<?xml version="1.0" ?>
<!DOCTYPE book PUBLIC "-//KDE//DTD DocBook XML V4.2-Based Variant V1.1//EN" "dtd/kdex.dtd" [
  <!ENTITY kappname-n '<application>К‑калк</application>'>
  <!ENTITY kappname-g '<application>К‑калка</application>'>
  <!ENTITY kappname-d '<application>К‑калку</application>'>
  <!ENTITY kappname-a '<application>К‑калк</application>'>
  <!ENTITY kappname-i '<application>К‑калком</application>'>
  <!ENTITY kappname-l '<application>К‑калку</application>'>
  <!ENTITY % addindex "IGNORE">
  <!ENTITY % Serbian "INCLUDE"
> <!-- change language only here -->
  <!ENTITY commands SYSTEM "commands.docbook">
]>

<book lang="&language;">
<bookinfo>
<title
>Приручник за <application
>К‑калк</application
></title>

<authorgroup>
<author
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
> &Bernd.Johannes.Wuebben.mail; </author>

<author
><personname
><firstname
>Памела</firstname
> <surname
>Робертс</surname
></personname
> &Pamela.Roberts.mail; </author>
<author
><personname
><firstname
>Ан Мари</firstname
> <surname
>Мафу</surname
></personname
> &Anne-Marie.Mahfouf.mail; </author>
<othercredit role="translator"
><firstname
>Драган</firstname
><surname
>Пантелић</surname
><affiliation
><address
><email
>falcon-10@gmx.de</email
></address
></affiliation
><contrib
>превод</contrib
></othercredit
> 
</authorgroup>

<copyright>
<year
>2001</year
> <year
>2002</year
> <year
>2005</year
>	<year
>2006</year>
<holder
>Бернд Јоханес Вибен, Памела Робертс, Ан Мари Мафу</holder>
</copyright>

<legalnotice
>&FDLNotice;</legalnotice>

<date
>2009-02-10</date>
<releaseinfo
>2.4</releaseinfo>

<abstract
><para
><application
>К‑калк</application
> је научни калкулатор за <acronym
>КДЕ</acronym
>.</para
></abstract>

<keywordset>
<keyword
>КДЕ</keyword>
<keyword
>К‑калк</keyword>
<keyword
>калкулатор</keyword>
</keywordset>
</bookinfo>

<chapter id="introduction">
<title
>Увод</title>

<para
>Овај документ описује издање 2.4 <application
>К‑калка</application
>.</para>

<para
><application
>К‑калк</application
> пружа много више математичких функција него што се види на први поглед. Проучите секцију о пречицама с тастатуре и режимима у овом приручнику да бисте сазнали више о расположивим функцијама.</para>

<para
>У додатак уобичајеној функционалности већине научних калкулатора, <application
>К‑калк</application
> пружа и следеће могућности вредне истицања:</para>

<itemizedlist>
<listitem>
<para
>Тригонометријске функције, логичке операције, и статистичка израчунавања.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Исецање и налепљивање бројева са и на екран <application
>К‑калка</application
>.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
><firstterm
>Стек резултата</firstterm
>, преко кога можете згодно позивати претходне резултате.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Можете да подесите боје и фонт екрана.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Можете да подесите тачност с којом <application
>К‑калк</application
> рачуна и број цифара после тачке.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
><application
>К‑калк</application
> пружа велики број корисних <link linkend="key-accels"
>свеза тастера</link
>, које олакшавају коришћење <application
>К‑калка</application
> без уређаја с показивачем.</para>
<para
>Савет: притискањем (и држањем) тастера <keycap
>Ctrl</keycap
>, видећете за свако дугме придружену свезу тастера.</para>
</listitem>
</itemizedlist>

<para
>Забавите се са <application
>К‑калком</application
>!</para>

<para
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
></para>

</chapter>


<chapter id="usage">
<title
>Употреба</title>
<sect1 id="general-usage">
<title
>Општа употреба</title>

<para
>Општа употреба је једноставна и слична начину функционисања већине обичних научних калкулатора, али запазите следеће специјалне могућности <application
>К‑калка</application
>:</para>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
>Стек резултата</term>
<listitem
><para
>Сваки пут кад кликнете левим на дугме <guibutton
>=</guibutton
> или притиснете тастер <keycap
>Enter</keycap
> или <keysym
>=</keysym
>, приказани резултат бива уписан у <application
>К‑калков</application
> стек резултата. Кроз стек резултата можете се кретати тастерима <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Z</keycap
></keycombo
> и <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>Z</keycap
></keycombo
>.</para
> 
</listitem>
</varlistentry
> 

<varlistentry>
<term
>Функција процента</term>
<listitem>
<para
>Функција процента ради донекле другачије него на већини калкулатора. Међутим, кад се једном схвати, њена проширена функционалност показује врло корисном. За детаље погледајте секцију о <link linkend="percent"
>функцији процента</link
>.</para>
</listitem
></varlistentry>
      
<varlistentry>
<term
>Исецање и налепљивање</term>
<listitem>
<para
><itemizedlist>
<listitem>
<para
>Пречица <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>C</keycap
></keycombo
> копира приказани број у клипборд.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Пречица <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>V</keycap
></keycombo
> налепљује садржај клипборда на екран, под условом да је ваљан број у покретном зарезу.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Још увек је могуће копирати и налепљивати кликтањем на <application
>К‑калков</application
> екран, али може бити избачено из будућих издања.</para>
</listitem>
</itemizedlist>
</para
></listitem
></varlistentry>

<varlistentry>
<term
>Напредне функције</term>
<listitem>
<para
>Кад први пут покренете <application
>К‑калк</application
>, биће приказана само дугмад за основне аритметичке операције.</para>
<para
>Кроз мени <guimenu
>Подешавање</guimenu
> могуће је укључити додатну дугмад <application
>К‑калка</application
>. На пример, може се изабрати дугмад за <link linkend="statistical-mode"
>статистику</link
> или <link linkend="trigonometric-mode"
>науку и инжењерство</link
>.</para
> 
</listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
>Распоред дугмади</term>
<listitem>
<para
>Многа дугмад имају секундарни распоред, како би се обезбедио лак приступ свим функцијама <application
>К‑калка</application
>. Кликните на дугме <guibutton
>Inv</guibutton
> или притисните пречицу <keycap
>I</keycap
> да учините секундарни распоред видљивим.</para
> 
</listitem>
</varlistentry>

</variablelist>
</sect1>

<sect1 id="statistical-mode">
<title
>Статистички режим</title>

<para
>У овом режиму, лева колона дугмади додељена је статистичким функцијама:</para>
<para
>Највећи део функционалности у овом режиму врти се око дугмета <guibutton
>Dat</guibutton
>. Списак бројевних података стварате тако што уносите бројеве у калкулатор и притискате дугме <guibutton
>Dat</guibutton
>. На екрану је дат секвенцијално растући број, који указује на положај ставке на списку података. Традиционални калкулатор складишти само три вредности за статистичке функције: број дискретних ставки на списку, збир свих ставки и збир квадрата свих ставки. <application
>К‑калк</application
> се овде разликује по томе што заиста складишти све дискретне вредности, тако да можете израчунати и медијан података. </para>

<informaltable
><tgroup cols="2">
<thead>
<row
><entry
>дугмад</entry>
<entry
>функција</entry
></row
></thead>

<tbody>
<row
><entry
><guibutton
>N</guibutton
></entry>
<entry
>Враћа број унетих ставки.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>N</guibutton
></entry>
<entry
>Приказује збир свих унетих ставки.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Mea</guibutton
></entry>
<entry
>Приказује средњу вредност унетих ставки.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>Mea</guibutton
></entry>
<entry
>Приказује збир квадрата унетих ставки.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>σN</guibutton
></entry>
<entry
>Приказује стандардну девијацију (n).</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>σN</guibutton
></entry>
<entry
>Приказује стандардну девијацију популације (n-1)</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Med</guibutton
></entry>
<entry
>Приказује медијан.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Dat</guibutton
></entry>
<entry
>Уноси ставку.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>Dat</guibutton
></entry>
<entry
>Брише последњу унесену ставку.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>CSt</guibutton
></entry>
<entry
>Чисти складиште унесених ставки.</entry
></row>

</tbody
></tgroup
></informaltable>


</sect1>

<sect1 id="trigonometric-mode">
<title
>Тригонометријски режим</title>

<para
>У овом режиму, лева колона дугмади додељена је тригонометријским функцијама:</para>

<informaltable
><tgroup cols="2">
<thead>
<row
><entry
>дугмад</entry>
<entry
>функција</entry
></row>
</thead>
<tbody>
<row
><entry
><guibutton
>Hyp</guibutton
></entry>
<entry
>Улази у хиперболички подрежим. На пример, <guibutton
>Hyp</guibutton
> <guibutton
>Sin</guibutton
> даје синус хиперболички, sinh(x).</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Sin</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна синус.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>Sin</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна инверзни синус.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Cos</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна косинус.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>Cos</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна инверзни косинус.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Tan</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна тангенс.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>Tan</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна инверзни тангенс.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Log</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна логаритам за основу 10.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>Log</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна 10 на x.</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Ln</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна природни логаритам (логаритам за основу e).</entry
></row>

<row
><entry
><guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>Ln</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна e на x.</entry
></row>

</tbody
></tgroup
></informaltable>

</sect1>

<sect1 id="memory-operations">
<title
>Операције с меморијом</title>

<para
><application
>К‑калк</application
> подржава операције с меморијом какве дају стандардни калкулатори, као и шест места за држање константи.</para>

<sect2 id="standard_memory">
<title
>Стандардне операције с меморијом</title>

<para
><application
>К‑калк</application
> може да памти резултате операција место вас, ради употребе у наредним рачунањима. Овим функцијама приступате преко дугмади <guibutton
>MR</guibutton
>, <guibutton
>MS</guibutton
>, <guibutton
>M+</guibutton
> и <guibutton
>MC</guibutton
>.</para>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>MS</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Дугме <guibutton
>MS</guibutton
> складишти у меморију тренутно приказани резултат. </para
></listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>M+</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Дугме <guibutton
>M+</guibutton
> додаје текући резултат вредности у меморији. На пример, ако сте ускладиштили 20, а текући резултат је 5, по притиску на ово дугме меморија ће садржати 25. Ако је меморија празна, понаша се као дугме <guibutton
>MS</guibutton
>, просто складиштећи резултат.</para
></listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>MR</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Дугме <guibutton
>MR</guibutton
> добавља вредност ускладиштену у меморији и ставља је на екран.</para
></listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>MC</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Дугме <guibutton
>MC</guibutton
> чисти меморију.</para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>

<para
>Ако је вредност ускладиштена у меморији, на траци стања се види једно <guilabel
>M</guilabel
>, поред показатеља режима калкулатора.</para>
</sect2>

<sect2 id="constant_buttons">
<title
>Константе</title>

<para
>Шест дугмади за константе, <guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>, виде се само када је активирана ставка <guilabel
>Дугмад константи</guilabel
> у менију <guimenu
>Подешавање</guimenu
> на траци менија.</para>

<para
>За складиштење броја приказаног на екрану <application
>К‑калка</application
> као једне од шест константи, прво притисните дугме <guibutton
>Inv</guibutton
>, па једно од дугмади <guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>.</para>

<para
>За уношење вредности складиштене под константом у рачун, притисните жељено дугме (<guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>) и одговарајући број ће се појавити на екрану. </para>

<para
>Можете мењати етикете дугмади константи, како бисте лакше запамтили које дугме даје коју константу. Кликните десним дугметом миша на једно од дугмади од <guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>, и искочиће мени у којем можете изабрати <guilabel
>Постави име</guilabel
>. </para>

<para
>Постоје многе предефинисане константе (већином физичке) које се могу ставити на дугмад <guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>, тако што из искачућег менија који се позива десним кликом на дугме константе изаберете <guilabel
>Изабери са списка</guilabel
>. Мада се предефинисаним константама може приступити и преко менија <guimenu
>Константе</guimenu
> у траци менија, складиштење на дугмад константе је врло практично ако се вредност често користи.</para>

</sect2>

</sect1>

<sect1 id="key-accels">
<title
>Једнотастерске пречице</title>

<para
>Ради једноставнијег уноса са тастатуре при рачунању, <application
>К‑калк</application
> има једнотастерске пречице за већину функција. На пример, уносом <userinput
>7R</userinput
> или <userinput
>7r</userinput
> рачунате реципрочну вредност од 7 (1/7).</para>

<para
>Током рачунања, увек можете притиснути <keycap
>Ctrl</keycap
> да би свако дугме показало своју свезу тастера.</para>
<!-- Inv works like Caps Lock-->
<informaltable
><tgroup cols="3">
<thead>
<row
><entry
>тастер</entry>
<entry
>функција</entry>
<entry
>напомене</entry
></row>
</thead>
<tbody>

<row
><entry
><keycap
>H</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Hyp</guibutton
></entry>
<entry
>Хиперболичко, нпр. <guibutton
>Hyp</guibutton
> <guibutton
>Sin</guibutton
> за sinh(x).</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>S</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Sin</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>C</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Cos</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>T</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Tan</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>N</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Ln</guibutton
></entry>
<entry
>Логаритам за основу e.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>L</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Log</guibutton
></entry>
<entry
>Логаритам за основу 10.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>I</keycap
></entry>
<entry
> <guibutton
>Inv</guibutton
></entry>
<entry
>Инверзно, нпр. ако желите arcsin(x) упишите <userinput
>i s</userinput
>.</entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>\</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>+/–</guibutton
></entry>
<entry
>Изврће знак.</entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>[</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>x^2</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>^</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>x^y</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>!</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>n!</guibutton
></entry>
<entry
>Факторијел.</entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>&lt;</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>Lsh</guibutton
></entry>
<entry
>Леви помак.</entry
></row>
<!-- no "<" on Lsh key only "
>" on Rsh key-->
<row
><entry
><keysym
>&gt;</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>Rsh</guibutton
></entry>
<entry
>Десни помак.</entry
></row>
<row
><entry
><keysym
>&amp;</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>AND</guibutton
></entry>
<entry
>Логичко И.</entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>x</keysym
> или <keysym
>*</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>×</guibutton
></entry>
<entry
>Множење.</entry
></row>

<row
><entry
><keysym
>/</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>÷</guibutton
></entry>
<entry
>Дељење.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>D</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Dat</guibutton
></entry>
<entry
>Унос ставке у статистичком режиму.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>|</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>OR</guibutton
></entry>
<entry
>Логичко ИЛИ. <guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>OR</guibutton
> даје КСИЛИ.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>R</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>1/x</guibutton
></entry>
<entry
>Реципрочно.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>Enter</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>=</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keycap
><keycap
>Return</keycap
></keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>=</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>

<row
><entry
><keycap
><keycap
>PageUp</keycap
></keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C</guibutton
></entry>
<entry
>Чисти.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>Esc</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C</guibutton
></entry>
<entry
>Чисти.</entry
></row>
<!--
<row
><entry
><keycap
>Prior</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C</guibutton
></entry>
<entry
>Clear</entry
></row>
-->
<row
><entry
><keycap
><keycap
>PageDown</keycap
></keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>AC</guibutton
></entry>
<entry
>Чисти све.</entry
></row>
<!--
<row
><entry
><keycap
>Next</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>AC</guibutton
></entry>
<entry
>Clear all</entry
></row>
-->
<row
><entry
><keycap
>Del</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>AC</guibutton
></entry>
<entry
>Чисти све.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>Shift</keycap
>+<keycap
>:</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Mod</guibutton
></entry>
<entry
>Остатак при дељењу.</entry
></row>

<row
><entry
><keycap
>Alt</keycap
>+<keycap
>1</keycap
> до <keycap
>Alt</keycap
>+<keycap
>6</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C1</guibutton
></entry>
<entry
>Позива вредност складиштену у <guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>.</entry
></row>

</tbody
></tgroup
></informaltable>

</sect1>
</chapter>

<chapter id="comments-on-specific-functions">
<title
>Коментари о специфичним функцијама</title>

<sect1 id="mod">
<title
><guibutton
>Mod</guibutton
> и <guibutton
>IntDiv</guibutton
></title>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Mod</guibutton
> даје остатак при дељењу приказаног броја са следећим унесеним бројем.</term>
<listitem
><para
><userinput
>22 Mod 8 = </userinput
> даје резултат <emphasis
>6</emphasis
>.</para>
<para
><userinput
>22.345 Mod 8 = </userinput
> даје резултат <emphasis
>6.345</emphasis
>.</para>
</listitem
></varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>Inv</guibutton
> <guibutton
>IntDiv</guibutton
> даје целобројни резултат дељења приказаног броја са следећим унесеним бројем.</term>
<listitem
><para
><userinput
>22 Inv IntDiv 8 = </userinput
> даје резултат <emphasis
>2</emphasis
>.</para>
<para
><userinput
>22.345 Inv IntDiv 8 = </userinput
> такође даје <emphasis
>2</emphasis
>. </para
></listitem
></varlistentry>
</variablelist>

</sect1>


<sect1 id="percent">
<title
>%</title>

<para
>Као замена за <guibutton
>=</guibutton
>, дугме <guibutton
>%</guibutton
> тумачи последњу изведену операцију овако:</para>

<para
><itemizedlist>
<listitem>
<para
>Ако је крајњи оператор + или -, други аргумент се схвата као проценат првог операнда. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Ако је крајњи оператор *, резултат множења се дели са 100. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Ако је крајњи оператор /, даје леви операнд као проценат десног операнда. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>У свим осталим случајевима, <guibutton
>%</guibutton
> даје исти резултат као <guibutton
>=</guibutton
>. </para>
</listitem>
</itemizedlist
></para>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
>Примери:</term>
<listitem>
<para
><userinput
>150 + 50 %</userinput
> даје <emphasis
>225</emphasis
> (150 плус 50 процената од 150)</para>
<para
><userinput
>42 * 3 %</userinput
> даје <emphasis
>1.26</emphasis
>  (42 * 3 / 100)</para>
<para
><userinput
>45 / 55 %</userinput
> даје <emphasis
>81.81...</emphasis
> (45 је 81.81... процената од 55)</para>
</listitem>
</varlistentry>
</variablelist>

</sect1>

<sect1 id="lsh-rsh">
<title
><guibutton
>Lsh</guibutton
> и <guibutton
>Rsh</guibutton
></title>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Lsh</guibutton
> помиче улево (множи са 2) целобројни део приказане вредности n пута, где је n следећи унесени број, и даје целобројан резултат (основа се поставља на <guilabel
>Бин.</guilabel
>):</term>
<listitem
><para
><userinput
>10 Lsh 3 =</userinput
> даје <emphasis
>80</emphasis
> (10 три пута помножено са 2).</para>
<para
><userinput
>10.345 Lsh 3 =</userinput
> такође даје <emphasis
>80</emphasis
>.</para
></listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>Rsh</guibutton
> помиче вредност удесно (целобројно дели са 2) n пута.</term>
<listitem
><para
><userinput
>16 Rsh 2 =</userinput
> даје <emphasis
>4</emphasis
> (16 двапут подељено са 2).</para>
<para
><userinput
>16.999 Rsh 2 =</userinput
> такође даје <emphasis
>4</emphasis
>.</para>
</listitem>
</varlistentry>
</variablelist>

</sect1>

<sect1 id="and-or-xor">
<title
><guibutton
>Cmp</guibutton
>, <guibutton
>AND</guibutton
>, <guibutton
>OR</guibutton
> и <guibutton
>XOR</guibutton
></title>

<para
>Функције <guibutton
>Cmp</guibutton
>, <guibutton
>AND</guibutton
> и <guibutton
>OR</guibutton
> изводе битске логичке операције, те су смисленије ако је основа постављена на <guilabel
>Хекс.</guilabel
>, <guilabel
>Окт.</guilabel
> или <guilabel
>Бин.</guilabel
> пре него на <guilabel
>Дек.</guilabel
>. У следећим примерима основа је постављена на <guilabel
>Бин.</guilabel
>.</para>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Cmp</guibutton
> изводи јединични комплемент (обрће битове).</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 Cmp</userinput
> даје <emphasis
>111...111010</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>AND</guibutton
> изводи логичко И.</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 AND 110 =</userinput
> даје <emphasis
>100</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>OR</guibutton
> изводи логичко ИЛИ.</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 OR 110 =</userinput
> даје <emphasis
>111</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>XOR</guibutton
> изводи логичко КСИЛИ (ексклузивно ИЛИ).</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 XOR 110 =</userinput
> даје <emphasis
>11</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>

</variablelist>
</sect1>
</chapter>


<chapter id="questions-and-answers">
<title
>Питања и одговори</title>

<qandaset>


<qandaentry>
<question
><para
>Како да добијем e, Ојлеров број?</para
></question>
<answer
><para
>Упишите <userinput
>1 Inv Ln</userinput
>.</para
></answer>
</qandaentry>

<qandaentry>
<question
><para
>Како да имам две фиксне цифре после тачке?</para
></question>
<answer
><para
>Позовите дијалог за подешавање преко траке менија, <menuchoice
><guimenu
>Подешавање</guimenu
><guimenuitem
>Подеси К‑калк...</guimenuitem
></menuchoice
>. Попуните <guilabel
>Постави децималну тачност</guilabel
> и наместите обртач тако да показује 2.</para
></answer
> </qandaentry>

<qandaentry>
<question
><para
>Шта је са тачношћу?</para
></question>
<answer
><para
>Главни фактор који одређује тачност <application
>К‑калка</application
> јесте да ли Ц библиотека подржава тип <type
>long double</type
>. Ако подржава, то ће се открити при компиловању <application
>К‑калка</application
> и употребити као основни тип података за представљање бројева. </para>

<para
>Поставите <guilabel
>Тачност</guilabel
> у <application
>К‑калковом</application
> дијалогу за подешавање тако да горња рачунања раде исправно. Препоручујемо тачност 14 ако је основни тип података у вашој копији <application
>К‑калка</application
> <type
>long double</type
>, иначе 8 до 10.</para>

<para
>Већа тачност не води нужно бољим резултатима. Поиграјте се мало с тачношћу да бисте видели на шта мислимо.</para>
</answer>
</qandaentry>

</qandaset>
</chapter>

&commands;

<chapter id="copyright">
<title
>Заслуге и лиценца</title>

<para
>© на <application
>К‑калк</application
>:</para>
<para
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
>, 1996–2000</para>
<para
>тим <acronym
>КДЕ‑а</acronym
>, 2000–2008</para>

<itemizedlist>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
> &Bernd.Johannes.Wuebben.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Еван</firstname
> <surname
>Теран</surname
></personname
> &Evan.Teran.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Еспен</firstname
> <surname
>Санд</surname
></personname
> &Espen.Sand.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Крис</firstname
> <surname
>Хауелс</surname
></personname
> &Chris.Howells.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Арон</firstname
> <othername
>Џ.</othername
> <surname
>Сајго</surname
></personname
> &Aaron.J.Seigo.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Чарлс</firstname
> <surname
>Семјуелс</surname
></personname
> &Charles.Samuels.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Дејвид</firstname
> <surname
>Џонсон</surname
></personname
> &David.Johnson.mail;</para
></listitem>
</itemizedlist>

<para
><application
>К‑калк</application
> је инспирисан програмом <command
>xfrmcalc</command
> <personname
><firstname
>Мартина</firstname
> <surname
>Бартлета</surname
></personname
>, чији је мотор стека још увек део <application
>К‑калка</application
>.</para>

<para
>© на документацију, 2001, 2002, 2005, 2006:</para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
> &Bernd.Johannes.Wuebben.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Памела</firstname
> <surname
>Робертс</surname
></personname
> &Pamela.Roberts.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Џесика</firstname
> <surname
>Хол</surname
></personname
> &J.Hall.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Ан Мари</firstname
> <surname
>Мафу</surname
></personname
> &Anne-Marie.Mahfouf.mail;</para
></listitem>
</itemizedlist>

<para
>Превео Драган Пантелић <email
>falcon-10@gmx.de</email
>.</para
> 
&underFDL; &underGPL; </chapter>

<appendix id="installation">
<title
>Инсталирање</title>

<para
><application
>К‑калк</application
> је део пакета <literal
>kdeutils</literal
> пројекта <acronym
>КДЕ</acronym
>, и обично стиже као део инсталације <acronym
>КДЕ‑а</acronym
>. За више детаља о <acronym
>КДЕ‑у</acronym
> посетите <ulink url="http://www.kde.org"
>http://www.kde.org</ulink
>.</para>

<!--
<para
>&kcalc;'s home site is <ulink
url="http://math.cornell.edu/~wuebben/kde.html">
http://math.cornell.edu/~wuebben/kde.html</ulink
></para>
-->

<sect1 id="compilation-and-installation">
<title
>Компиловање и инсталирање</title>
&install.intro.documentation; &install.compile.documentation; </sect1>

<sect1 id="enable-long-double-precision">
<title
>Како укључити <type
>long double</type
> тачност у <application
>К‑калку</application
>?</title>

<para
>Ако Ц библиотека на вашем рачунару подржава тип података <type
>long double</type
>, можете укључити <type
>long double</type
> тачност у <application
>К‑калку</application
>.</para>

<para
>Ево шта треба урадити:</para>

<procedure>
<step>
<para
>Проверите да ли је у <filename
>config-kcalc.h</filename
> дефинисано <literal
>HAVE_LONG_DOUBLE</literal
>, тј. потражите ред у којем пише:</para>

<screen
>#define HAVE_LONG_DOUBLE 1</screen>

<para
>Ако не можете да нађете такав ред, ваш систем не подржава тачност <type
>long double</type
> по ИЕЕЕ‑у. </para>
</step>
<step>
<para
>Уредите фајлове <filename class="headerfile"
>kcalctype.h</filename
>, <filename
>configdlg.cpp</filename
>, <filename
>kcalc.cpp</filename
> и <filename
>kcalc_core.cpp</filename
> тако да уклоните редове:</para>

<screen
>#ifdef HAVE_LONG_DOUBLE
#undef HAVE_LONG_DOUBLE
#endif
</screen>

</step>
<step>
<para
>Поново компилујте <application
>К‑калк</application
>. </para>
</step>
</procedure>

</sect1>
</appendix>

</book>

<!--
Local Variables:
mode: sgml
sgml-minimize-attributes:nil
sgml-general-insert-case:lower
sgml-indent-step:0
sgml-indent-data:nil
End:
-->