Linux XFree86 KAKO
  Eric S. Raymond, esr@thyrsus.com
  verzija 5.12, 12. svibnja 1999.

  Ovaj dokument opisuje nabavljanje, instaliranje i konfiguriranje
  verzije 3.3 XFree86 verzije X Window Systema (X11R6) za Linux sustave.
  Korak po korak obja¹njava prilagoðavanje XFree86 va¹em sustavu.

  ______________________________________________________________________

  Sadr¾aj


  1. Uvod

     1.1 Drugi izvori informacija
     1.2 Nove verzije ovog dokumenta
     1.3 Primjedbe i ispravci

  2. Hardverske potrebe

  3. Instaliranje XFree86

  4. Konfiguriranje XFree86

     4.1 Uobièajena konfiguracija
     4.2 Problemi
     4.3 Daljnja pode¹avanja
     4.4 Kori¹tenje 16-bitne boje

  5. Kori¹tenje XFree86

  6. Uvjeti kori¹tenja

     6.1 Zahvale

  7. Prijevodi

  ______________________________________________________________________



  11..  UUvvoodd


  X Window System veliko je i moæno (neki ka¾u preveliko i previ¹e
  slo¾eno) grafièko suèelje za Unix sustave. Izvorni X Window System
  razvijen je na MIT-u; komercijalni proizvoðaèi postavili su ga za
  standard na Unix platformama. Skoro svaka Unix radna stanica na
  svijetu koristi neku varijantu X Window Systema.

  Besplatni port MIT X Windows Systema, verzije 11 i izdanja 6 (X11R6)
  za 80386/80486/Pentium Unix sustave razvio je tim programera ispoèetka
  voðenih od Davida Wexelblata, dwex@XFree86.org. Taj port, poznat kao
  XFree86, radi pod System V/386, 386BSD-om i drugim x86 Unix
  implementacijama, kao i na Linuxu. Ukljuèuje sve potrebne izvr¹ne i
  ostale datoteke, librarye i alate.

  Potpune informacije o XFree86-u mo¾ete naæi na njihovim stranicama,
  <http://www.XFree86.org>.

  U ovom dokumentu korak po korak je obja¹njeno kako instalirati i
  konfigurirati XFree86 za Linux, ali neke æete detalje morati saznati
  sami èitanjem dokumentacije samog XFree86. (O toj dokumentaciji bit æe
  rijeèi poslije.) Meðutim, kori¹tenje i prilagoðavanje X Window Systema
  svojim potrebama daleko je izvan opsega ovog dokumenta -- za to
  proèitajte jednu od mnogih dobrih knjiga o kori¹tenju X Window
  Systema.


  11..11..  DDrruuggii iizzvvoorrii iinnffoorrmmaacciijjaa


  Ako nikad prije niste èuli za Linux, tu je nekoliko izvora osnovnih
  informacija o sustavu. Najlak¹e æete ih naæi preko stranica Linux
  Documentation Projecta na  <http://metalab.unc.edu/LDP/>.  Tamo mo¾ete
  naæi i najnoviju, svje¾u verziju ovog dokumenta, na
  <http://metalab.unc.edu/LDP/HOWTO/XFree86-HOWTO.html>.


  11..22..  NNoovvee vveerrzziijjee oovvoogg ddookkuummeennttaa


  Nove verzije LLiinnuuxx XXFFrreeee8866 HHOOWWTTOO--aa redovito se ¹alju u
  comp.os.linux.help, comp.os.linux.announce i news.answers. Takoðer æe
  se pojavljivati na raznim Linux WWW i FTP poslu¾iteljima, kao i na
  stranicama LDP-a.

  Najnoviju verziju ovog dokumenta uvijek mo¾ete vidjeti WWW-om na
  <http://metalab.unc.edu/LDP/HOWTO/XFree86-HOWTO.html>.


  11..33..  PPrriimmjjeeddbbee ii iisspprraavvccii


  Ako imate prijedloga ili pitanja o ovom dokumentu, slobodno po¹aljite
  poruku Ericu S. Raymondu na esr@thyrsus.com. Drago mi je èuti bilo
  kakve prijedloge ili kritike. Ako u ovom dokumentu naðete neku gre¹ku,
  obavijestite me da ju mogu ispraviti u slijedeæoj verziji. Hvala.

  _N_e ¹aljite mi pitanja o tome kako natjerati va¹u grafièku karticu ili
  monitor da proradi s X-om. Ovaj bi KAKO trebao biti brz, bezbolan
  vodiè u _n_o_r_m_a_l_n_o_j instalaciji novim interaktivnim konfiguratorom. Ako
  naletite na probleme, pogledajte XFree86 Video Timings HOWTO,
  <http://metalab.unc.edu/LDP/HOWTO/XFree86-Video-Timings-HOWTO.html>.
  (To je zapravo sve¾a HTML verzija XFree86-ove datoteke
  Videomodes.doc.)  Tamo je sve ¹to znam o rje¹avanju problema s
  konfiguriranjem. Ako vam to ne poma¾e, ne mogu ni ja.


  22..  HHaarrddvveerrsskkee ppoottrreebbee


  XFree86 3.3.3 trenutno podr¾ava ove grafièke èipove: Koji èip koristi
  va¹a grafièka kartica trebalo bi pisati u njenoj dokumentaciji. Ako
  kupujete novu grafièku karticu ili novo raèunalo koje dolazi s
  grafièkom karticom, neka vam prodavaè toèno ka¾e proizvoðaèa, model i
  èipset grafièke kartice. Mo¾da æe zbog toga prodavaè zvati tehnièku
  podr¹ku za vas; obièno æe to rado uèiniti. Mnoge tvrtke koje prodaju
  PC hardver æe reæi da je grafièka kartica ``standardna SVGA kartica''
  koja bi ``trebala raditi'' na va¹em raèunalu.  Objasnite im da va¹
  softver (spomenite Linux i XFree86!) ne podr¾ava sve grafièke èipsete
  i da vam trebaju detaljni podaci.

  Èipset svoje grafièke kartice takoðer mo¾ete saznati pokretanjem
  programa SuperProbe ukljuèenog u XFree86 distribuciju. O tome æe
  kasnije biti vi¹e rijeèi.


     AArrkk LLooggiicc
        ARK1000PV, ARK1000VL, ARK2000PV, ARK2000MT

     AAlllliiaannccee
        AP6422, AT24


     AATTII
        18800, 18800-1, 28800-2, 28800-4, 28800-5, 28800-6, 68800-3,
        68800-6, 68800AX, 68800LX, 88800GX-C, 88800GX-D, 88800GX-E,
        88800GX-F, 88800CX, 264CT, 264ET, 264VT, 264GT, 264VT-B, 264VT3,
        264GT-B, 264GT3 (ovaj popis ukljuèuje Mach8, Mach32, Mach64, 3D
        Rage, 3D Rage II i 3D Rage Pro)


     AAvvaannccee LLooggiicc
        ALG2101, ALG2228, ALG2301, ALG2302, ALG2308, ALG2401


     CChhiippss && TTeecchhnnoollooggiieess
        65520, 65525, 65530, 65535, 65540, 65545, 65546, 65548, 65550,
        65554, 65555, 68554, 69000, 64200, 64300


     CCiirrrruuss LLooggiicc
        CLGD5420, CLGD5422, CLGD5424, CLGD5426, CLGD5428, CLGD5429,
        CLGD5430, CLGD5434, CLGD5436, CLGD5440, CLGD5446, CLGD5462,
        CLGD5464, CLGD5465, CLGD5480, CLGD6205, CLGD6215, CLGD6225,
        CLGD6235, CLGD6410, CLGD6412, CLGD6420, CLGD6440, CLGD7541(*),
        CLGD7543(*), CLGD7548(*), CLGD7555(*)


     CCyyrriixx
        MediaGX, MediaGXm


     CCoommppaaqq
        AVGA


     DDiiggiittaall EEqquuiippmmeenntt CCoorrppoorraattiioonn
        TGA


     EEppssoonn
        SPC8110


     GGeennooaa
        GVGA


     IIBBMM
        8514/A (i pravi klonovi), XGA-2


     IIIITT
        AGX-014, AGX-015, AGX-016


     MMaattrrooxx
        MGA2064W (Millennium), MGA1064SG (Mystique i Mystique 220),
        MGA2164W (Millennium II PCI i AGP), G100, G200


     MMXX MX68000(*), MX680010(*)



     NNCCRR
        77C22(*), 77C22E(*), 77C22E+(*)


     NNeeooMMaaggiicc
        2200, 2160, 2097, 2093, 2090, 2070


     NNuummbbeerr NNiinnee
        I128 (serije I i II), Revolution 3D (T2R)


     NNVViiddiiaa//SSGGSS TThhoommssoonn
        NV1, STG2000, RIVA128, Riva TNT


     OOAAKK
        OTI067, OTI077, OTI087


     RReeaallTTeekk
        RTG3106(*)


     RReennddiittiioonn
        V1000, V2x00


     SS33 86C911, 86C924, 86C801, 86C805, 86C805i, 86C928, 86C864, 86C964,
        86C732, 86C764, 86C765, 86C767, 86C775, 86C785, 86C868, 86C968,
        86C325, 86C357, 86C375, 86C375, 86C385, 86C988, 86CM65, 86C260


     SSiiSS
        86C201, 86C202, 86C205, 86C215, 86C225, 5597, 5598, 6326


     33DDLLaabbss
        GLINT 500TX, GLINT MX, Permedia, Permedia 2, Permedia 2v


     TTsseenngg
        ET3000, ET4000AX, ET4000/W32, ET4000/W32i, ET4000/W32p, ET6000,
        ET6100


     TTrriiddeenntt
        TVGA8800CS, TVGA8900B, TVGA8900C, TVGA8900CL, TVGA9000,
        TVGA9000i, TVGA9100B, TVGA9200CXR, Cyber9320(*), TVGA9400CXi,
        TVGA9420, TGUI9420DGi, TGUI9430DGi, TGUI9440AGi, TGUI9660XGi,
        TGUI9680, ProVidia 9682, ProVidia 9685(*), Cyber 9382, Cyber
        9385, Cyber 9388, 3DImage975, 3DImage985, Cyber 9397, Cyber 9520


     VViiddeeoo 77//HHeeaaddllaanndd TTeecchhnnoollooggiieess
        HT216-32(*)


     WWeeiitteekk
        P9000, P9100


     WWeesstteerrnn DDiiggiittaall//PPaarraaddiissee
        PVGA1


     WWeesstteerrnn DDiiggiittaall
        WD90C00, WD90C10, WD90C11, WD90C24, WD90C24A, WD90C30, WD90C31,
        WD90C33

  (*) Napomena: ovako oznaèeni èipovi imaju ili ogranièenu podr¹ku, ili
  se njihovi driveri aktivno ne odr¾avaju.

  Sve navedene su podr¾ane u 256 boja, a neke su podr¾ane u
  monokromatskim i 16-bojnim modovima, a neke pri veæim dubinama boja.

  Monokromatski server podr¾ava i generièke VGA kartice, koristeæi 64 KB
  video memorije u jednoj banci, monokromatsku karticu Hercules,
  monokromatske kartice Hyundai HGC1280, Sigma LaserView i Apollo.

  VGA16 server podr¾ava bankiranje memorije sa ET4000, Trident, ATI,
  NCR, OAK i Cirrus 6420 èipsetima omoguæavajuæi velièine virtualnog
  prikaza do 1600x1200 (uz 1 MB video memorije). Za druge èipsete
  velièina prikaza je ogranièena na otprilike 800x600.

  Svje¾ popis podr¾anih kartica mo¾ete naæi na
  <http://www.xfree86.org/3.3.3/README3.html>.

  Video kartice s navedenim èipsetima su podr¾ane na svim vrstama
  sabirnica, ukljuèujuæi VLB i PCI.

  U razvoju XFree86 nai¹lo se na problem nestandardnih mehanizama nekih
  proizvoðaèa grafièkih kartica za dobivanje satnih frekvencija na
  kojima kartica radi. Neki od ovih proizvoðaèa ne objavljuju
  specifikacije programiranja kartice ili zahtijevaju potpisivanje
  ugovora o tajnosti informacija koje æe dati. Oèito, to bi ogranièilo
  slobodnu distribuciju XFree86 ¹to razvojni tim nije spreman ¾rtvovati.
  Ovo je dugo bio problem s nekim Diamondovim grafièkim karticama, ali
  od verzije 3.1 Diamond je poèeo suraðivati s razvojnim timom u
  razvijanju besplatnih drivera za te kartice.

  Preporuèena konfiguracija za XFree86 pod Linuxom je 486 ili bolji s
  barem 8 megabajta RAM-a i grafièkom karticom na gornjem popisu. Za
  bolje rezultate preporuèamo akceleratore, na primjer S3 karticu. Prije
  nego poènete tra¾iti skup hardver, provjerite u dokumentaciji XFree86
  da li je va¹a kartica podr¾ana.

  Za usporedbu, raèunalo Matta Welsha (prvog autora ovog KAKO-a) bilo je
  486DX2/66, s 20 MB RAM-a i VLB S3-864 karticom s 2 MB DRAM-a. Pokretao
  je X benchmarke na tom stroju i Sun Sparc IPX radnim stanicama. Linux
  sustav bio je otprilike 7 puta br¾i od Sparc IPX-a (za radoznale,
  XFree86-3.1 pod Linuxom na toj kartici radi s 171 000 xstonea; Sparc
  IPX na oko 24 000). Opæenito, XFree86 na Linux raèunalu s ubrzanom
  SVGA karticom dat æe vam puno bolje rezultate od komercijalnih Unix
  radnih stanica (koje obièno za grafiku koriste jednostavne
  framebuffere).

  Va¹em æe stroju trebati barem 4 MB fizièkog RAM-a i 16 MB virtualne
  memorije (ili 8 MB fizièke i 8 MB swapa). Naravno, ¹to je vi¹e
  fizièkog RAM-a, manje æe se koristiti disk kad je malo memorije.
  Virtualna memorija je neizbje¾no sporija (diskovi su puno sporiji od
  memorije), 8 MB RAM-a nu¾no je za udoban rad s XFree86. 16 je bolje.
  Raèunalo s 4 MB RAM-a radi _p_u_n_o (do 10 puta) sporije nego s 8 ili vi¹e
  MB.


  33..  IInnssttaalliirraannjjee XXFFrreeee8866


  Vjerojatno ste XFree86 dobili kao dio Linux distribucije, pa odvojeno
  nabavljanje nije potrebno. Ili æete mo¾da uspjeti naæi RPM binarne
  pakete za va¹ stroj, koje mo¾ete jednostavno instalirati koristeæi
  rpm(1). Ako je tako, ovo poglavlje preskoèite.

  Distribucija izvr¹nih datoteka XFree86 za Linux mo¾e se naæi na vi¹e
  FTP poslu¾itelja. Na XFree86 poslu¾itelju se nalazi u
  <ftp://ftp.xfree86.org/pub/XFree86/current/binaries/>.

  Najprije to skinite i pokrenite preinst.sh skriptu. Ona æe vam javiti
  ¹to je potrebno da nastavite instalaciju.

  Ako XFree86 izravno skidate, ovo su datoteke u distribuciji XFree86
  3.3.

  Treba vam jedan od ovih servera:

     XX88551144..ttggzz
        Server za 8514 bazirane kartice.


     XXAAGGXX..ttggzz
        Server za AGX bazirane kartice.


     XXII112288..ttggzz
        Server za Number Nine Imagine 128.


     XXMMaacchh3322..ttggzz
        Server za Mach32 bazirane kartice.


     XXMMaacchh6644..ttggzz
        Server za Mach64 bazirane kartice.


     XXMMaacchh88..ttggzz
        Server za Mach8 bazirane kartice.


     XXMMoonnoo..ttggzz
        Server za monokromatske grafièke modove.


     XXPP99KK..ttggzz
        Server za P9000 bazirane kartice.


     XXSS33..ttggzz
        Server za S3 bazirane kartice.


     XXSS33VV..ttggzz
        Server za S3 ViRGE i ViRGE/VX (smatra se betom)


     XXSSVVGGAA..ttggzz
        Server za Super VGA bazirane kartice.


     XXWW3322..ttggzz
        Server za ET4000/W32 bazirane kartice.


  Ako ne znate koji biste uzeli, uzmite VGA16 server, XVG16.tgz.  Njega
  æete mo¾da ionako skinuti jer vam treba za automatsku konfiguraciju u
  slijedeæem koraku.

  Sve ove datoteke su potrebne:

     pprreeiinnsstt..sshh
        Pred-instalacijska skripta.


     ppoossttiinnsstt..sshh
        Post-instacijska skripta.


     XXbbiinn..ttggzz
        Ostali X11R6 programi.


     XXccffgg..ttggzz
        Konfiguracijske datoteke za xdm, xinit i fs.


     XXddoocc..ttggzz
        Dokumentacija.


     XXmmaann..ttggzz
        Man stranice.


     XXffnnttss..ttggzz
        75dpi, misc i PEX fontovi.


     XXlliibb..ttggzz
        Dijeljeni X libraryi i podr¹ka.


     XXsseett..ttggzz
        Program XF86Setup.


     XXVVGG1166..ttggzz
        Server za VGA/EGA ploèe.


  Ove su datoteke opcionalne:

     XXff110000..ttggzz
        100dpi fontovi


     XXffccyyrr..ttggzz
        Æiriliæki fontovi


     XXffnnoonn..ttggzz
        Ostali fontovi (kineski, japanski, korejski, hebrejski)


     XXffssccll..ttggzz
        Scalable fontovi (Speedo i Type1)


     XXffssrrvv..ttggzz
        Font server i konfiguracijske datoteke


     XXpprroogg..ttggzz
        X zaglavlja, konfiguracijske datoteke i libovi za kompajliranje
     XXllkkiitt..ttggzz
        X server LinkKit


     XXllkk9988..ttggzz
        PC98 X server LinkKit


     XXnneesstt..ttggzz
        Ugnije¾ðeni X server


     XXpprrtt..ttggzz
        X print server


     XXvvffbb..ttggzz
        X server s virtualnim framebufferima


     XXppss..ttggzz
        Dokumentacija u PostScriptu


     XXhhttmmll..ttggzz
        Dokumentacija u HTML-u


  U XFree86 direktoriju trebala bi biti datoteka RELNOTES s napomenama
  za trenutnu verziju. Proèitajte ju za detalje instaliranja.

  Za instalaciju XFree86 samo trebate nabaviti nabrojane datoteke, kao
  root stvoriti direktorij /usr/X11R6/ i otpakirati datoteke iz
  /usr/X11R6/ naredbom sliènoj ovoj:


  $ gzip -dc Xbin.tgz | tar xfB -



  Nemojte zaboraviti da su te tar datoteke zapakirane relativno s
  /usr/X11R6, pa je va¾no da ih tamo otpakirate.

  /usr/X11R6/bin mora biti u PATH-u. Provjerite editiranjem /etc/profile
  ili /etc/csh.login (ovisno o ljusci koju vi ili drugi korisnici
  koristite). A mo¾ete i jednostavno taj direktorij dodati svom osobnom
  PATH-u mijenjanjem .bashrc ili .cshrc, ovisno o va¹oj ljusci.

  Provjerite i da li ld.so, koji povezuje dijeljene librarye, mo¾e naæi
  /usr/X11R6/lib/ direktorij. Odnosno, dodajte red


  /usr/X11R6/lib


  datoteci /etc/ld.so.conf i kao root pokrenite /sbin/ldconfig.


  44..  KKoonnffiigguurriirraannjjee XXFFrreeee8866



  44..11..  UUoobbiièèaajjeennaa kkoonnffiigguurraacciijjaa



  Konfiguriranje XFree86 za kori¹tenje va¹eg mi¹a, tipkovnice, monitora
  i grafièke kartice nekad je bilo slièno crnoj magiji, zahtijevajuæi
  podosta ruènog ureðivanja komplicirane konfiguracijske datoteke. Vi¹e
  ne: 3.2/3.3 uèinila je postupak skoro trivijalnim. Samo trebate
  pokrenuti program XF86Setup.

  Ovaj se program oslanja na èinjenicu da u se dana¹nje vrijeme sav novi
  PC hardver isporuèuje s EGA/VGA monitorima. Pokreæe VGA16 server i
  koristi ga za X u najmanjem zajednièkom nazivniku -- 640x480 modu.
  Zatim pokreæe interaktivni program koji vas vodi kroz niz od pet
  konfiguracijskih panela -- mi¹, tipkovnica, grafièka kartica, monitor
  i "ostalo" (sporedne moguænosti servera). Cijeli je postupak prilièno
  bezbolan.

  (Ako radite na Red Hat Linuxu, mo¾da æete vidjeti drugi program koji
  se zove xf86config. On radi vrlo slièno XF86Setup-u, ali ne koristi X
  suèelje ni VGA16 server.)

  Jedna sporedna stvar: veæina ljudi ima ono ¹to XF86Setup zove "Generic
  102-key PC (intl)", a ne izabranu "Generic 101-key PC" tipkovnicu.
  Ako odaberete izabranu (101), tipke skroz desno na tipkovnici
  (numerièki dio i prijatelji) mo¾da prestane raditi.

  Ako niste sigurni u tip monitora, redom isprobajte ponuðene. Poènite
  od vrha (gore su ni¾e dot-clock brzine i manje zahtijevaju od
  hardvera). Ako dobijete èudnu ili vrlo uvrnutu sliku, odustanite.
  Manje distorzije (slika malèice prevelika, malèice premala ili malèice
  necentrirana) nisu problem; odmah ih mo¾ete ispraviti manjim
  pode¹avanjima moda.

  A kada program pokrene xvidtune za mijenjanje video moda, nemojte biti
  nervozni zbog upozorenja na poèetku. Moderni multisync monitori (za
  razliku od njihovih prethodnika s fiksnom frekvencijom) ne mogu se
  lako na taj naèin o¹tetiti.

  XF86Config mo¾da pretpostavi da je ureðaj mi¹a /dev/mouse. Ako mi¹ ne
  radi, simbolièki ve¾ite /dev/mouse na /dev/ca[01] na koji je mi¹
  povezan. Ako XFree86 prika¾e gre¹ku "mouse busy" dok gpm radi, ve¾ite
  /dev/ttyS[01].

  Konfiguracijski proces funkcionira izabiranjem servera koji odgovara
  opæem tipu va¹e grafièke kartice (kao ¹to je XF86_VGA16, XF86_Mach64,
  ili XF86_S3) i konfiguriranjem XF86Config kojeg æe server proèitati
  pri pokretanju kako bi saznao parametre posebne za va¹u instalaciju.
  Lokacija XF86Config ovisi o va¹em OS-u, ali jedno od mjesta na kojem
  biste ga mogli naæi je /etc/X11.

  Na starijim verzijama XFree86 XF86Setup naredbu X simbolièki ve¾e na
  izabrani server. U novijim verzijama X je umjesto toga vezan za set-
  user-id omotaè koji se zove Xwrapper. Zamisao je da se sve setuid root
  stvari maknu u Xwrapper kako server ne bi morao raditi kao setuid
  root.


  44..22..  PPrroobblleemmii


  Povremeno, ne¹to neæe biti kako treba kad pokrenete X server. Gotovo
  uvijek to je zbog problema u konfiguracijskoj datoteci. Obièno, timing
  vrijednosti monitora su iskljuèene ili brzina grafièke kartice krivo
  postavljena. Manje probleme sredit æe xvidtune; stvarno zbrljan zaslon
  obièno znaèi da se morate vratiti u XF86Setup i odabrati lo¹iji tip
  monitora.

  Ako se zaslon vrti ili su rubovi nejasni, to jasno pokazuje da su
  timing vrijednosti monitora ili brzina kartice netoèni. Provjerite da
  li se koristi pravi èipset i ostale opcije dijela Device XF86Config-a.
  Svakako provjerite da li se koristi pravi X server i da je
  /usr/X11R6/bin/X simbolièki vezan za njega.

  Ako ni¹ta drugo ne uspije, probajte pokrenuti "goli" X; odnosno,
  naredbom kao ¹to je:


  $ X > /tmp/x.izlaz 2>&1


  Zatim X server mo¾ete ubiti (pomoæu tipki <CTRL>-<ALT>-<BACKSPACE>) i
  pregledati sadr¾aj /tmp/x.izlaz. X server æe prijaviti sva upozorenja
  ili gre¹ke -- na primjer, ako va¹a grafièka kartica nema dot clock
  koji odgovara modu koji monitor podr¾ava.

  Ne zaboravite da mo¾ete koristiti <CTRL>-<ALT>-<numerièko +> i
  <CTRL>-<ALT>-<numerièko -> za prebacivanje izmeðu video modova
  popisanih u Modes redu dijela Screen XF86Config-a.  Ako mod s najveæom
  rezolucijom ne izgleda dobro, probajte s ni¾im rezolucijama. Tako æete
  barem saznati koji dio va¹e X konfiguracije dobro funkcionira.

  Provjerite i kontrole za ¹irinu i du¾inu slike va¹eg monitora. U
  mnogim sluèajevima samo ih treba prilagoditi pri pokretanju X-a. Na
  primjer, ako zaslon izgleda malo pomaknut na stranu, obièno to mo¾ete
  ispraviti kontrolama monitora.

  USENET grupa comp.windows.x.i386unix posveæena je raspravama o
  XFree86, kao i comp.os.linux.x. Pametno je pratiti poruke vezane uz
  va¹u grafièku konfiguraciju -- mo¾da naletite na nekog s istim
  problemima.


  44..33..  DDaalljjnnjjaa ppooddee¹¹aavvaannjjaa


  Ako va¹ monitor podr¾ava 1600x1200 morat æete ruèno mijenjati svoju X
  konfiguraciju za najbolje rezultate -- najvi¹a rezolucija koju
  podr¾ava XF86Setup je 1280x1024.

  U sluèaju da iz ovog ili onog razloga ¾elite ruèno mijenjati svoju
  konfiguraciju, pogledajte XFree 86 Video Timings HOWTO,
  <http://metalab.unc.edu/LDP/HOWTO/XFree86-Video-Timings-HOWTO.html>.
  (To je samo svje¾a HTML verzija datoteke Videomodes.doc iz XFree86.)


  44..44..  KKoorrii¹¹tteennjjee 1166--bbiittnnee bboojjee


  X normalno koristi 8-bitnu dubinu boje koja daje 256 boja. Kako bi
  izbjegle ovo ogranièenje, mnoge aplikacije zauzimaju svoje mape boja
  zbog èega se dogaðaju nagle promjene boja kad kursor prijeðe preko dva
  prozora s razlièitim bojama. Na taj naèin radi Arena WWW browser.

  Ako ¾elite koristiti naprednije grafièke aplikacije 256 boja mo¾da
  neæe biti dovoljno. Mo¾da æete morati prijeæi na 16-bitnu dubinu (65
  536 boja). Ali pa¾ljivo, sa 16-bitnim bojama sve aplikacije ne rade.

  16-bitnu dubinu s 65 tisuæa razlièitih boja koristite jednostavno
  pokretanjem X pomoæu:


  startx -- -bpp 16



  ili stavljanjem


      exec X :0 -bpp 16



  u svoju .xserverrc datoteku. Meðutim, da bi to radilo, potrebna je
  Screen sekcija u XF86Config-u s


      DefaultColorDepth 16



  Ako koristite xdm, mo¾da æete morati promijeniti datoteku Xservers,
  koja se vjerojatno nalazi u /etc/X11/xdm/. Tipièna konfiguracija ima
  samo jedan red koji nije zakomentiran, a izgleda poput


        :0 local /usr/X11R6/bin/X



  Samo dodajte -bpp 16 opcijama kod pokretanja:


        :0 local /usr/X11R6/bin/X -bpp 16



  Takoðer æete 'screen' dijelu svoje X konfiguracije morati dodati
  Display dio s Depth vrijedno¹æu 16. Obièno mo¾ete jednostavno kopirati
  8-bitni Display dio i promijeniti samo Depth polje.

  Zbog vi¹e boja va¹a grafièka kartica prenosi vi¹e podataka u jednakom
  vremenu. Ako se ona s tim ne mo¾e nositi, smanjite rezuluciju ili
  brzinu osvje¾avanja. XFree86 automatski smanjuje rezoluciju. Ako
  ¾elite zadr¾ati rezoluciju, a smanjiti brzinu osvje¾avanja, trebate
  ubaciti novi odgovarajuæi Modeline u svoju XF86Config datoteku koji
  definira tu rezoluciju s ni¾om brzinom osvje¾avanja. Na primjer,
  zamijenite staru vrijednost


  Modeline "1024x768"  75  1024 1048 1184 1328 768 771 777 806 -hsync -vsync


  s


  Modeline "1024x768"  65  1024 1032 1176 1344 768 771 777 806 -hsync -vsync.



  Brojevi 75 i 65 odgovarajuæe su brzine sata koje vam X prijavljuje u
  .X.err datoteci. Pogledajte datoteku monitors u XF86 dokumentaciji za
  Modeline koji odgovara najvi¹oj brzini sata va¹e grafièke kartice pod
  16-bitnom dubinom boje.


  55..  KKoorrii¹¹tteennjjee XXFFrreeee8866


  Nakon ¹to ste sredili svoju XF86Config datoteku, spremni ste pokrenuti
  X server. Prvo provjerite da li je /usr/X11R6/bin/ u va¹em PATH-u.

  Naredba za pokretanje XFree86 je


  $ startx



  To je suèelje xinitu (ako ste navikli koristiti xinit na drugim Unix
  sustavima).

  Ta æe naredba pokrenuti X server i izvr¹iti naredbe u datoteci
  .xinitrc u va¹em home direktoriju. .xinitrc je obièna skripta u ljusci
  koja sadr¾i potrebne X klijente. Ako ta datoteka ne postoji, koristit
  æe se /usr/X11R6/lib/X11/xinit/xinitrc sustava.

  Uobièajeni .xinitrc izgleda ovako:


  #!/bin/sh

  xterm -fn 7x13bold -geometry 80x32+10+50 &
  xterm -fn 9x15bold -geometry 80x34+30-10 &
  oclock -geometry 70x70-7+7 &
  xsetroot -solid midnightblue &

  exec fvwm2



  Ova skripta pokreæe dva xterm klijenta, oclock i boju root prozora
  (pozadine) namje¹ta na ponoæno plavu. Zatim pokreæe fvwm2, window
  manager.  Primjetite da je fvwm2 pokrenut naredbom exec; zbog toga
  proces xinit zamjenjuje fvwm2. Kad fvwm2 proces zavr¹i, X server æe
  prestati s radom.  Iz fvwm2a mo¾ete izaæi pomoæu izbornika: kliknite
  lijevom tipkom mi¹a na pozadinu --- prikazat æe se pop-up izbornik na
  kojem mo¾ete odabrati EExxiitt FFvvwwmm22.

  Zadnju naredbu u .xinitrc mora se pokrenuti pomoæu exec i ona ne smije
  iæi u pozadinu (bez ampersanda (&) na kraju reda). Inaèe æe X server
  zavr¹iti èim pokrene klijente iz .xinitrc datoteke.

  Iz X-a mo¾ete izaæi i pritiskom na <CTRL>-<ALT>-<BACKSPACE>. To
  izravno ubija X server prekidajuæi tako rad grafièkog suèelja.

  Navedena je vrlo, vrlo jednostavna konfiguracija. Uz malo rada za va¹
  .xinitrc dobivate mnoge divne programe i konfiguracije.

  Ako ste poèetnik u X Window System suèelju, toplo preporuèam èitanje
  knjige kao ¹to je TThhee JJooyy ooff XX:: AAnn OOvveerrvviieeww ooff tthhee XX WWiinnddooww SSyysstteemm
  Nialla Mansfielda (Addison-Wesley, 1993., ISBN 0201-565129).
  Kori¹tenje i konfiguriranje X-a preopse¾na je tema da bih je ovdje
  pokrio. Za upute o poèetku rada proèitajte man stranice xterm(1),
  oclock(1) i fvwm2(1).


  66..  UUvvjjeettii kkoorrii¹¹tteennjjaa


  Ovaj dokument je (C) 1996. Eric S. Raymond. Mo¾ete ga slobodno
  koristiti, ¹iriti i reproducirati, ako:

  ·  Ne izostavljate i ne mijenjate ovu obavijest o autorskim pravima.

  ·  Ne izostavljate i ne mijenjate broj verzije i datum.


  ·  Ne izostavljate i ne mijenjate obavijest o svje¾oj WWW verziji.

  ·  Izmijenjene verzije jasno oznaèite kao takve.

  Ova ogranièenja su tu kako bi za¹titila potencijalnog èitatelja od
  starih ili verzija s gre¹kama. Ako mislite da imate dobre ¹anse za
  iznimku, pitajte me.


  66..11..  ZZaahhvvaallee


  Prvu verziju ovog dokumenta napisao je Matt Welsh u mutnom i nejasnom
  ponoru vremena. Hvala, Matt!


  77..  PPrriijjeevvooddii



  ·  talijanski
     <http://www.pluto.linux.it/ildp/HOWTO/XFree86-HOWTO.html>

  ·  slovenski <http://www.lugos.si/delo/slo/HOWTO-sl/XFree86-HOWTO-
     sl.html>

  ·  hrvatski <http://dokumentacija.linux.hr/XFree86-KAKO.html> (Odr¾ava
     ga Matej Vela, mvela@public.srce.hr.  Svi su prilozi, primjedbe i
     prijedlozi dobrodo¹li.)

  ·  nizozemski <http://www.nl.linux.org/doc/HOWTO/>