dignuti. To se mo¾e dogoditi i nakon
  nadogradnje va¹e distribucije Linuxa. Ponovna instalacija LILO-a je
  posljednja stvar koju instalacija napravi. Stoga je ¾ivotno va¾no kod
  instaliranja ili nadograðivanja Linuxa na stroju s dva OS-a imati u
  blizini MS-DOS ili Windows rescue disketu kako biste mogli pokrenuti
  FDISK -MBR. Potom mo¾ete umjesto LILO-a koristiti LOADLIN.EXE.

  Ova CONFIG.SYS datoteka je jedan od moguæih naèina pokretanja
  LOADLIN.EXE i dizanja MS-DOS-a ili Linuxa.
  [menu]
  menuitem=DOS, dizanje DOS-a
  menuitem=LINUX, dizanje Linuxa

  [LINUX]
  shell=c:\redhat\loadlin.exe c:\redhat\autoboot\vmlinuz vga=5 root=/dev/hdc1 ro

  [DOS]
  STACKS = 0,0
  rem Ovdje idu svi ostali DOS driveri.


  Ovo stvara izbornik iz kojeg mo¾ete izravno skoèiti na loadlin, prije
  nego ¹to se uèitaju svi MS-DOS driveri.

  Staze i opcije specifiène su za odreðeni stroj i trebale bi biti
  intuitivno oèite najobiènijem promatraèu. Za opcije pogledajte
  dokumentaciju LOADLIN.EXE. Ista je kao za LILO, a opcije se ionako
  samo predaju kernelu.

  [Jim Harvey]


  33..1122..  KKaakkoo ddiiggnnuuttii LLiinnuuxx iizz OOSS//22--oovvoogg BBoooott MMaannaaggeerraa??



  1. Napravite particiju koristeæi FDISK.EXE iz OS/2 (ne Linuxov fdisk).

  2. Particiju formatirajte pod OS/2, koristeæi FAT ili HPFS. To je
     potrebno kako bi OS/2 znao da je particija formatirana. (Ovaj korak
     nije potreban za OS/2 ``warp'' 3.0.)

  3. Dodajte particiju Boot Manageru.

  4. Dignite Linux i na particiji napravite datoteèni sustav koristeæi
     mkfs -t ext2 ili mke2fs. Na ovom koraku mo¾ete Linuxovim fdiskom,
     ako ¾elite, promijeniti vrstu nove particije na 83 (Linux Native)
     -- to æe nekim automatiziranim instalacijskim skriptama pomoæi u
     njenom pronala¾enju.

  5. Na particiju instalirajte Linux.

  6. LILO instalirajte na Linux particiju, a _n_e na MBR tvrdog diska.
     Tako æe LILO biti boot loader drugog stupnja na samoj Linux
     particiji, kako bi se pokrenuo kernel odreðen u LILO-ovoj
     konfiguracijskoj datoteci. Da bi to radilo, stavite

     boot=/dev/hda2


     (gdje je /dev/hda2 _p_a_r_t_i_c_i_j_a s koje ¾elite dignuti sustav) u svoj
     /etc/lilo/config odnosno /etc/lilo.config.

  7. Provjerite da li je aktivirana particija Boot Managera kako bi ga
     mogli koristiti za izbor OS-a.

  Na LDP-ovim stranicama,  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>, nalazi se niz
  HOWTO-a na temu dizanja vi¹e OS-ova.


  33..1133..  KKaakkoo ddiijjeelliittii sswwaapp ppaarrttiicciijjuu iizzmmeeððuu LLiinnuuxxaa ii MMSS WWiinnddoowwssaa??


  Pogledajte mini-KAKO na tu temu. Trenutno se ne odr¾ava, no mo¾ete ga
  naæi na  <http://www.linux.hr/ldphr/>.
  44..  RRaadd ss ddaattootteeèènniimm ssuussttaavviimmaa,, ddiisskkoovviimmaa ii ppooggoonniimmaa ppoodd LLiinnuuxxoomm



  44..11..  KKaakkoo nnaattjjeerraattii LLiinnuuxx ddaa rraaddii ss mmoojjiimm ddiisskkoomm??


  Ako imate IDE ili EIDE disk, proèitajte datoteku
  /usr/src/linux/drivers/block/README.ide (dio izvornog koda Linux
  kernela). Taj README sadr¾i dosta natuknica o IDE diskovima.  Mnogi
  suvremeni IDE kontroleri obavljaju prijevod izmeðu "fizièkih" i
  "logièkih" cilindara/glava/sektora.

  SCSI diskovima pristupa se preko linearnih brojeva blokova. BIOS
  izmi¹lja nekakve "logièke" cilindre/glave/sektore kako bi podr¾ao DOS.

  IBM PC-kompatibilan BIOS obièno neæe moæi pristupiti particijama koje
  se ¹ire na vi¹e od 1024 logièka cilindra, ¹to æe dizanje Linux kernela
  s takvih particija preko LILO-a uèiniti u najboljem sluèaju
  problematiènim.

  Takve particije jo¹ uvijek mo¾ete koristiti za Linux ili druge
  operacijske sustave koji kontroleru pristupaju izravno.

  Preporuèeno je napraviti barem jednu Linux particiju potpuno ispod
  granice od 1024 logièka cilindra i dizati ga s nje. Tada æe druge
  particije biti u redu.

  Izgleda da takoðer postoje neki problemi s novijim Ultra-DMA
  diskovima. Nisam ih jo¹ dobro pregledao, no postaju vrlo èest problem
  na SVLUG-ovim instal-fe¹tama. Nije ni èudo kada disk od 8 do 12
  gigabajta mo¾ete dobiti za 200 ili 300 dolara.

  [Jim Dennis]


  44..22..  KKaakkoo vvrraattiittii oobbrriissaannee ddaattootteekkee??


  Opæenito, to je na Unixima vrlo te¹ko izvesti zbog njihove
  vi¹ezadaænosti.  Radi se na moguænosti vraæanja obrisanoga pod
  ext2fsom, ali ne oèekujte previ¹e.

  Postoji vi¹e paketa koji umjesto toga pru¾aju nove naredbe za brisanje
  i kopiranje koje obrisane datoteke stavljaju u direktorij ``ko¹ za
  smeæe''.  Datoteke se mogu spasiti dok se automatski ne obri¹u u
  pozadini.

  A mo¾ete i pretra¾iti ureðaj diska koji sadr¾i datoteèni sustav u
  pitanju. Postupak je slo¾en i morate biti logirani kao root. Ali je
  moguæ. Na ureðaju diska izvr¹ite grep; tj.:

  grep -b 'bilje¹ke' /dev/hda


  Ako podaci nisu prebrisani, trebali biste ih moæi vratiti tekstualnim
  editorom.

  [Dave Cinege]


  44..33..  KKaakkoo pprroommjjeenniittii vveelliièèiinnuu ppaarrttiicciijjee ((bbeezz bbrriissaannjjaa))??


  Koristite program FIPS.EXE za MS-DOS, ukljuèen u veæini distribucija
  Linuxa.
  44..44..  PPoossttoojjii llii pprrooggrraamm zzaa ddeeffrraaggmmeennttiirraannjjee eexxtt22ffss--aa iittdd..??


  Da. Postoji defrag, program za defragmentiranje ext2fs, Minix i starih
  ext datoteènih sustava pod Linuxom. Mo¾ete ga naæi na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/filesystems/defrag-0.70.tar.gz>.

  Korisnici datoteènog sustava ext2 vjerojatno mogu i bez defraga jer
  ext2fs ima dodatni kod kako bi se fragmentacija u vrlo zauzetim
  datoteènim sustavima smanjila.


  44..55..  KKaakkoo ffoorrmmaattiirraattii ii nnaapprraavviittii ddaattootteeèènnii ssuussttaavv nnaa ddiisskkeettii??


  Za formatiranje 3.5 inène, high density diskete:

  fdformat /dev/fd0H1440
  mkfs -t ext2 -m 0 /dev/fd0H1440 1440



  Za 5.25 inènu disketu na odgovarajuæim mjestima koristite fd0h1200 i
  1200. Za "B" pogon koristite fd1 umjesto fd0.

  Opcija -m 0 mkfs.ext2 ka¾e da ne èuva prostor na disku za nadkorisnika
  -- obièno se zadnjih 10% rezervira za roota.

  Prva naredba obavlja formatiranje na niskom nivou. Druga stvara prazan
  datoteèni sustav. Disketu mo¾ete montirati kao i particiju na tvrdom
  disku i jednostavno cp-ati i mv-ati datoteke, itd.

  Konvencije za imenovanje ureðaja opæenito su jednake kao i na drugim
  Unixima. Mogu se naæi u IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee Matta
  Welsha. (Pogledajte ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu
  dokumentaciju?''.)  Detaljniji i tehnièkiji opis nalazi se u LLiinnuuxx
  AAllllooccaatteedd DDeevviicceess H. Petera Anvina, hpa@zytor.com, koji je u LaTeX i
  ASCII obliku ukljuèen u distribuciju izvornog koda kernela (vjerojatno
  u /usr/src/linux/Documentation) kao devices.tex i devices.txt.


  44..66..  DDoobbiivvaamm ggrrddee ppoorruukkee oo iinnooddeeoovviimmaa,, bbllookkoovviimmaa ii sslliièènniimm ssttvvaarriimmaa..


  Mo¾da imate gre¹ke na datoteènom sustavu, vjerojatno uzrokovane
  nepravilnim spu¹tanjem Linuxa prije ga¹enja raèunala ili resetiranja.
  Za to vam je potreban noviji shutdown program -- na primjer onaj
  ukljuèen u paket util-linux, dostupan na sunsite-u i tsx-11.

  Ako imate sreæe, program fsck (ili e2fsck ili xfsck veæ prema vrsti
  ako nemate automatsko fsck suèelje) æe popraviti va¹ datoteèni sustav;
  ako ne, datoteèni sustav je pokojan i morat æete ga ponovo pripremiti
  pomoæu mkfsa (ili mke2fsa, mkxfsa, itd.) i datoteke vratiti s
  rezervnih kopija.

  NAPOMENA: ne poku¹avajte provjeriti datoteèni sustav koji je montiran
  za èitanje i pisanje -- to vrijedi i za root particiju ako pri dizanju
  niste vidjeli

     VFS: mounted root ... read-only






  44..77..  MMoojj sswwaapp nnee rraaddii..


  Pri dizanju sustava (odnosno kad ruèno ukljuèite swap) trebali bi
  vidjeti

          Adding Swap: NNNNk swap-space


  Ako uopæe ne dobijete poruku, vjerojatno vam nedostaje swapon -av
  (naredba koja ukljuèuje swap) u /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/*
  (skripte za dizanje sustava), ili ste zaboravili dodati zapis u
  /etc/fstab, na primjer:

          /dev/hda2       none       swap       sw



  Ako vidite

          Unable to find swap-space signature


  zaboravili ste pokrenuti mkswap. Za detalje pogledajte man stranicu;
  radi prilièno slièno mkfs-u.

  free bi, uz slobodnu memoriju, trebao prikazati:

               total       used       free
  Swap:        10188       2960       7228



  [Andy Jefferson]

  Za detaljne upute o pripremi swap podruèja pogledajte IInnssttaallaacciijjaa
  KKAAKKOO.


  44..88..  KKaakkoo mmaakknnuuttii LLIILLOO ddaa ssee ooppeett ddii¾¾ee DDOOSS??


  Koristeæi DOS (MS-DOS 5.0 ili noviji, ili OS/2), napi¹ite FDISK /MBR
  (¹to nije dokumentirano). To æe vratiti standardni MS-DOS MBR. Ako
  imate DR-DOS 6.0, normalno uðite u FDISK i zatim odaberite opciju Re-
  write Master Boot Record.

  Ako nemate MS-DOS ili DR-DOS treba vam boot sektor kojeg je LILO
  snimio kad ste ga instalirali. Saèuvali ste ga, zar ne? Vjerojatno se
  zove boot.0301 ili ne¹to slièno. Napi¹ite

  dd if=boot.0301 of=/dev/hda bs=445 count=1


  (odnosno /dev/sda ako koristite SCSI disk). Budite pa¾ljivi jer to vam
  mo¾e obrisati i particijsku tabelu! Ako ste oèajni, mo¾ete koristiti

  dd if=/dev/zero of=/dev/hda bs=512 count=1


  To æe potpuno obrisati particijsku tabelu i boot sektor: zatim mo¾ete
  svojim omiljenim programom ponovo formatirati disk. Ali to æe sadr¾aj
  va¹eg diska ostaviti nedostupnim -- izgubit æete sve ako niste
  struènjak.


  Primjetite da DOS MBR di¾e (jednu!) particiju koja je oznaèena kao
  aktivna.  Mo¾da æe vam trebati fdisk za postavljanje i micanje oznaka
  aktivnosti na odgovarajuæim particijama.


  44..99..  ZZaa¹¹ttoo nnee mmoogguu kkoorriissttiittii ffddffoorrmmaatt oossiimm kkaaoo rroooott??


  Poziv sustava za formatiranje diskete smije koristiti samo root, bez
  obzira na dozvole /dev/fd0*. Ako ¾elite da bilo koji program mo¾e
  formatirati disketu, nabavite program fdformat2. On zaobilazi problem
  po¹to je set-uid na roota.


  44..1100..  ssuussttaavvaa..  MMoojjee eexxtt22ffss ppaarrttiicciijjee pprroovvjjeerraavvaajjuu ssee kkoodd ssvvaakkoogg
  ddiizzaannjjaa


  Pogledajte ``EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.''.


  44..1111..  NNee mmoogguu ppiissaattii nnaa ssvvoojj rroooott ddaattootteeèènnii ssuussttaavv!!


  Ponovo ga montirajte. Ako je /etc/fstab toèan, jednostavno napi¹ite
  mount -n -o remount /. Ako je /etc/fstab pogre¹an, morate zadati ime
  ureðaja te mo¾da i vrstu: dakle, mount -n -o remount -t ext2 /dev/hda2
  /. Kako bi razumjeli kako ste do¹li u takvo stanje, pogledajte
  ``EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.''.


  44..1122..  IImmaamm ooggrroommaann //pprroocc//kkccoorree!! MMoogguu llii ggaa oobbrriissaattii??


  Nijedna od datoteka u /proc zapravo ne postoji -- sve ih je
  ``izmislio'' kernel kako bi vam pru¾io informacije o sustavu ne
  zauzimajuæi pritom prostor na tvrdom disku.

  /proc/kcore je drugo ime za memoriju u va¹em raèunalu; velièina mu je
  jednaka velièini va¹eg RAM-a, a ako ga poènete èitati kao datoteku,
  kernel æe èitati memoriju.


  44..1133..  MMoojj AAHHAA11554422CC nnee rraaddii ss LLiinnuuxxoomm..


  Opcija koja omoguæava diskove s vi¹e od 1024 cilindra potrebna je samo
  kao zaobilazno rje¹enje za nesposobnost PC kompatibilnih BIOS-a i
  trebalo bi je _u_g_a_s_i_t_i pod Linuxom. Za starije Linux kernele treba
  ugasiti veæinu ``naprednih'' BIOS opcija -- sve osim one o
  pretra¾ivanju sabirnice za ureðaje s kojih se sustav mo¾e diæi.


  55..  PPoorrttiirraannjjee,, kkoommppaajjlliirraannjjee ii nnaabbaavvlljjaannjjee pprrooggrraammaa



  55..11..  KKaakkoo ssee pprrooggrraammii kkoommppaajjlliirraajjuu??


  Veæina programa za Linux napisana je u C-u i kompajlirana kompajlerom
  GNU C.  GCC je dio svake distribucije Linuxa. Najnovija verzija
  kompajlera, dokumentacije i zakrpa nalaze se na
  <ftp://ftp.gnu.org/pub/gnu/>.


  Programi napisani u C++ moraju se kompajlirati kompajlerom GNU G++,
  koji je takoðer ukljuèen u distribucije Linuxa i dostupan na istom
  mjestu kao i GCC.

  Za kompajliranje kernela verzije 2.0.x potreban vam je GCC verzije
  2.7.2.x.  Poku¹avanje kompajliranja Linux kernela drugim kompajlerom,
  kao ¹to je GCC 2.8.x, EGCS ili PGCC, mo¾e uzrokovati probleme dok se
  ne srede zavisnosti koda o 2.7.2.x kompajlerima.

  Informacije o kompajleru EGCS nalaze se na  <http://egcs.cygnus.com>.

  Primjetite da ljudi koji razvijaju kernel za sada ne odgovaraju na
  zahtjeve za ispravkama gre¹aka u kernelima verzije 2.0.x, nego se
  usredotoèuju na razvoj verzija  2.1.x.

  [J. H. M. Dassen]


  55..22..  KKaakkoo iinnssttaalliirraattii GGNNUU pprrooggrraammee??


  Na ispravno instaliranom sustavu instalacija GNU softverskog paketa se
  sastoji od èetiri koraka.


  ·  Stavite izvornu .tar.gz arhivu u direktorij /usr/src/ ili gdje veæ
     odr¾avate svoje izvorne datoteke, te od-tar-ajte i od-gzip-ajte
     paket naredbom

     tar zxvf ime-paketa.tar.gz



  ·  Pokrenite skriptu ./configure u najvi¹em direktoriju otpakirane
     izvorne arhive uz kojegod vama potrebne argumente. Opcije koje
     configure prepoznaje obièno su opisane u datoteci INSTALL ili
     README.

  ·  Pokrenite make. To æe iz izvornog koda izgraditi izvr¹ni program
     (ili programe) i mo¾e potrajati nekoliko minuta ili sati, ovisno o
     brzini raèunala i velièini paketa.

  ·  Pokrenite make install. To æe u odgovarajuæe direktorije
     instalirati dobivene izvr¹ne i konfiguracijske datoteke te
     librarye.


  55..33..  KKaakkoo ppoorrttiirraattii XXXXXX nnaa LLiinnuuxx??


  Unix programima obièno ne treba puno portiranja. Jednostavno slijedite
  upute za instalaciju. Ako ne znate -- i ne znate kako saznati --
  odgovore na neka od pitanja tokom postupka instalacije, mo¾ete
  pogaðati, no to obièno urodi programom s gre¹kama. U tom æete sluèaju
  vjerojatno bolje proæi ako nekog drugog zamolite da napravi port.

  Ako imate BSD-olik program, poku¹ajte koristiti -I/usr/include/bsd i
  -lbsd na odgovarajuæim mjestima naredbi za kompajliranje.


  55..44..  ©©ttoo jjee lldd..ssoo ii ggddjjee ggaa nnaabbaavviittii??


  ld.so dinamièki uèitava librarye. Svaka izvr¹na datoteka koja koristi
  djeljene librarye nekada je imala oko 3 KB koda za pokretanje koji bi
  saznao i uèitao djeljene librarye. Sada je taj kod stavljen u poseban
  djeljeni library, /lib/ld.so, gdje ga mogu naæi sve izvr¹ne datoteke,
  pa on tro¹i manje prostora na disku i lak¹e ga je nadograditi.

  ld.so se mo¾e nabaviti s
  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/> i njegovih mirrora. Dok
  ovo pi¹em, najnovija verzija je ld.so.1.9.5.tar.gz.

  /lib/ld-linux.so.1 je ista stvar za ELF (pitanje ``©to znaèi sve ovo s
  ELF-om?'') i dolazi u istom paketu kao i a.out loader.


  55..55..  KKaakkoo nnaaddooggrraaddiittii lliibbrraarryyee bbeezz rraassppaaddaannjjaa ssuussttaavvaa??


  Napomena: Pri ovom postupku uvijek imajte pri ruci rescue disketu za
  vjerojatan sluèaj da ne¹to poðe krivo!

  Ovaj postupak je mukotrpan, pogotovo ako nadograðujete vrlo stare
  librarye kao ¹to je libc4. No trebali bi moæi zadr¾ati libc4 na istom
  sustavu s libc5 libraryima koji ih jo¹ trebaju. Isto vrijedi i za
  nadograðivanje s libc5 na jo¹ noviji glibc2 library.

  Problem kod nadogradnje dinamièkih librarya je to ¹to, èim izbri¹ete
  stare librarye, alati koji vam trebaju za nadograðivanje na novu
  verziju ne rade.  To se mo¾e zaobiæi na nekoliko naèina. Jedan je
  privremeno staviti dodatni primjerak dinamièkih librarya, koji su u
  /lib/, u /usr/lib/ ili /usr/local/lib/, ili neki drugi direktorij koji
  je uvr¹en u datoteku /etc/ld.so.conf.

  Na primjer, kod nadogradnje libc5 librarya, datoteke u /lib/ bi
  izgledale otprilike ovako:

  libc.so.5
  libc.so.5.4.33
  libm.so.5
  libm.so.5.0.9


  Ovo su C i matematièki libraryi. Kopirajte ih u neki direktorij koji
  je u /etc/ld.so.conf, kao ¹to je /usr/lib/.


  cp -df /lib/libc.so.5* /usr/lib/
  cp -df /lib/libm.so.5* /usr/lib/
  ldconfig


  Nemojte zaboraviti pokrenuti ldconfig kako bi se konfiguracija
  librarya osvje¾ila.

  Datoteke libc.so.5 i libm.so.5 su simbolièke veze na prave librarye.
  Kod nadogradnje nove se veze neæe stvoriti ako stare jo¹ uvijek
  postoje, osim ako uz cp koristite opciju -f. Zbog opcije -d kopiraju
  se same veze, a ne datoteke na koje one pokazuju.

  Ako izravno morate prebrisati vezu na library, koristite -f opciju za
  ln.

  Na primjer, za kopiranje novih librarya preko starih, probajte ovo.
  Prvo napravite simbolièku vezu na nove librarye, a zatim kopirajte i
  librarye i veze u /lib/ slijedeæim naredbama.

  ln -sf ./libm.so.5.0.48 libm.so.5
  ln -sf ./libc.so.5.0.48 libc.so.5
  cp -df libm.so.5* /lib
  cp -df libc.so.5* /lib
  Opet, nakon kopiranja librarya sjetite se pokrenuti ldconfig.

  Ako ste zadovoljni i sve ispravno radi, mo¾ete obrisati privremene
  primjerke starih librarya iz /usr/lib/ ili gdje ste ih veæ kopirali.


  55..66..  JJee llii nneettkkoo ppoorrttiirraaoo//kkoommppaajjlliirraaoo//nnaappiissaaoo XXXXXX zzaa LLiinnuuxx??


  Najprije potra¾ite u Linux Software Mapu -- nalazi se na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/linux-software-map> i drugim FTP
  arhivama. Pretraga preko WWW-a mo¾e se obaviti na
  <http://www.boutell.com/lsm/>.

  Provjerite FTP arhive (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux
  materijale?'')  -- odgovarajuæim nizovima pretra¾ite datoteke ls-lR
  ili INDEX.

  Takoðer pogledajte LLiinnuuxx PPrroojjeeccttss MMaapp,
  <ftp://ftp.ix.de/pub/ix/Linux/docs/Projects-Map.gz>.

  Za Linux FTP arhive postoji pretra¾ivaè, na
  <http://lfw.linuxhq.com/>.

  Takoðer provjerite na Freshmeat WWW stranicama,
  <http://www.freshmeat.net/>, koje su stvarno kul. (Pogledajte ``Koje
  besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?''.)

  Ako ni¹ta ne naðete, mo¾ete sami skinuti izvorni kod programa i
  kompajlirati ga. Pogledajte ``Kako portirati XXX na Linux?''. Ako je
  to veæi paket koji zahtjeva portiranje, po¹aljite poruku u
  comp.os.linux.development.apps.

  Ako kompajlirate veæi program, molim vas, po¹aljite ga na jednu ili
  vi¹e FTP arhiva, uz poruku na comp.os.linux.announce (svoju poruku
  predajte na linux-announce@news.ornl.gov).

  Ako tra¾ite aplikaciju, netko je vjerojatno veæ napisao besplatnu
  verziju.  ccoommpp..ssoouurrcceess..wwaanntteedd FFAAQQ ima upute za tra¾enje izvornog koda.


  55..77..  MMoogguu llii kkoorriissttiittii kkoodd iillii kkoommppaajjlleerr kkoommppaajjlliirraann zzaa 448866 nnaa ssvvoojjoojj
  338866??


  Da, ako to nije kernel.

  GCC-ova opcija -m486 koja se koristi pri kompajliranju izvr¹nih
  datoteka za x486 strojeve mijenja samo odreðene optimizacije. To
  rezultira u malèice veæim datotama koje rade pone¹to br¾e na 486. No,
  jo¹ uvijek dobro rade na 386, uz manje pogor¹anje performansi.

  Meðutim, od verzije 1.3.35 kernel koristi instrukcije specifiène za
  486 ili Pentium ako je konfiguriran za 486 ili Pentium, pa ga se ne
  mo¾e koristiti na 386.

  GCC se mo¾e konfigurirati za 386 ili 486; jedina je razlika ¹to
  konfiguriranje za 386 -m386 èini predodreðenim, a konfiguriranje za
  386 predodreðenim èini -m486; u svakom sluèaju mo¾e ih se nadjaèati
  prilikom kompajliranja ili mijenjanjem /usr/lib/gcc-
  lib/i*-linux/n.n.n/specs.

  Postoji alfa verzija GCC-a koja zna dobro optimizirati za 586, ali je
  prilièno nepouzdana, osobito kod visokih optimizacija. Pentium GCC
  mo¾e se naæi na tsx-11.mit.edu u /pub/linux/ALPHA/pentium-gcc/
  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/ALPHA/pentium-gcc/>. Preporuèio bih
  kori¹tenje obiènog 486 GCC-a; èuo sam da kori¹tenje -m386 daje kod
  koji bolje odgovara Pentiumu ili je barem malèice manji.


  55..88..  ©©ttoo zznnaaèèii ggcccc --OO66??


  Za sada isto ¹to i -O2 (GCC 2.5) ili -O3 (GCC 2.6, 2.7). Bilo koji
  broj veæi od toga za sada radi istu stvar. Makefileovi novijih kernela
  koriste -O2, pa bi vjerojatno trebali i vi.


  55..99..  GGddjjee ssuu lliinnuuxx//**..hh ii aassmm//**..hh??


  Datoteke /usr/include/linux i /usr/include/asm su èesto simbolièke
  veze na direktorije u kojima su kernel headeri. Oni se obièno nalaze u
  /usr/src/kernel*/.

  Ako nemate izvorni kod kernela, skinite ga -- pogledajte ``Kako
  nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''.

  Zatim pomoæu rm izbri¹ite bilo kakvo smeæe i preko ln napravite veze:

  rm -rf /usr/include/linux /usr/include/asm
  ln -sf /usr/src/linux/include/linux /usr/include/linux
  ln -sf /usr/src/linux/include/asm /usr/include/asm


  /usr/src/linux/include/asm je simbolièka veza na asm-<arh> direktorij
  specifièan za odreðenu arhitekturu -- ako imate svje¾e otpakiran
  izvorni kod kernela, morate napraviti simbolièke veze.  Takoðer, kod
  svje¾e otpakiranog kernela morate pokrenuti make config kako bi se
  stvorio linux/autoconf.h.


  55..1100..  DDoobbiivvaamm ggrree¹¹kkee kkoodd kkoommppaajjlliirraannjjaa kkeerrnneellaa..


  Pogledajte prethodno pitanje o zaglavnim datotekama.

  Nemojte zaboraviti kod primjenjivanja zakrpe na kernel koristiti
  opciju -p0 ili -p1: inaèe bi zakrpa mogla biti krivo primjenjena.  Za
  detalje pogledajte man stranicu patcha.

  ld: unrecognised option `-qmagic' znaèi da vam treba noviji linker iz
  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/>, u datoteci
  binutils-2.8.1.0.1.bin.tar.gz.


  55..1111..  KKaakkoo nnaapprraavviittii ddjjeelljjeennii lliibbrraarryy??


  Na ELF-u,

  gcc -fPIC -c *.c
  gcc -shared -Wl,-soime,libfoo.so.1 -o libfoo.so.1.0 *.o


  Ako imate a.out, nabavite tools-n.nn.tar.gz s tsx-11.mit.edu u
  /pub/linux/packages/GCC/src/. Dolazi s dokumentacijom koja æe vam
  objasniti ¹to treba napraviti. Primjetite da su a.out djeljeni
  libraryi vrlo slo¾ena stvar. Razmislite o nadogradnji na ELF.
  Pogledajte EELLFF HHOOWWTTOO na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO/>.

  55..1122..  MMoojjee iizzvvrr¹¹nnee ddaattootteekkee ssuu ((vvrrlloo)) vveelliikkee..


  Na ELF kompajleru (pogledajte ``©to znaèi sve ovo s ELF-om?'')
  najèe¹æi uzrok velikih izvr¹nih datoteka je nedostatak odgovarajuæe
  .so veze na kori¹teni library. Na svaki library kao ¹to je
  libc.so.5.2.18 trebala bi postojati odgovarajuæa veza, odnosno
  libc.so.

  Uz a.out kompajler najèe¹æi uzrok velikih izvr¹nih datoteka je -g,
  opcija linkera (kompajlera). To daje (uz informacije za pronala¾enje
  gre¹aka) program koji je statièki vezan, tj. takav koji u sebi sadr¾i
  C library umjesto kori¹tenja dinamièkih veza.

  Druge stvari koje bi trebalo istra¾iti su -O i -O2, koje ukljuèuju
  optimiziranje (pogledajte dokumentaciju GCC-a) i -s (odnosno naredba
  strip) koji u izvr¹noj datoteci bri¹e informacije o simbolima (tako
  èineæi tra¾enje gre¹aka potpuno nemoguæim).

  Mo¾da æete na vrlo malim izvr¹nim datotekama koristiti -N (manje od 8
  KB uz -N), ali to ne èinite ako ne razumijete njegov utjecaj na
  brzinu, a pogotovo ne na demonima.


  55..1133..  PPooddrr¾¾aavvaa llii LLiinnuuxx vvii¹¹eenniittnnoosstt iillii llaakk¹¹ee pprroocceessee??


  Uz Unixov model vi¹ezadaænosti koji ukljuèuje te¾e procese, ¹to je
  naravno dio standardnog kernela Linuxa, ima nekoliko implementacija
  lak¹ih procesa ili niti. Noviji kerneli koriste model niti kthreads.
  Takoðer, za Linux postoje ovi paketi:


  ·  GNU glibc2 za Linux ima opcionalnu podr¹ku za niti. Arhiva se
     nalazi na istom mjestu gdje i glibc2,
     <ftp://ftp.gnu.org/pub/gnu/>.

  ·  Na  <ftp://sipb.mit.edu/pub/pthread/> ili
     <ftp://ftp.ibp.fr/pub/unix/threads/pthreads/>.  Dokumentacija nije
     u paketu, ali se mo¾e naæi na WWW-u, na
     <http://www.mit.edu:8001/people/proven/home_page.html>.  Noviji
     Linux libc-ovi sadr¾e izvorni kod pthreadsa; GNU Ada kompajler iz
     <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/devel/lang/ada/gnat-3.01-linux+elf.tar.gz>
     sadr¾i izvr¹ne datoteke koje su dobivene iz tog izvornog koda.

  ·  Na  <ftp://ftp.cs.washington.edu/pub/qt-001.tar.Z> nalazi se
     QuickThreads. Vi¹e je informacija u tehnièkom izvje¹taju, na istom
     mjestu u /tr/1993/05/UW-CSE-93-05-06.PS.Z.

  ·  Na  <ftp://gummo.doc.ic.ac.uk/rex/> nalazi se lwp, vrlo minimalna
     implementacija.

  ·  Na  <ftp://ftp.cs.fsu.edu/pub/PART/> nalazi se implementacija Ade.
     Korisna je zbog velike kolièine PostScript dokumentacije koja æe
     vam pomoæi u dubljem shvaæanju vi¹enitnosti. Ovo se ne mo¾e
     koristiti izravno pod Linuxom.

  Za detalje kontaktirajte autore paketa.


  55..1144..  GGddjjee ssee nnaallaazzii lliinntt zzaa LLiinnuuxx??


  Otprilike jednaka funkcionalost ugraðena je u GCC. Za veæinu korisnih
  dodatnih upozorenja koristite opciju -Wall. Za vi¹e detalja pogledajte
  priruènik GCC-a (u Emacsu pritisnite ctrl-h, zatim i, pa odaberite
  GCC).

  Postoji besplatan program, lclint, koji radi otprilike isto ¹to i
  tradicionalni lint. Najava i izvorni kod mogu se naæi na
  <ftp://larch.lcs.mit.edu/pub/Larch/lclint/>; na WWW-u pogledajte
  <http://larch-www.lcs.mit.edu:8001/larch/lclint.html>.


  55..1155..  GGddjjee ssee nnaallaazzii kkeerrmmiitt zzaa LLiinnuuxx??


  Kermit se distribuira pod ne-GPL licencom koja uvjete njegove
  distribucije èini pone¹to razlièitim. Izvorni kod i neke izvr¹ne
  datoteke mogu se naæi na kermit.columbia.edu.

  WWW stranica Columbia University Kermit projekta je
  <http://www.columbia.edu/kermit>.


  66..  RRjjee¹¹eennjjaa èèeessttiihh ssppoorreeddnniihh pprroobblleemmaa..



  66..11..  ffrreeee iizzbbaaccuujjee ccoorree..


  Od Linuxa 1.3.57 format /proc/meminfo se promijenio tako da ga
  implementacija freea vi¹e ne razumije.

  Nabavite najnoviju verziju sa sunsite.unc.edu u
  /pub/Linux/system/Status/ps/procps-0.99.tgz.


  66..22..  SSaatt mmii jjee vvrrlloo nneettooèèaann..


  U va¹em raèunalu postoje dva sata. Hardverski (CMOS) sat radi èak i
  kada je raèunalo uga¹eno i koristi se pri dizanju sustava i u DOS-u
  (ako ga koristite). Obièno vrijeme sustava, koje pokazuje i mijenja
  date, odr¾ava kernel dok Linux radi.

  Vrijeme na CMOS satu mo¾ete vidjeti ili bilo koji sat namjestiti po
  onom drugom pomoæu programa /sbin/clock -- pogledajte man stranicu za
  clock(8).

  Ima raznih drugih programa koji mogu ispraviti jedan ili oba sata radi
  protjecanja vremena ili vremena prijenosa preko mre¾e. Neki od njih
  mo¾da su veæ instalirani na va¹em sustavu. Potra¾ite adjtimex
  (ispravlja proticanje), netdate i getdate (jednostavno uzimaju vrijeme
  s mre¾e) ili xntp (toèan, mre¾ni demon za vrijeme s mnogim
  moguænostima).


  66..33..  SSeett--uuiidd sskkrriippttee nnee rraaddee..


  Upravo tako. Ta je moguænost namjerno iskljuèena u Linux kernelu jer
  su set-uid skripte gotovo uvijek sigurnosna rupa. Sudo i SuidPerl nude
  vi¹e sigurnosti od set-uid skripti ili izvr¹nih datoteka, pogotovo ako
  su izvr¹ne dozvole ogranièene na nekog korisnika ili grupu.

  Ako ¾elite saznati za¹to su set-uid skripte sigurnosna rupa,
  proèitajte ccoommpp..uunniixx..qquueessttiioonnss FFAAQQ.



  66..44..  SSlloobbooddnnaa mmeemmoorriijjaa kkoojjuu pprriijjaavvlljjuujjee ffrreeee ssttaallnnoo ssee ssmmaannjjuujjee..


  Brojka ffrreeee koju free ispisuje ne ukljuèuje memoriju koja se koristi
  kao disk buffer cache -- pokazanu u stupcu bbuuffffeerrss. Ako ¾elite znati
  koliko je memorije stvarno slobodno zbrojite ffrreeee i bbuuffffeerrss -- novije
  verzije freea za to ispisuju dodatni red.

  Disk buffer cache poèinje rasti odmah nakon dizanja Linuxa zbog
  uèitavanja sve vi¹e programa i kori¹tenja sve vi¹e datoteka koje se
  ke¹iraju. Nakon nekog æe se vremena stabilizirati.


  66..55..  KKaaddaa ddooddaamm vvii¹¹ee mmeemmoorriijjee,, ssuussttaavv ssee uu¾¾aassnnoo uussppoorrii..


  To je èest simptom neuspjeha u ke¹iranju dodatne memorije. Toèan
  problem ovisi o va¹oj matiènoj ploèi.

  Nekad morate ukljuèiti ke¹iranje odreðenih dijelova u svom BIOS
  setupu. U CMOS setupu potra¾ite opciju za ke¹iranje nove memorije koja
  je trenutno iskljuèena. Izgleda da je to najèe¹æe na '486.

  Ponekad SIMM-ovi moraju biti u odreðenim utiènicama da bi se ke¹irali.

  Ponekad morate podesiti jumpere da bi se ukljuèilo ke¹iranje.

  Neke matiène ploèe ne ke¹iraju sav RAM ako imate vi¹e RAM-a u odnosu
  na ke¹ nego ¹to bi one oèekivale. Obièno æe puni 256 KB ke¹ rije¹iti
  takav problem.

  Ako dvojite, provjerite priruènik svoje matiène ploèe. Ako jo¹ uvijek
  ne mo¾ete popraviti stvar jer je dokumentacija nedovoljna, po¹aljite
  poruku u comp.os.linux.hardware saa _s_v_i_m detaljima -- proizvoðaè, broj
  modela, datum, itd. tako da je drugi korisnici Linuxa izbjegnu.


  66..66..  NNeekkii pprrooggrraammii ((ttjj.. xxddmm)) nnee ddaajjuu mmii ddaa ssee llooggiirraamm..


  Vjerojatno koristite ne-shadow programe sa shadow lozinkama.

  Ako je tako, morate nabaviti ili kompajlirati shadow verziju programa
  u pitanju. Programi za rad sa shadow lozinkama mogu se naæi na
  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/sources/usr.bin/shadow-*>. Tamo je
  izvorni kod; izvr¹ne datoteke vjerojatno æete naæi u
  /pub/linux/binaries/usr.bin.


  66..77..  NNeekkii pprrooggrraammii ppuu¹¹ttaajjuu mmee ddaa ssee llooggiirraamm bbeezz lloozziinnkkee..


  Vjerojatno imate isti problem kao u ``Neki programi (tj. xdm) ne daju
  mi da se logiram.'', uz dodatnu komplikaciju:

  Ako koristite shadow lozinke, u polje za lozinku /etc/passwd stavite
  slovo x ili zvjezdicu za svaki raèun, tako da program koji ne zna za
  shadow lozinke ne misli da je to raèun bez lozinke i pu¹ta svakog
  unutra.


  66..88..  SSttrroojj mmii ppoossttaannee jjaakkoo ssppoorr aakkoo ppookkrreenneemm GGCCCC//XX//......


  Mo¾da imate premalo prave memorije. Ako imate manje RAM-a od zbroja
  svih programa na kojima istovremeno radite, Linux æe umjesto njega
  koristiti tvrdi disk i stra¹no se usporiti. U tom sluèaju, rje¹enje je
  ne pokretati toliko stvari odjednom ili kupiti vi¹e memorije. Ne¹to
  memorije mo¾ete dobiti kompajliranjem i kori¹tenjem kernela s manje
  ukljuèenih opcija. Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati
  kernel?''.

  Koliko memorije i/ili swapa koristite mo¾ete saznati naredbom free,
  ili pomoæu

  cat /proc/meminfo



  Ako vam je kernel konfiguriran s ramdiskom, to je vjerojatno baèen
  prostor i uzrokovat æe usporavanje stvari. Koristite LILO ili rdev
  kako bi kernelu rekli da ne alocira ramdisk (pogledajte dokumentaciju
  LILO-a ili man stranicu rdeva).


  66..99..  MMoogguu ssee llooggiirraattii ssaammoo kkaaoo rroooott..


  Vjerojatno imate nekih problema s dozvolama ili datoteku /etc/nologin.

  Ako je rijeè o onom drugom, stavite rm -f /etc/nologin u svoje
  /etc/rc.local ili /etc/rc.d/* skripte.

  Inaèe provjerite dozvole svoje ljuske i bilo kojih datoteka koje se
  spominju u porukama o gre¹ci, kao i direktorija koji ih sadr¾e skroz
  do vrha stabla, ukljuèujuæi root direktorij.


  66..1100..  ZZaasslloonn mmii jjee ppuunn èèuuddnniihh zznnaakkoovvaa uummjjeessttoo sslloovvaa..


  Vjerojatno ste zabunom na konzolu poslali binarne podatke. Sredite to
  pomoæu echo '\033c'. Na mnogim distribucijama Linuxa za to se brine
  naredba reset.

  Ako to ne poma¾e, poku¹ajte s izravnom escape naredbom.

  echo <CTRL>-<V><CTRL>-<O>


  To æe obnoviti font na Linux konzoli. Tipke Ctrl i V pritisnite
  zajedno, a ne jednu po jednu. Niz

  echo <CTRL>-<V><ESC><c>


  uzrokuje potpuno obnavljanje zaslona. Ako je na naredbenom retku
  ljuske ostalo jo¹ ne¹to podataka nakon ispisa binarne datoteke, par
  puta pritisnite <CTRL>-<C>.

  [Bernhard Gabler]


  66..1111..  ZZeezznnuuoo ssaamm ssuussttaavv ii nnee mmoogguu ssee llooggiirraattii ddaa ttoo ssrreeddiimm..


  Dignite sustav s diskete ili para disketa za hitne sluèajeve. Na
  primjer, Slackwareovog para boot i root disketa u direktoriju install
  distribucije Slackware.

  Takoðer postoje dva sam-svoj-majstor paketa za pripremanje rescue
  disketa na  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/Recovery/>. Oni su
  bolji jer na njima imate svoj kernel, pa ne riskirate manjak ureðaja
  ili datoteènih sustava.

  Uðite u ljusku i montirajte svoj tvrdi disk s neèim poput

  > mount -t ext2 /dev/hda1 /mnt


  Zatim je va¹ datoteèni sustav dostupan pod direktorijem /mnt i mo¾ete
  rije¹iti problem. Nemojte zaboraviti demontirati tvrdi disk prije
  ponovnog dizanja sustava (prije toga promjenite trenutni direktorij na
  ne¹to drugo jer æe inaèe reæi da je zauzet).


  66..1122..  OOttkkrriioo ssaamm ooggrroommnnuu ssiigguurrnnoossnnuu rruuppuu uu rrmm!!


  Ne, niste. Oèito ste novi na Unixu i treba vam dobra knjiga da
  shvatite kako stvari funkcioniraju. Trag: sposobnost brisanja datoteka
  pod Unixom ovisi o dozvoli za pisanje u taj direktorij.


  66..1133..  llpprr((11)) ii//iillii llppdd((88)) nnee rraaddee..


  Prvo provjerite da li je va¹ /dev/lp* dobro postavljen. Njegov IRQ
  (ako ga ima) i port adresa trebaju odgovarati onima na kartici
  tiskaèa.  Trebali biste moæi izbaciti datoteku izravno na tiskaè.

  cat datoteka >/dev/lp1


  Ako vam lpr ka¾e ne¹to kao ``mojeime@raèunalo: host not found'', to
  mo¾e znaèiti da TCP/IP loopback suèelje, lo, ne radi kako treba.
  Loopback podr¹ka ukljuèena je u veæinu distribuiranih kernela.
  Provjerite da li se suèelje konfigurira naredbom ifconfig. Po
  konvencijama s Interneta, broj mre¾e je 127.0.0.0, a adresa lokalnog
  raèunala 127.0.0.1. Ako je sve dobro konfigurirano, trebali bi se moæi
  telnet-ati na svoj stroj i dobiti login:.

  Provjerite da li /etc/hosts.lpd sadr¾i ime raèunala.

  Ako va¹ stroj ima lpd svjestan mre¾e, kao ¹to je onaj koji dolazi s
  LPRng-om, provjerite da li je datoteka /etc/lpd.perms toèno
  konfigurirana.

  Pogledajte i PPrriinnttiinngg HHOOWWTTOO (pitanje ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu
  dokumentaciju?'').


  66..1144..  VVrriijjeemmee nnaa ddaattootteekkaammaa ss MMSS--DDOOSS ppaarrttiicciijjaa nneettooèènnoo ssee ppoossttaavvlljjaa..


  Postoji gre¹ka u programu clock (èesto je u /sbin). Krivo raèuna s
  vremenskom zonom, zamjenjujuæi sekunde s minutama ili tako ne¹to.
  Nabavite noviju verziju.


  66..1155..  KKaakkoo nnaattjjeerraattii LLIILLOO ddaa ddiiggnnee ddaattootteekkuu vvmmlliinnuuxx??


  U verziji kernela 1.1.80 i novijima sa¾eta preslika kernela koju LILO
  tra¾i premje¹tena je u arch/i386/boot/zImage. Datoteka vmlinux u root
  direktoriju je nesa¾eti kernel i nemojte ju poku¹avati dignuti.


  Ta promjena olak¹ava kompajliranje verzija za nekoliko razlièitih
  procesora iz jednog stabla.


  77..  KKaakkoo nnaapprraavviittii oovvoo iillii ssaazznnaattii oonnoo......??



  77..11..  KKaakkoo gglleeddaattii uunnaattrraagg uu tteekkssttuuaallnnoomm mmoodduu??


  Uz predodreðenu amerièku mapu mo¾ete koristiti tipku <SHIFT> uz
  <PageUp> i <PageDown> (i to one sive, a ne one na numerièkoj
  tipkovnici). Ako imate ne¹to drugo, pogledajte u /usr/lib/keytables;
  mo¾ete premapirati tipke ScrollUp i ScrollDown na ¹to god ¾elite -- na
  primjer, na tipke koje postoje na AT tipkovnici s 84 tipke.

  Program screen,
  <http://vector.co.jp/vpack/browse/person/an010455.html>, omoguæava
  pretra¾ivanje veæ prikazanog teksta i ``slikanje'' tekstualnih
  zaslona.

  Kolièinu teksta ne mo¾ete poveæati jer se on pohranjuje u video
  memoriji.  Meðutim, mo¾da æete dobiti vi¹e u svakoj virtualnoj konzoli
  ako smanjite njihov ukupni broj. Pogledajte linux/tty.h.


  77..22..  KKaakkoo ssee pprreebbaaccuujjee iizzmmeeððuu vviirrttuuaallnniihh kkoonnzzoollaa?? KKaakkoo iihh uukklljjuuèèiittii??


  U tekstualnom modu pritisnite lijevi <ALT>-<F1> do <ALT>-<F12> za
  prebacivanje na tty1 do tty12; desni <ALT>-<F1> daje tty13 itd. Za
  prebacivanje iz X Windowa trebate pritisnuti <CTRL>-<ALT>-<F1>, itd.;
  <ALT>-<F5> ili ¹to veæ vratit æe vas natrag.

  Ako ¾elite koristiti VC za obièni login, uvrstite ju u /etc/inittab
  koji kontrolira koji terminali i virtualne konzole imaju login
  promptove.  Napomena: X-u treba barem jedan slobodan VC kako bi se
  pokrenuo.


  77..33..  KKaakkoo ppoossttaavviittii vvrreemmeennsskkuu zzoonnuu??


  Uðite u direktorij /usr/lib/zoneinfo; ako ga nemate, nabavite paket
  timezone. Izvorni kod nalazi se na
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/admin/time/timesrc-1.2.tar.gz>.

  Zatim napravite simbolièku vezu localtime koja pokazuje na jednu od
  datoteka u tom direktoriju (ili poddirektoriju), te jo¹ jednu,
  posixrules, koja pokazuje na localtime. Na primjer:

  ln -sf Europe/Zagreb localtime
  ln -sf localtime posixrules


  Ta æe promjena vrijediti odmah -- isprobajte date(1).

  Man stranica za tzset opisuje postavljanje vremenske zone. Neki
  programi prepoznaju varijablu okru¾ja TZ, no to je po POSIX-u
  pogre¹no.

  Takoðer provjerite da je sat va¹eg Linux kernela postavljen na toèno
  GMT vrijeme -- napi¹ite date -u i provjerite da li se prikazuje toèno
  UTC vrijeme. (Pogledajte ``Sat mi je vrlo netoèan.'').

  77..44..  KKoojjuu vveerrzziijjuu LLiinnuuxxaa ii iimmee rraaèèuunnaallaa kkoorriissttiimm??


  Napi¹ite

  uname -a




  77..55..  KKaakkoo iisskklljjuuèèiittii iillii uukklljjuuèèiittii iizzbbaacciivvaannjjaa ccoorreeaa??


  Pomoæu naredbe ulimit u bashu, limit u tcshu ili rlimit u kshu. Za
  detalje pogledajte odgovarajuæe man stranice.

  To utjeèe samo na programe pokrenute iz te ljuske (izravno ili
  neizravno), a ne na cijeli sustav.

  Ako ¾elite ukljuèiti ili iskljuèiti izbacivanje core za sve procese,
  mo¾ete promijeniti predodreðeno stanje u linux/sched.h -- pogledajte
  definiciju za INIT_TASK te linux/resource.h.


  77..66..  KKaakkoo nnaaddooggrraaddiittii//ppoonnoovvoo kkoommppaajjlliirraattii kkeerrnneell??


  Proèitajte KKeerrnneell HHOOWWTTOO ili README koji dolazi s distribucijom kernela
  na  <ftp://ftp.cs.helsinki.fi/pub/Software/Linux/Kernel/> i njegovim
  mirrorima (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?'').
  Mo¾da neku verziju izvornog koda kernela veæ imate instaliranu na svom
  sustavu, ali ako ste ju dobili kao dio standardne distribucije
  vjerojatno je pone¹to zastarjela (to nije problem ako samo ¾elite sami
  konfigurirati svoj kernel, ali vjerojatno jest ako vam treba
  nadogradnja).

  Na novijim kernelima mo¾ete (i trebali biste) koristiti ove mete za
  kompajliranje. Sjetite se da vi¹e meta mo¾ete odrediti jednom
  naredbom.

  make clean dep install modules modules_install



  Takoðer obnovite meðuzavisnosti modula.

  depmod -a



  Nemojte zaboraviti nakon kopiranja kernela na root particiju pokrenuti
  LILO kako bi se dotièni i dignuo -- Makefile novijih kernela zato ima
  posebnu metu ``zlilo''; probajte

  make zlilo



  Kerneli s neparnim manjim brojem verzije (tj. 1.1.x, 1.3.x) su izdanja
  za testiranje; stabilni kerneli imaju parne manje verzije (1.0.x,
  1.2.x). Ako ¾elite testirati kernele vjerojatno se trebate pretplatiti
  na mailing listu linux-kernel (pitanje ``Koje su mailing liste?'').




  77..77..  MMoogguu llii iimmaattii vvii¹¹ee oodd 33 sseerriijjsskkaa ppoorrttaa ddiijjeelljjeennjjeemm iinntteerrrruuppttaa??


  Da, ali dva obièna porta koji dijele interrupt neæete moæi koristiti
  istovremeno (bez nekih èarolija). To je ogranièenje arhitekture ISA
  sabirnice.

  Za informacije o moguæim rje¹enjima i zaobila¾enjima ovog problema
  pogledajte SSeerriiaall HHOOWWTTOO.


  77..88..  KKaakkoo nnaapprraavviittii ddiisskkeettuu ss kkoojjee ssee mmoo¾¾ee ddiiææii ssuussttaavv??


  Na njoj napravite datoteèni sustav s direktorijima bin, etc, lib i dev
  -- sve ¹to vam treba. Na njega instalirajte kernel i namjestite LILO
  da ga di¾e s diskete (pogledajte dokumentaciju LILO-a u lilo.u.*.ps).

  Ako sami podesite kernel (ili LILO-u ka¾ete da ka¾e kernelu) da ima
  RAM disk iste velièine kao ¹to je disketa, RAM disk æe se pri dizanju
  uèitati kao root umjesto diskete.

  Pogledajte DDiizzaannjjee KKAAKKOO.


  77..99..  iittdd..??  KKaakkoo pprreebbaacciittii rraassppoorreedd ttiippkkoovvnniiccee nnaa eenngglleesskkii,,
  ffrraannccuusskkii,,


  Za novije kernele nabavite /pub/Linux/system/Keyboards/kbd-0.90.tar.gz
  sa sunsite.unc.edu.  Provjerite da li ste uzeli odgovarajuæu verziju;
  morate koristiti paket koji ide uz verziju va¹eg kernela. 0.90 bi
  trebala raditi s kernelima od verzije 1.0

  Za starije kernele morate urediti Makefile na vrhu, u /usr/src/linux.

  Vi¹e æe vam pomoæi TThhee LLiinnuuxx KKeeyybbooaarrdd aanndd ccoonnssoollee HHOOWWTTOO Andriesa
  Brouwera, na  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/HOWTO/>.


  77..1100..  KKaakkoo nnaattjjeerraattii NNUUMM LLOOCCKK ddaa ssee ssaamm ppaallii??


  Koristite program setleds, na primjer (u /etc/rc.local ili jednoj od
  datoteka iz /etc/rc.d/*):

  for b in 1 2 3 4 5 6 7 8
  do
       setleds +num < /dev/tty$b > /dev/null
  done



  setleds je dio paketa kbd (pogledajte ``Kako prebaciti raspored
  tipkovnice na engleski, francuski, itd.?'').

  A mo¾ete i promijeniti kernel. KBD_DEFLEDS mora biti definiran kao (1
  << VC_NUMLOCK) u linux/drivers/char/keyboard.c.


  77..1111..  KKaakkoo ppoossttaavviittii ppooèèeettnnee bboojjee tteerrmmiinnaallaa??


  Ova bi skripta trebala funkcionirati na VGA konzolama:

  for n in 1 2 4 5 6 7 8; do
          setterm -fore yellow -bold on -back blue -store > /dev/tty$n
  done


  Zamijenite sa svojim omiljenim bojama i koristite /dev/ttyS$n za
  serijske terminale.

  Za obnavljanje nakon ¹to se korisnik odlogira (ako je ne¹to
  mijenjano):

  U /etc/inittab zamijenite ``getty'' (ili ``mingetty'' ili ``uugetty''
  ili ¹to veæ imate) s ``/sbin/mygetty''.

  #!/bin/sh
  setterm -fore yellow -bold on -back blue -store > $1
  exec /sbin/mingetty $@



  [Jim Dennis]


  77..1122..  KKaakkoo ddoobbiittii vvii¹¹ee oodd 112288 MMBB sswwaappaa??


  Koristite nekoliko swap particija ili datoteka -- Linux podr¾ava do 16
  swap podruèja, a svako mo¾e biti najvi¹e 128 MB.

  Kod vrlo starih kernela najveæa velièina swap particije bila je 16 MB.

  Linux na strojevima sa stranicom od 8 kB, kao ¹to je Alpha i Sparc64,
  podr¾ava swap particije velièine do 512 MB. Ogranièenje od 128 MB
  dolazi od PAGE_SIZE*BITSPERBYTE na strojevima sa stranicom od 4 kB,
  ali je 512 MB na strojevima sa stranicom od 8 kB. Ogranièenje je tu
  jer mapa za alociranje koristi samo jednu stranicu.

  Datoteka linux/mm/swapfile.c sadr¾i sve soène detalje.

  [Peter Moulder, Gordon Weast]


  88..  SSppoorreeddnnee iinnffoorrmmaacciijjee ii ooddggoovvoorrii nnaa ppiittaannjjaa..



  88..11..  KKaakkoo ppoodd LLiinnuuxxoomm pprrooggrraammiirraattii XXYYZZ??


  Proèitajte priruènike ili dobru knjigu o Unixu. man stranice (napi¹ite
  man man) obièno su dobra referenca o toènom kori¹tenju odreðene
  naredbe ili funkcije.

  Ima dosta GNU Info dokumentacije koja je èesto korisnija kao pregled.
  Pokrenite Emacs i pritisnite C-h, ili napi¹ite info info ako nemate
  ili ne volite Emacs. Primjerite da Emacs libc node mo¾da ne opisuje
  toèno najnoviji Linux libc ili GNU libc2. No GNU projekt i LDP
  neprestano tra¾e dragovoljce koji bi obnovili dokumentaciju librarya.

  Uglavnom, postojeæa Texinfo dokumentaciju i man stranice iz dijela 2 i
  3 bi trebale pru¾iti dovoljno informacija za poèetak.

  Kao i kod svih slobodnih programa, najbolja je pouka sam izvorni kod.

  Najsvje¾ije izdanje Linux man stranica i zbirka korisne GNU Info
  dokumentacije, te razlièite druge informacije o programiranju pod
  Linuxom mogu se naæi na  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/man-
  pages/>.


  88..22..  ©©ttoo zznnaaèèii ssvvee oovvoo ss EELLFF--oomm??


  Proèitajte EELLFF HHOOWWTTOO Daniela Barlowa -- to nije datoteka move-to-elf,
  koja je korak-po-korak vodiè u ruènom nadograðivanju na ELF.

  Linux ima dva razlièita formata za izvr¹ne datoteke, objektne datoteke
  i librarye objektnog koda, poznat kao ELF (stari format se zvao
  a.out). To donosi mnoge prednosti, ukljuèujuæi bolju podr¹ku za
  djeljene librarye i dinamièko vezanje.

  a.out i ELF izvr¹ne datoteke mogu zajedno raditi na sustavu. Meðutim,
  koriste razlièite djeljene libc-ove, pa za to trebaju biti instalirana
  oba.

  Ako ¾elite saznati da li va¹ sustav podr¾ava ELF izvr¹ne datoteke, u
  /lib potra¾ite datoteku libc.so.5. Ako je ona tamo, vjerojatno imate
  ELF librarye. Ako ¾elite saznati da li je va¹a instalacija stvarno ELF
  mo¾ete odabrati reprezentativan program, kao ¹to je ls, i na njemu
  pokrenuti file:

  -chiark:~> file /bin/ls
  /bin/ls: Linux/i386 impure executable (OMAGIC) - stripped

  valour:~> file /bin/ls
  /bin/ls: ELF 32-bit LSB executable, Intel 80386, version 1, stripped



  Postoji zakrpa koja æe natjerati 1.2.x na kompajliranje pod ELF
  kompajlerom i izbacivanje ELF core datoteka, na
  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/packages/GCC/>. Za pokretanje ELF izvr¹nih
  datoteka zakrpa nije potrebna. 1.3.x i noviji uopæe ne trebaju zakrpu.


  88..33..  ©©ttoo jjee ..ggzz ddaattootteekkaa?? AA ..ttggzz?? AA......??


  .gz (i .z) datoteke sa¾ete su kori¹tenjem GNU gzipa. Da biste ih
  otpakirali potreban vam je gunzip (koji je simbolièka veza na naredbu
  gzip koja dolazi s veæinom instalacija Linuxa).

  .taz i .tz su tar datoteke (naèinjene Unix tarom) sa¾ete standardnim
  Unix compressom.

  .tgz (ili .tpz) je tar datoteka sa¾eta gzipom.

  .lsm je Linux Software Map zapis u obliku kratke tekstualne datoteke.
  Detalji o LSM-u i sam LSM nalaze se u poddirektoriju docs na
  sunsite.unc.edu.

  .deb je Debian binarni paket -- format pakiranja koji koristi
  distribucija Debian GNU/Linux. S njime se radi pomoæu dpkg i dpkg-deb
  (dostupnim na Debian sustavima i s ftp.debian.org).

  .rpm je Red Hat RPM paket koji koristi distribucija Red Hat. Ona se
  mo¾e naæi na ftp.redhat.com.

  .bz2 je datoteka sa¾eta novijim programom bzip.

  Vrstu datoteke èesto æete saznati naredbom file.


  Ako se gzip ¾ali kod otpakiravanja gzip-ane datoteke po¾ali,
  vjerojatno ste je gre¹kom prenijeli u ASCII modu. Veæinu stvari morate
  skidati u binarnom modu -- nemojte zaboraviti u FTP-u napisati binary
  prije kori¹tenja get za dobivanje datoteke.


  88..44..  ©©ttoo zznnaaèèii VVFFSS??


  VVirtual FFile SSystem (virtualni datoteèni sustav). To je razina
  apstrakcije izmeðu korisnika i pravih datoteènih sustava kao ¹to je
  ext2, Minix ili MS-DOS. Meðu ostalim, posao joj je isprazniti buffer
  za èitanje kada otkrije promjenu diskete na disketnom pogonu.

  VFS: Disk change detected on device 2/0




  88..55..  ©©ttoo jjee BBooggooMMiippss??


  ``BogoMips'' je slo¾enica od ``Bogus MIPS'' (la¾ni MIPS). MIPS znaèi
  (ovisno koga slu¹ate) MMillions of IInstructions per SSecond (milijuna
  instrukcija u sekundi) odnosno MMeaningless IIndication of PProcessor
  SSpeed (beznaèajan pokazatelj brzine procesora).

  Broj ispisan pri dizanju rezultat je kernelove kalibracije vremena,
  koju zatim neki ureðaji koriste za vrlo kratke stanke.

  Po vrlo gruboj procjeni, BogoMips za va¹ stroj bit æe otprilike:

                        386SX          takt * 0.14
                        386DX          takt * 0.18
                        486Cyrix/IBM   takt * 0.33
                        486SX/DX/DX2   takt * 0.50
                        586            takt * 0.39


  Ako je broj puno ni¾i od ovoga, onda imate lo¹e postavljenu Turbo
  tipku ili brzinu CPU-a, ili neku vrstu problema s ke¹iranjem
  (pogledajte pitanje ``Kada dodam vi¹e memorije, sustav se u¾asno
  uspori.'').

  Za vrijednosti na drugim, rjeðim èipovima pogledajte BBooggooMMiippss mmiinnii--
  HHOOWWTTOO, na  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/docs/howto/mini/BogoMips>.


  88..66..  ©©ttoo jjee LLiinnuuxx JJoouurrnnaall ii ggddjjee ggaa nnaabbaavviittii??


  LLiinnuuxx JJoouurrnnaall je mjeseènik (na papiru) koji se ¹irom svijeta mo¾e
  kupiti na kioscima i pretplatom. Za detalje po¹aljite poruku na
  linux@ssc.com. Njihov URL je  <http://www.ssc.com/>.

  (U Zagrebu ga mo¾ete kupiti u Algoritmu, Gajeva 1, za 63 kune -- prim.
  prev.)


  88..77..  KKoojjee bbeessppllaattnnee ppuubblliikkaacciijjee nnaa IInntteerrnneettuu ggoovvoorree oo LLiinnuuxxuu??


  Postoji vi¹e nedavnih prinova popisu publikacija posveæenih Linuxu.

  ·  Linux Gazette.  <http://www.linuxgazette.com>.

  ·  Linux Weekly News.  <http://www.lwn.net>.

  ·  Slashdot.  <http://www.slashdot.org>.

  ·  Freshmeat.  <http://www.freshmeat.org>.

  [Jim Dennis, Robert Kiesling]


  88..88..  KKoolliikkoo lljjuuddii kkoorriissttii LLiinnuuxx??


  Linux je dostupan besplatno i nitko ne mora registrirati svoj
  primjerak kod nekakvog sredi¹njeg autoriteta, pa je na to pitanje
  te¹ko odgovoriti.  Nekoliko tvrtki pre¾ivljava iskljuèivo od
  prodavanja i podr¾avanja Linuxa. Linux Usenet grupe meðu najèitanijim
  na Netu, tako da se vjerojatno radi o stotinama tisuæa. Toène brojke
  ne postoje.

  Meðutim, jedna hrabra du¹a, Harald T. Alvestrand,
  Harald.T.Alvestrand@uninett.no, odluèio je poku¹ati i tra¾i da, ako
  koristite Linux, po¹aljete poruku na linux-counter@uninett.no; s
  jednom od slijedeæih tema: II uussee LLiinnuuxx aatt hhoommee (koristim Linux kod
  kuæe), II uussee LLiinnuuxx aatt wwoorrkk (koristim Linux na poslu) ili II uussee LLiinnuuxx
  aatt hhoommee aanndd aatt wwoorrkk (koristim Linux kod kuæe i na poslu). Takoðer
  prihvaæa registracije iz ``druge ruke'' -- za detalje pitajte njega.

  Takoðer se mo¾ete registrirati preko WWW formulara na
  <http://domen.uninett.no/~hta/linux/counter.html>.

  Svoje rezultate svakog mjeseca ¹alje u
  <ftp://aun.uninett.no/pub/misc/linux-counter> te na navedenu WWW
  stranicu.


  88..99..  KKaakkoo bbiihh ttrreebbaaoo iizzggoovvaarraattii LLiinnuuxx??


  Naravno, to je pitanje religijskih rasprava! (Èitaj kako pi¹e -- prim.
  prev.)

  Ako ¾elite samog Linusa kako ga izgovara, skinite english.au ili
  swedish.au s
  <ftp://ftp.funet.fi/pub/Linux/PEOPLE/Linus/SillySounds/>. Ako imate
  zvuènu karticu ili podr¹ku za PC-zvuènik mo¾ete ih èuti pomoæu

  cat english.au >/dev/audio


  Razlika nije u izgovoru ``Linux'', nego u jeziku kojim vas Linus
  pozdravlja.

  Za one koji nemaju opreme ili volje: Linus izgovara Linux otprilike
  kao Linus, gdje je i kao u ffeeeett, ali mnogo kraæe, a u poput skraæene
  verzije francuskog zvuka eu u ppeeuurr (izgovor kao u ppuutt vjerojatno mo¾e
  proæi).


  99..  ÈÈeessttoo ssuussrreettaannee ppoorruukkee oo ggrree¹¹ccii..



  99..11..  MMooddpprroobbee nnee mmoo¾¾ee nnaaææii mmoodduull ````XXXXXX'''' ii sslliièènnee ppoorruukkee..



  Ovakve se poruke uglavnom pojavljuju pri dizanju ili ga¹enju sustava.
  Ako se modprobe, insmod ili rmmod ¾ale o nemoguænosti pronala¾enja
  modula, datoteci /etc/modules.conf ili /etc/modutils/aliases, koju veæ
  imate, dodajte slijedeæe.

  alias <ime-modula> off


  I koristite ime modula koje se pojavljuje u poruci o gre¹ci.

  [J.H.M. Dassen]


  99..22..  UUnnkknnoowwnn tteerrmmiinnaall ttyyppee lliinnuuxx ii sslliièènnoo..


  U ranim 1.3.x kernelima predodreðeni tip terminala za konzolu se
  promijenio iz console u linux. Morate editirati /etc/termcap i
  promijeniti red

  console|con80x25:\


  u

  linux|console|con80x25:\


  (Tu æe mo¾da biti i dodatni dumb -- ako je tako, izbri¹ite ga.)

  Kako bi editor proradio mo¾da æete morati napisati

  TERM=console


  (u bashu ili kshu) odnosno

  setenv TERM console


  (csh, tcsh).

  Neki programi umjesto /etc/termcap koriste /usr/lib/terminfo. Za takve
  programe nadogradite terminfo, koji je dio ncursesa.


  99..33..  llpp11 oonn ffiirree


  To je ¹ala/tradicionalna poruka koja pokazuje kako je va¹ tiskaè
  prijavio nekakvu gre¹ku, ali ta gre¹ka nije valjana. To je mo¾da zbog
  nekakvog I/O ili IRQ konflikta -- provjerite kako je va¹a kartica
  namje¹tena. Neki ljudi ka¾u da ovu poruku dobiju kad im je tiskaè
  uga¹en. Valjda nije stvarno zapaljen...

  U novijim kernelima ta poruka izgleda kao lp1 reported invalid error
  status (on fire, eh?).


  99..44..  IINNEETT:: WWaarrnniinngg:: oolldd ssttyyllee iiooccttll...... ccaalllleedd!!


  Poku¹avate koristiti stare alate za namje¹tanje mre¾e. Novi se mogu
  naæi na
  <ftp://ftp.linux.org.uk/pub/linux/Networking/PROGRAMS/NetTools/> (samo
  izvorni kod, bojim se).
  Primjetite da ih se ne mo¾e koristiti potpuno isto kao i stare. Za
  upute o toènom postavljanju starih mre¾nih programa pogledajte NNEETT--22
  HHOOWWTTOO. Jo¹ bolje, pogledajte NNEETT--33 HHOOWWTTOO i nadogradite svoj mre¾ni
  softver.


  99..55..  lldd:: uunnrreeccooggnniizzeedd ooppttiioonn ''--mm448866''


  Imate staru verziju lda. Instalirajte noviji binutils -- on sadr¾i
  svje¾iji ld. Na  <ftp://tsx-11.mit.edu/pub/linux/packages/GCC/>
  potra¾ite binutils-2.6.0.2.bin.tar.gz.


  99..66..  GGCCCC kkaa¾¾ee IInntteerrnnaall ccoommppiilleerr eerrrroorr


  Ako se gre¹ka ponavlja (tj. uvijek dogaða na istom mjestu u istoj
  datoteci -- èak i nakon ¹to ste ponovno digli sustav, na stabilnom
  kernelu) otkrili ste gre¹ku u GCC-u. Za detalje o prijavljivanju
  gre¹ke pogledajte Info dokumentaciju GCC-a (u Emacsu napi¹ite C-i i,
  pa u izborniku izaberite GCC) -- prije toga provjerite da li imate
  najnoviju verziju.

  To vjerojatno nije problem specifièan za Linux. Ako niste kompajlirali
  program koji kompajliraju i mnogi drugi korisnici Linuxa, poruke o
  gre¹ci nemojte slati u comp.os.linux grupe.

  Ako se problem ne mo¾e ponoviti, mo¾da imate gre¹ke u memoriji --
  pogledajte ``make ka¾e Error 139''.


  99..77..  mmaakkee kkaa¾¾ee EErrrroorr 113399


  Va¹ je kompajler (gcc) izbacio core. Vjerojatno imate pokvarenu,
  pogre¹nu ili staru verziju GCC-a -- nabavite najnovije izdanje. Moguæe
  je i da vam je ponestalo swapa -- za vi¹e informacija pogledajte
  pitanje ``Stroj mi postane jako spor ako pokrenem GCC/X/...''.

  Ako to ne sredi problem, vjerojatno se pojavljuju gre¹ke u memoriji
  ili na disku. Provjerite da li su takt, wait stanja i vrijeme
  osvje¾avanja za va¹e SIMM-ove i ke¹ toèni (i hardverski priruènici
  ponekad nisu u pravu). Ako je tako, imate neke èudne SIMM-ove ili
  nepouzdanu matiènu ploèu ili tvrdi disk ili kontroler.

  Linux je, kao i svaki drugi Unix, odlièan za testiranje memorije --
  puno bolji od programa iste svrhe pod MS-DOS-om.

  Èuo sam da neki klonovi x87 koprocesora mogu uzrokovati probleme.
  Probajte kompajlirati kernel s emulacijom koprocesora (pitanje ``Kako
  nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''); mo¾da æete morati na LILO
  promptu navesti opciju nnoo338877 kako bi prisilili kernel da koristi
  emulaciju ili æe mo¾da raditi i koristiti '387, s ukljuèenom, ali
  uglavnom nekori¹tenom matematièkom emulacijom.

  Vi¹e informacija o ovom problemu nalazi se na WWW-u na
  <http://einstein.et.tudelft.nl/~wolff/sig11/>.


  99..88..  sshheellll--iinniitt:: ppeerrmmiissssiioonn ddeenniieedd kkaadd ssee llooggiirraamm..


  Va¹ root direktorij i svi direktoriji do va¹eg home direktorija moraju
  imati dozvole za èitanje i izvr¹avanje sviju. O rje¹avanju tog
  problema pogledajte man stranicu chmoda ili neku knjigu o Unixu.
  99..99..  NNoo uuttmmpp eennttrryy..  YYoouu mmuusstt eexxeecc...... kkaadd ssee llooggiirraamm..


  Zeznut vam je /var/run/utmp. U svom /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/*
  morate imati

  > /var/run/utmp


  Pogledajte pitanje ``Zeznuo sam sustav i ne mogu se logirati da to
  sredim.''. Na nekim starijim sustavima utmp takoðer mo¾e biti u
  /var/adm/ ili /etc/.


  99..1100..  WWaarrnniinngg ---- bbddfflluusshh nnoott rruunnnniinngg..


  Moderni kerneli koriste bolju strategiju pisanja ke¹iranih blokova na
  disk.  Uz promjene u kernelu, to ukljuèuje zamjenu starog programa
  update koji je sve pisao otprilike svakih 30 sekundi s osjetljivijim
  demonom (zapravo parom demona), poznatim kao bdflush.

  Nabavite bdflush-n.n.tar.gz s istog mjesta kao i izvorni kod kernela
  (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''),
  kompajlirajte ga i instalirajte. Trebao bi se pokretati prije
  uobièajenih provjera datoteènih sustava. Dobro æe raditi i uz starije
  kernele, pa nema potrebe zadr¾avati stari update.


  99..1111..  WWaarrnniinngg:: oobbssoolleettee rroouuttiinngg rreeqquueesstt mmaaddee..


  O ovom se ne morate brinuti. Poruka znaèi da je va¹a verzija routea
  malo zastarjela u odnosu na kernel. Poruka æe nestati ako nabavite
  novu verziju routea s mjesta odakle ste nabavili izvorni kod kernela
  (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?'').


  99..1122..  EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: mmoouunnttiinngg uunncchheecckkeedd ffiilleessyysstteemm..


  Pokrenite e2fsck (odnosno fsck -t ext2 ako imate fsck suèelje) uz
  opciju -a kako bi maknuo ddiirrttyy oznaku, a zatim èisto demontirati
  particiju tokom svakog ga¹enja sustava.

  Najlak¹i naèin da to napravite je nabaviti najnoviji fsck, umount i
  shutdown iz paketa util-linux Rika Faitha (pitanje ``Gdje da FTP-om
  nabavim Linux materijale?''). Provjerite da li ih va¹e /etc/rc*/
  skripte toèno kioriste.

  Napomena: ne poku¹avajte provjeriti datoteèni sustav koji je montiran
  za pisanje -- to vrijedi i za root particiju ako niste vidjeli

  VFS: mounted root ... read-only


  pri dizanju sustava. Stvari trebaju biti postavljene tako da se root
  datoteèni sustav prvo montira samo za èitanje, provjerava ako je
  potrebnno, a zatim ponovno montira za èitanje i pisanje. Vi¹e o tome
  proèitajte u dokumentaciji util-linuxa.

  Primjetite da mountu trebate dati opciju -n da ne bi poku¹ao osvje¾iti
  /etc/mtab jer se root datoteèni sustav jo¹ uvijek mo¾e samo èitati --
  inaèe mount ne bi radio.


  99..1133..  EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: mmaaxxiimmaall ccoouunntt rreeaacchheedd..


  To je poruka kernela kod montiranja datoteènog sustava koji je oznaèen
  kao èist, ali je ``broj montiranja od zadnje provjere'' dosegao
  odreðenu vrijednost. Rje¹enje je nabavljanje najnovije verzije ext2fs
  alata (e2fsprogs-0.5b.tar.gz u vrijeme pisanja) s uobièajenih mjesta
  (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?'').

  Maksimalni broj montiranja mo¾e se pregledati i promijeniti pomoæu
  programa tune2fs iz tog paketa.


  99..1144..  EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: cchheecckkttiimmee rreeaacchheedd..


  Kernel od verzije 1.0 podr¾ava provjeravanje datoteènog sustava na
  osnovu proteklog vremena od zadnje provjere kao i broja montiranja.
  Nabavite najnoviju verziju ext2fs alata (pogledajte ``EXT2-fs warning:
  maximal count reached.'').


  99..1155..  ddff kkaa¾¾ee CCaannnnoott rreeaadd ttaabbllee ooff mmoouunntteedd ffiilleessyysstteemmss..


  Vjerojatno je ne¹to pogre¹no u va¹oj /etc/mtab ili /etc/fstab
  datoteci. Ako imate noviju verziju mounta, /etc/mtab bi se pri dizanju
  trebao isprazniti ili izbrisati (u /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/*)
  s neèim poput

  rm -f /etc/mtab*



  Kod nekih verzije SLS-a u /etc/rc* se pomoæu rdeva o root particiji
  stvara zapis u /etc/mtab. To je nepravilno -- novije verzije mounta
  rade to automatski.

  Neke druge verzije SLS-a imaju red u /etc/fstab koji izgleda ovako:

  /dev/sdb1   /root   ext2   defaults


  To je krivo. /root bi trebao biti jednostavno /.


  99..1166..  ffddiisskk kkaa¾¾ee PPaarrttiittiioonn XX hhaass ddiiffffeerreenntt pphhyyssiiccaall//llooggiiccaall......


  Ako je broj particije (X) 1, radi se o istom problemu kao u ``fdisk:
  Partition 1 does not start on cylinder boundary''

  .

  Ako particija poèinje ili zavr¹ava na cilindru s brojem veæim od 1024,
  ovo se dogaða jer se standardni DOS format informacija o geometriji na
  particijskoj tabeli ne mo¾e suoèiti s vi¹e od 10 bitova. Pogledajte
  pitanje ``Kako natjerati Linux da radi s mojim diskom?''.


  99..1177..  ffddiisskk:: PPaarrttiittiioonn 11 ddooeess nnoott ssttaarrtt oonn ccyylliinnddeerr bboouunnddaarryy


  Verzija fdiska koja dolazi s mnogim Linux sustavima stvara particije
  koje ne mogu proæi na vlastitim testovima. Na¾alost, ako ste veæ
  instalirali svoj sustav ne mo¾ete puno poduzeti, osim kopiranja
  podataka s particije, njenog brisanja i ponovnog stvaranja i kopiranja
  podataka natrag.

  Problem mo¾ete izbjeæi nabavljanjem najnovije verzije fdiska iz paketa
  util-linux Rika Faitha (na svim glavnim FTP arhivama). Takoðer, ako
  vam treba particija 1 koja poèinje na prvom cilindru, ovako mo¾ete
  dobiti particiju koja se sviða fdisku:


  ·  Normalno stvorite particiju 1. Ispis pomoæu p dat æe poruku o
     gre¹ci.

  ·  Napi¹ite u za pretvaranje jedinica u sektore, a zatim ponovo p.
     Zapi¹ite broj iz stupca EEnndd.

  ·  Izbri¹ite particiju 1.

  ·  Dok ste jo¹ u sektorima, ponovno stvorite particiju 1. Prvi sektor
     treba odgovarati broju sektora na traci. To je broj sektora u prvom
     redu ispisa preko p. Neka zadnji sektor odgovara vrijednosti iz 2.
     koraka.

  ·  Napi¹ite u za prelazak u cilindre i nastavite s drugim particijama.

  Poruku o nezauzetim sektorima zanemarite -- odnose se na sektore prve
  trake, izuzev¹i MBR, koji se ne koriste ako prvu particiju zapoènete u
  2. traci.


  99..1188..  ffddiisskk kkaa¾¾ee:: ppaarrttiittiioonn bb hhaass aann oodddd nnuummbbeerr ooff sseeccttoorrss..


  U particioniranju PC diskova koriste se sektori od 512 bajtova, no
  Linux koristi blokove od 1 KB. Ako imate particiju s neparnim brojem
  sektora zadnji se sektor ne koristi. Poruku zanemarite.


  99..1199..  mmttoooollss kkaa¾¾uu ccaannnnoott iinniittiiaalliissee ddrriivvee XXYYZZ


  To znaèi da mtools ne mo¾e pristupiti disku. To mo¾e biti iz nekoliko
  razloga.

  Èesto se radi o netoènim dozvolama ureðaja disketnog pogona (/dev/fd0*
  i /dev/fd1*) -- korisnik koji pokreæe mtools mora imati odgovarajuæi
  pristup. Za detalje pogledajte man stranicu chmoda.

  Veæina verzija mtoolsa koji se distribuiraju s Linux sustavima (ne
  standardna GNU verzija) za pronala¾enje ureðaja i gustoæa koriste
  sadr¾aj datoteke /etc/mtools, a ne informacije ukljuèene u izvr¹nu
  datoteku. Gre¹ke u toj datoteci èesto uzrokuju probleme. O tome èesto
  nema dokumentacije.

  Za najlak¹i naèin pristupanja va¹im MS-DOS datotekama (posebno onima
  na particiji tvrdog diska) pogledajte pitanje ``Kako pristupiti
  datotekama na DOS particiji ili disketi?''. Napomena -- nikad nemojte
  koristiti mtools za pristupanje datotekama na veæ montiranoj particiji
  ili disketi!


  99..2200..  NNaa ppooèèeettkkuu ddiizzaannjjaa:: MMeemmoorryy ttiigghhtt


  To znaèi da imate vrlo velik kernel, pa Linux mora izvoditi neke
  posebne èarolije u radu s memorijom kako bi se dignuo preko BIOS-a.
  Nema veze s kolièinom va¹e fizièke memorije. Poruku zanemarite ili
  napravite kernel koji sadr¾i samo podr¹ku i moguænosti koje vam
  trebaju (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?'').


  99..2211..  ssyysslloogg mmii kkaa¾¾ee ````eenndd__rreeqquueesstt:: II//OO eerrrroorr,, ......''''..


  Ova i sliène poruke skoro uvijek znaèe hardversku gre¹ku u radu s
  tvrdim diskom.

  To je èesto simptom defektnog tvrdog diska. Jedini naèin izbjegavanja
  daljnjeg gubitka podataka je potpuno ga¹enje sustava. Zatim morate
  provjeriti da li podaci na disku imaju rezervne kopije i rezervne
  kopije vratiti ih na ispravan tvrdi disk.

  Ova poruka mo¾e znaèiti i lo¹ spoj s diskom, pogotovo na sustavu kojeg
  ste sami sastavili. Ako instalirate IDE disk, _U_V_I_J_E_K koristite nove
  kablove. To je vjerojatno dobro èiniti i kod SCSI diskova.

  U jednom sluèaju ova je gre¹ka koincidirala s lo¹im spojem izmeðu
  matiène ploèe i kuæi¹ta. Prije okrivljavanja samog tvrdog diska
  provjerite da li su sve elektriène veze èiste i èvrste.

  [Peter Moulder, Theodore T'so]


  99..2222..  YYoouu ddoonn''tt eexxiisstt.. GGoo aawwaayy..


  Ovo nije virusna infekcija :-). Dolazi od programa kao ¹to su write,
  talk i wall ako UID uz koji ih pokreæete ne odgovara valjanom
  korisniku (vjerovatno zbog gre¹ke u /etc/passwd) ili zbog toga ¹to
  sesija (toènije pseudoterminal) koju koristite nije pravilno zapisana
  u datoteci utmp (vjerojatno zbog toga ¹to ste je èudno pokrenuli).


  1100..  XX WWiinnddooww SSyysstteemm..



  1100..11..  PPooddrr¾¾aavvaa llii LLiinnuuxx XX WWiinnddooww??


  Da. Linux koristi XFree86 (trenutna verzija je 3.3.2, zasnovana na
  X11R6).  Treba vam grafièka kartica koju XFree86 podr¾ava. Za vi¹e
  detalja pogledajte LLiinnuuxx XXFFrreeee8866 KKAAKKOO.

  U dana¹nje vrijeme veæina distribucija Linuxa dolazi s instalacijom X-
  a.

  Meðutim, mo¾ete ga i sami instalirati ili nadograditi s
  <ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/X11/Xfree86-*> i njegovih mirrora.


  1100..22..  GGddjjee nnaabbaavviittii XXFF8866CCoonnffiigg kkoojjii ooddggoovvaarraa mmoomm ssuussttaavvuu??


  Pogledajte LLiinnuuxx XXFFrreeee8866 KKAAKKOO, novije verzije IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg
  SSttaarrtteedd i upute za program XF86Setup.

  Sadr¾aj XF86Config datoteke ovisi o kombinaciji va¹e grafièke kartice
  i monitora. Mo¾e se konfigurirati ruèno ili pomoæu alata XF86Setup.
  Proèitajte upute koje dolaze uz XFree86, u /usr/X11R6/lib/X11/etc.
  Datoteka koja vam je vjerojatno najpotrebnija je README.Config.


  _N_e_m_o_j_t_e koristiti obiènu kopiju datoteke XFree86.eg, primjera koji
  dolazi s novijim verzijama XFree86, jer krivi video taktovi mogu
  o¹tetiti monitor.

  Molim vas, nemojte u comp.os.linux.x slati zahtjeve za XF86Config niti
  odgovarati na njih.


  1100..33..  xxtteerrmm llooggiinnii èèuuddnnoo ssuu pprriikkaazzaannii uu wwhhoo,, ffiinnggeerr..


  xterm koji dolazi s XFree86 2.1 i starijim ne razumije toèno format
  koji Linux koristi za datoteku /var/adm/utmp gdje sustav zapisuje tko
  se logirao. Zato ne postavlja toèno sve informacije.

  xtermovi u XFree86 3.1 i novijim nemaju taj problem.


  1100..44..  NNee mmoogguu nnaattjjeerraattii XX WWiinnddooww ddaa rraaddii kkaakkoo ttrreebbaa..


  Proèitajte XXFFrreeee8866 KKAAKKOO -- pogledajte dio s pitanjima i odgovorima.

  Poku¹ajte èitati comp.windows.x.i386unix -- proèitajte FFAAQQ te grupe.

  Molim vas, nemojte slati pitanja o X Windowu ili XFree86 u
  comp.os.linux.x ako nisu specifièna za Linux.


  1111..  PPiittaannjjaa oo vvrrlloo ssttaarroomm ssooffttvveerruu..


  Pitanja u ovom dijelu va¾na su samo za korisnike koji koriste softver
  stariji od barem tri mjeseca.

  Javite mi ako ovdje naðete odgovor na svoj problem jer æe nekori¹tena
  pitanja polako nestajati (pitanje ``Komentari su dobrodo¹li.'').


  1111..11..  ffddiisskk kkaa¾¾ee ccaannnnoott uussee bbbbbb sseeccttoorrss ooff tthhiiss ppaarrttiittiioonn..


  Na poèetku Linux je podr¾avao samo Minix datoteèni sustav koji ne mo¾e
  biti veæi od 64 MB po particiji. U sada¹njim, naprednijim datoteènim
  sustavima tog ogranièenja nema, kao ¹to je ext2fs (druga verzija
  Extended (pro¹irenog) datoteènog sustava, "standardnog" Linux
  datoteènog sustava).

  Ako namjeravate koristiti ext2fs, ovu poruku mo¾ete zanemariti.


  1111..22..  ssee..  GGCCCC ppoonneekkaadd kkoorriissttii ooggrroommnnee kkoolliièèiinnee vviirrttuuaallnnee mmeemmoorriijjee ii
  ssrruu¹¹ii


  Starije verzije GCC-a imale su gre¹ku zbog koje su koristile puno
  memorije ako ste poku¹ali kompajlirati program koji sadr¾ava veliku
  tablicu statièkih podataka.

  Mo¾ete nadograditi svoju verziju GCC ili dodati jo¹ swapa ako je
  potrebno, ili jednostavno èekati da se zavr¹i kompajliranje.





  1122..  KKaakkoo ddoobbiittii ddaalljjnnjjuu ppoommooææ..



  1122..11..  JJoo¹¹ uuvviijjeekk nniissttee ooddggoovvoorriillii nnaa mmoojjee ppiittaannjjee!!


  Molim vas, prije slanja poruke proèitajte ovaj odgovor u cjelosti.
  Znam da je malo podu¾i, ali mo¾da upravo namjeravate ispasti budala
  ispred 50 000 ljudi i potro¹iti stotine sati njihova vremena. Zar ne
  mislite da vrijedi potro¹iti malo svog vremena i slijediti ove upute?

  Ako mislite da je neki odgovor nepotpun ili netoèan, po¹aljite poruku
  Robertu Kieslingu na kiesling@ix.netcom.com.

  Proèitajte odgovarajuæe knjige LDP-a -- pogledajte pitanje ``Gdje da
  nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.

  Ako ste novi na Unixu, proèitajte ccoommpp..uunniixx..qquueessttiioonnss FFAAQQ i FAQ-ove
  svih ostalih comp.unix grupa koje bi mogle biti va¾ne.

  Linux ima toliko zajednièkog s komercijalnim Unixima da æe skoro sve
  ¹to tamo proèitate vrijediti za Linux. Ti FAQ-ovi se, kao i svi
  ostali, mogu naæi na <ftp://rtfm.mit.edu/pub/usenet/news.answers/>
  (ako nemate pristupa FTP-om, mail-server@rtfm.mit.edu vam ih mo¾e
  poslati). rtfm-ove FAQ arhive prenose se na razne poslu¾itelje --
  pogledajte IInnttrroodduuccttiioonn ttoo **..aannsswweerrss ppoossttiinngg na svom news poslu¾itelju
  ili u poddirektoriju news-answers/introduction navedenog direktorija.

  Provjerite KAKO koji govori o toj temi, ako ga ima, ili odgovarajuæi
  pod-FAQ dokument starog stila. Provjerite FTP arhive.

  Poku¹ajte eksperimentirati -- to je najbolji naèin upoznavanja Unixa i
  Linuxa.

  Proèitajte dokumentaciju. Pogledajte man stranice (ako za njih ne
  znate, napi¹ite man man; man -k <tema> èesto ispisuje korisne i va¾ne
  man stranice).

  Pogledajte Info dokumentaciju (u Emacsu napi¹ite C-h i, tj.
  <CTRL>-<h>, a zatim <i>). Tu nije rijeè samo o Emacsu. Na primjer, tu
  je i dokumentacija GCC-a.

  Èesto æe uz paket biti i datoteka README koja daje uputstva za
  instaliranje i/ili kori¹tenje.

  Provjerite da li imate pokvarenu ili zastarjelu kopiju programa u
  kojem je problem. Ako je moguæe, skinite ga opet i ponovno
  instalirajte -- vjerojatno ste prvi put pogrije¹ili.

  Pratite comp.os.linux.announce -- tamo se èesto pojavljuju vrlo va¾ne
  informacije za sve korisnike Linuxa.

  Opæenita pitanja o X Windowu pripadaju u comp.windows.x.i386unix, a ne
  u comp.os.linux.x. No prije slanja poruke malo èitajte grupu (kao i
  FFAAQQ).

  Samo ako napravite sve ove stvari i jo¹ uvijek niste rije¹ili problem,
  po¹aljite poruku u odgovarajuæu comp.os.linux grupu. Prije toga
  proèitajte slijedeæe pitanje, ``©to staviti u molbu za pomoæ.''.


  1122..22..  ©©ttoo ssttaavviittii uu mmoollbbuu zzaa ppoommooææ..



  Molim vas, ovaj savjet o pisanju poruke proèitajte pa¾ljivo. Potpuna
  poruka znatno æe poveæati ¹anse da struènjak i/ili drugi korisnik ima
  dovoljno informacija i motivacije za odgovor.

  Ovaj savjet vrijedi i za poruke koje tra¾e savjet i osobne poruke
  poslane struènjacima i drugim korisnicima.

  Svakako pru¾ite sve detalje problema, ukljuèujuæi:

  ·  Toèno koji je program problematièan. Ako ga znate, napi¹ite broj
     verzije, te odakle ste ga nabavili. Mnoge standardne naredbe
     ispisat æe svoju verziju ako im date opciju --version.

  ·  Koju distribuciju Linuxa koristite (Red Hat, Slackware, Debian ili
     ¹to veæ) i koju verziju te distribucije.

  ·  Toèan i potpun tekst bilo kakvih poruka o gre¹ci.

  ·  Toèno kakvo ste pona¹anje oèekivali i kakvo ste opazili. Dobar
     naèin za pokazivanje ovoga je transkript rada s programom.

  ·  Sadr¾aj bilo kakvih konfiguracijskih datoteka koje program u
     pitanju koristi, kao i svi povezani programi.

  ·  Koju verziju kernela i djeljenih librarya imate instalirane.
     Verziju kernela pokazat æe uname -a, a djeljenih librarya ls -l
     /lib/libc.so.4.

  ·  Ako se èini prikladnim, detalje o va¹em hardveru.  Ne bojte se
     preduge poruke osim ako ukljuèite velike dijelove izvornog koda ili
     uuencode-anih datoteka, tako da nema straha od previ¹e informacija.

  Koristite jasnu, detaljnu temu poruke. Ne stvari kao ¹to je ``ne
  radi'', ``Linux'', ``pomoæ'' ili ``pitanje'' -- to veæ znamo. Taj
  prostor iskoristite za ime programa, dio poruke o gre¹ci, sa¾etak
  neobiènog pona¹anja, itd.

  Ako govorite o unable to handle kernel paging request poruci,
  slijedite upute u README izvornog koda kernela za pretvaranje brojeva
  u ne¹to razumljivije. Ako to ne napravite, nitko tko proèita poruku
  neæe to moæi umjesto vas jer se odnos brojeva i imena funkcija
  razlikuje od jednog do drugog kernela.

  Na poèetku poruke u jednom odlomku izlo¾ite sa¾etak.

  Na dnu tra¾ite odgovore e-mailom i recite da æete poslati sa¾etak. To
  poduprite pomoæu Followup-To: po¹iljatelj. Nakon par ili tjedan dana
  stvarno i po¹aljite sa¾etak. Nemojte samo spojiti odgovore koje ste
  dobili -- sa¾mite ih. Takoðer je dobra ideja staviti u temu svog
  sa¾etka staviti rijeè SA®ETAK. Razmislite o slanju sa¾etka u
  comp.os.linux.announce.

  Provjerite da li va¹a poruka ima neprikladno RReeffeerreenncceess zaglavlje. Ono
  va¹ èlanak oznaèava kao dio niza kojem pripada èlanak na kojeg ste se
  referirali ¹to èesto uzrokuje brisanje zajedno s ostatkom dosadnog
  niza.

  Takoðer mo¾ete reæi da ste proèitali ovaj FFAAQQ i odgovarajuæe KAKO-e --
  tako je manje vjerojatno da ljudi preskoèe va¹u poruku.

  Nemojte zaboraviti da ne biste trebali slati poruke poslane vama
  osobno bez dopu¹tenja po¹iljatelja.




  1122..33..  ®®eelliimm nneekkoommee ppoossllaattii ppoorruukkuu oo ssvvoomm pprroobblleemmuu..


  Poku¹ajte naæi autora ili odr¾avatelja kojeg god programa ili dijela
  koji uzrokuje va¹e te¹koæe. Ako imate kontakt za svoju distribuciju
  Linuxa, koristite njega.

  Molim vas, u poruku stavite sve ¹to biste stavili u posting.

  Na kraju, sjetite se da, unatoè tome ¹to veæina Linux zajednice
  nastoji pomoæi i odgovoriti na pitanja, pomoæ tra¾ite od neplaæenih
  dragovoljaca pa nemate pravo oèekivati odgovor.


  1133..  AAddmmiinniissttrraattiivvnnee iinnffoorrmmaacciijjee ii zzaahhvvaallee..



  1133..11..  KKoommeennttaarrii ssuu ddoobbrrooddoo¹¹llii..


  Molim vas, po¹aljite mi svoje komentare o ovom FAQ-u.

  Dodatne informacije za FFAAQQ prihvaæam u bilo kojem formatu; svi se
  prilozi, komentari i ispravci zahvalno prihvaæaju.

  Po¹aljite ih na kiesling@ix.netcom.com.

  Ako se referirate na pitanje iz FFAAQQ--aa, meni je zgodnije da to èinite
  tekstom pitanja, a ne njegovim brojem po¹to se brojevi pitanja
  generiraju automatski i u izvornom kodu ih ne vidim.

  Vi¹e volim komentare na engleskom nego zakrpe -- kontekstualni diff mi
  nije materinski jezik.


  1133..22..  FFoorrmmaattii uu kkoojjiimmaa jjee oovvaajj FFAAQQ ddoossttuuppaann..


  Ovaj dokument je dostupan kao ASCII tekstualna datoteka, HTML WWW
  stranica, PostScript i Usenet poruka.

  Svi se ti formati generiraju iz SGML izvornog koda pomoæu SGMLToolsa i
  LinuxDoc DTD-a.

  HTML verzija ovog FFAAQQ-a dostupna je na  <http://sunsite.unc.edu/LDP/>
  i drugim mjestima.

  Usenet verzija redovito se ¹alje u news.answers, comp.answers,
  comp.os.linux.misc i comp.os.linux.announce. Arhivira se na
  <ftp://rtfm.mit.edu/pub/usenet-by-hierarchy/comp/os/linux/misc/>.

  Najnovija tekstualna, HTML, SGML i PostScript verzija mo¾e se naæi u
  Linux arhivi na sunsite.unc.edu te na
  <http://www.terracom.net/~kiesling>.


  1133..33..  AAuuttoorrssttvvoo ii zzaahhvvaallee


  Ovaj FAQ sla¾e i odr¾ava Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com, uz
  pomoæ i komentare Linux aktivista iz cijelog svijeta.

  Posebno hvala Mattu Welshu koji je moderirao comp.os.linux.announce i
  comp.os.linux.answers, koordinirao HOWTO-e i napisao znaèajan dio
  mnogih; Gregu Hankinsu i Timothyu Bynumu, biv¹em i sada¹njem
  koordinatoru LDP-ovih HOWTO-a; Larsu Wirzeniusu i Mikki Rauhali,
  biv¹em i sada¹njem moderatoru comp.os.linux.announce; Marc-Michelu
  Corsiniju koji je napisao prvi LLiinnuuxx FFAAQQ i Ianu Jacksonu, prethodnom
  odr¾avatelju FFAAQQ-a. Takoðer hvala Romanu Maureru za njegove mnoge
  dodatke i ispravke, posebno ¹to se tièe evropskih WWW stranica,
  prijevoda i drugih, opæenitih stvari.

  Zadnja, ali ne i najmanja, hvala Linusu Torvaldsu i drugima koji su
  pridonijeli Linuxu ¹to su nam dali temu za prièanje!


  1133..44..  OOddrriiccaannjjee ii aauuttoorrsskkaa pprraavvaa..


  Ovaj dokument daje se ``kakav jest''. Za informacije koje sadr¾i _n_e
  _j_a_m_è_i se toènost. Koristite ga na svoju odgovornost.

  LLiinnuuxx èèeessttoo ppoossttaavvlljjaannaa ppiittaannjjaa uuzz ooddggoovvoorree je (C) 1997., 1998.
  Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com, pod licencom Linux
  Documentation Projecta.  Potpuni tekst LDP copyrighta dostupan je
  anonimnim FTP-om sa sunsite.unc.edu, iz direktorija
  /pub/Linux/docs/LDP/, i naveden je ispod.

  Dijelovi su (C) 1994., 1995., 1996. Ian Jackson, koji je pro¹li
  odr¾avatelj LLiinnuuxx FFAAQQ--aa.

  LLiinnuuxx èèeessttoo ppoossttaavvlljjaannaa ppiittaannjjaa uuzz ooddggoovvoorree mogu se reproducirati i
  distribuirati u potpunosti (ukljuèujuæi dijelove o autoru, autorskim
  pravima, licenci i obavijest o dozvoli) ako se za sam dokument ne
  tra¾i naknada bez pristanka autora. To vrijedi i za ``po¹tene''
  iznimke kao ¹to su recenzije, oglasi te izvedena djela kao ¹to su
  prijevodi.

  Namjera ovom ogranièenju nije zabraniti naplaæivanje usluge tiskanja
  ili kopiranja dokumenta.

  Za ova pravila mogu se naæi iznimke. Rado æu odgovoriti na bilo kakva
  pitanja o ovoj licenci. Po¹aljite mi poruku na kiesling@ix.netcom.com.
  Kao ¹to navedena licenca ka¾e, ova ogranièena nastoje za¹titi autore,
  a ne ogranièiti vas u poduèavanju i uèenju.

  _L_I_C_E_N_C_A _K_O_P_I_R_A_N_J_A _L_I_N_U_X _D_O_C_U_M_E_N_T_A_T_I_O_N _P_R_O_J_E_C_T_A

  Zadnja promjena 6. sijeènja 1997.

  Slijedeæa licenca vrijedi za sva djela Linux Documentation Projecta.

  Molimo vas da licencu proèitate pa¾ljivo -- pomalo slièi GNU Opæoj
  javnoj licenci, ali u nekoliko uvjeta se razlikuje od onoga na ¹to ste
  mo¾da navikli. Ako imate bilo kakvih pitanja, po¹aljite ih LDP
  koordinatoru, mdw@sunsite.unc.edu.

  Priruènici Linux Documentation Projecta mogu se reproducirati i
  distribuirati, u cjelini ili djelomièno, pod slijedeæim uvjetima:

  Autorska prava na sve priruènike Linux Documentation Projecta
  posjeduju njihovi autori. ONI NISU U JAVNOM VLASNI©TVU.

  ·  Navedena obavijest o autorskim pravima i ova obavijest o dopu¹tenju
     mora se potpuno saèuvati na svim potpunim ili djelomiènim kopijama.

  ·  Svaki prijevod ili izvedeni rad LLiinnuuxx IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg
     SSttaarrtteedd prije distribucije autor mora napismeno odobriti.

  ·  Ako distribuirate LLiinnuuxx IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd
     djelomièno, upute za nabavljanje potpune verzije ovog priruènika
     moraju biti ukljuèene, a sredstvo za nabavljanje potpune verzije
     ponuðeno.

  ·  Mali dijelovi mogu se u drugim djelima reproducirati kao
     ilustracije za kritike ili citati bez ove obavijesti o dopu¹tenju
     ako se pravilno navede izvor.

  ·  GNU Opæa javna licenca ispod navedena mo¾e se reproducirati pod
     uvjetima koji su u njoj dani.

  Iznimke ovim pravilima mogu se odobriti u akademske svrhe: pi¹ite
  autoru i pitajte. Ova ogranièenja nastoje za¹titi nas kao autore, a ne
  ogranièiti vas kao uèitelje i uèenike. Sav izvorni kod u LLiinnuuxx
  IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd stavljen je pod GNU Opæu javnu
  licencu, dostupnu anonimnim FTP-om s GNU arhiva.

  _O_B_J_A_V_L_J_I_V_A_N_J_E _L_D_P_-_o_v_i_h _P_R_I_R_U_È_N_I_K_A

  Ako ste iz izdavaèke tvrtke zainteresirane u distribuiranju bilo kojeg
  LDP priruènika, nastavite èitati.

  Licencom danom u prethodnom dijelom, svakome je dopu¹teno objavljivati
  i distribuirati toène kopije priruènika iz Linux Documentation
  Projecta. Za to vam nije potrebno na¹e izrièito dopu¹tenje. Meðutim,
  ako ¾elite distribuirati prijevod ili izvedeni rad zasnovan na nekom
  LDP-ovom priruèniku, morate dobiti dozvolu od autora, napismeno, prije
  nego to uèinite.

  Svi prijevodi i izvedeni radovi iz LDP-ovih priruènika moraju biti
  stavljeni pod Licencu Linux dokumentacije navedenu u prethodnom
  dijelu. Dakle, ako kanite objaviti prijevod jednog od priruènika, on
  se mora moæi slobodno distribuirati pod gornjim uvjetima.

  Naravno, LDP-ove priruènike mo¾ete prodavati za zaradu. Ohrabrujemo
  vas u tome. Meðutim, nemojte zaboraviti da, po¹to se LDP-ovi
  priruènici mogu slobodno distribuirati, bilo tko, ako ¾eli, mo¾e
  besplatno fotokopirati ili distribuirati tiskane primjerke.

  Ne zahtijevamo plaæanje tantijema od bilo kakve zarade na prodavanju
  LDP-ovih priruènika. Meðutim, ¾eljeli bismo predlo¾iti da, ako LDP-ove
  priruènike prodajete za zaradu, autoru ponudite tantijem ili dio svoje
  zarade poklonite autoru, LDP-u u cjelini ili zajednici koja radi na
  razvoju Linuxa. Takoðer mo¾ete autoru poslati jedan ili vi¹e
  besplatnih primjeraka LDP-ovog priruènika kojeg distribuirate.
  Pokazivanje va¹e podr¹ke LDP-u i Linux zajednici bit æe vrlo cjenjeno.

  ®eljeli bismo biti obavje¹teni o bilo kakvih nakanama izdavanja ili
  distribuiranja LDP-ovih priruènika -- samo kako bi znali kada æe
  postati dostupni. Ako izdajete ili namjeravate izdati neki LDP-ov
  priruènik, molim vas, po¹aljite poruku Mattu Welshu (e-mail
  mdw@sunsite.unc.edu).

  Ohrabrujemo distributere Linux softvera u distribuiranju LDP-ovih
  priruènika (kao ¹to je IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee) zajedno
  s njihovim softverom. Namjera LDP-ovih priruènika je postati
  ``slu¾bena'' Linux dokumentacija, pa bismo voljeli vidjeti tvrtke koje
  po¹tom distribuiraju softver kako zajedno s njime pakiraju LDP-ove
  priruènike.  Nadamo se da æe, dok sazrijevaju, LDP-ovi priruènici
  bolje ispuniti taj cilj.

  Matt Welsh, mdw@sunsite.unc.edu





  1144..  HHrrvvaattsskkii pprriijjeevvoodd


  Najnovija verzija ovog prijevoda mo¾e se naæi na
  <http://dokumentacija.linux.hr/Linux-FAQ.html>.  Odr¾ava ga Matej
  Vela, mvela@public.srce.hr.  Svi su prilozi, primjedbe i prijedlozi
  dobrodo¹li.