<?xml version="1.0" ?>
<!DOCTYPE book PUBLIC "-//KDE//DTD DocBook XML V4.2-Based Variant V1.1//EN" 
"dtd/kdex.dtd" [
  <!ENTITY kappname-n '<application>Водич за брзи почетак с КДЕ‑ом</application>'>
  <!ENTITY kappname-g '<application>Водича за брзи почетак с КДЕ‑ом</application>'>
  <!ENTITY kappname-d '<application>Водичу за брзи почетак с КДЕ‑ом</application>'>
  <!ENTITY kappname-a '<application>Водич за брзи почетак с КДЕ‑ом</application>'>
  <!ENTITY kappname-i '<application>Водичем за брзи почетак с КДЕ‑ом</application>'>
  <!ENTITY kappname-l '<application>Водичу за брзи почетак с КДЕ‑ом</application>'>
  <!ENTITY package "kdebase">
  <!ENTITY % addindex "IGNORE">
  <!ENTITY % Serbian "INCLUDE"
> <!-- change language only here -->
]>

<book lang="&language;">
<bookinfo>
	
<title
>Увод у <acronym
>КДЕ</acronym
></title>

<authorgroup>

<author>
<surname
>Тим КДЕ‑а</surname>
</author>
<othercredit role="translator"
><firstname
>Драган</firstname
><surname
>Пантелић</surname
><affiliation
><address
><email
>falcon-10@gmx.de</email
></address
></affiliation
><contrib
>превод</contrib
></othercredit
> 
</authorgroup>

<date
>2004-08-28</date>
<releaseinfo
>3.00.00</releaseinfo>

<copyright>
<year
>1999</year
><year
>2000</year
><year
>2001</year
><year
>2002</year>
<holder
>Тим КДЕ‑а</holder>
</copyright>

<legalnotice
>&FDLNotice;</legalnotice>

<abstract>
<para
>Увод у окружење <acronym
>КДЕ‑а</acronym
></para>
<para
>Водич за брзи почетак с <acronym
>КДЕ‑ом</acronym
></para
></abstract>

<keywordset>
<keyword
>КДЕ</keyword>
<keyword
>брзи почетак</keyword>
<keyword
>увод</keyword>
</keywordset>
</bookinfo>

<chapter id="introduction">
<title
>Увод</title>

<para
>Овај документ је кратак увод у <acronym
>КДЕ</acronym
>. Приближиће вам неке од његових основних могућности. </para>

<para
>Овај водич ни случајно не покрива све аспекте <acronym
>КДЕ‑а</acronym
>, чак ни већину њих. већ описује само најосновније начине за обављање најобичнијих задатака. </para>

<para
>Претпостављамо да сте већ упознати са бар једним графичким корисничким сучељем, нпр. са ЦДЕ‑ом, Геосом, Некстстепом, МекОС‑ом, ОС‑ом/2 или Виндоузом. Зато нећемо објашњавати коришћење миша или тастатуре, него се концентрисати на, надамо се, занимљивије ствари. </para>

</chapter>

<chapter id="an-overview-of-kde">
<title
>Преглед <acronym
>КДЕ‑а</acronym
></title>

<para
>Овај одељак је за кориснике који радије уче истраживањем и желе само брзу оријентацију да би почели. Каснији одељци пружају потпунији увод у окружење, са корисним саветима и пречицама. Ако сте нестрпљиви да почнете, брзо прегледајте овај одељак пре него што почнете да се играте, па се по потреби навратите на остале одељке водича. </para>

<note>
<para
><acronym
>КДЕ</acronym
> пружа високо подесиво окружење радне површи. Овај преглед претпоставља да користите подразумевано окружење. </para>
</note>

<sect1 id="the-kde-desktop">
<title
>Површ <acronym
>КДЕ‑а</acronym
></title>

<para
>Типична површ <acronym
>КДЕ‑а</acronym
> састоји се од неколико делова:</para>

<itemizedlist>
<listitem>
<para
><emphasis
>Панел</emphasis
> при дну екрана користи се за покретање програма и пребацивање између површи. Између осталог, садржи и К‑мени, икону с великим словом „К“ која открива мени са доступним програмима кад се на њу кликне. </para>
</listitem>

<listitem>
<para
><emphasis
>Трака задатака</emphasis
>, подразумевано угнежђена у панел, користи се за пребацивање између и управљање програмима у раду. На програм се пребацујете кликом на његово дугме у траци задатака. </para>
</listitem
> 

<listitem>
<para
>На самој <emphasis
>површи</emphasis
> могу се поставити често коришћени фајлови и фасцикле. <acronym
>КДЕ</acronym
> обезбеђује вишеструке површи, од којих свака има своје прозоре. Између површи се пребацујете кликтањем на нумерисану дугмад на панелу. </para>
</listitem>
</itemizedlist>

</sect1>

<sect1 id="ready-set-go">
<title
>Спреми се, позор, сад!</title>

<para
>Ево неколико брзих савета колико да се затрчите.</para>

<itemizedlist>
<listitem>
<para
>За покретање неког програма, кликните на дугме „К“ на панелу (<link linkend="starter"
>К‑мени</link
>) и изаберите ставку из менија. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Кликните на икону кућице на панелу да приступите фајловима у својој домаћој фасцикли путем <application
>К‑освајача</application
>, <acronym
>КДЕ‑овог</acronym
> менаџера фајлова. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Изаберите <menuchoice
><guimenu
>К‑мени</guimenu
> <guisubmenu
>Систем</guisubmenu
> <guimenuitem
>Конзола</guimenuitem
></menuchoice
> да добијете уникс терминал, или притисните <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>F2</keycap
></keycombo
> за мини командни одзивник за извршавање појединачних наредби. </para>
</listitem>

<listitem>
<para
>Из К‑менија изаберите ставку <menuchoice
><guimenuitem
>Контролни центар</guimenuitem
></menuchoice
> да подесите <acronym
>КДЕ</acronym
>. </para>
</listitem
> 

<listitem>
<para
>Притискајте <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>Tab</keycap
></keycombo
> за пребацивање тастатуром између програма, а <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Tab</keycap
></keycombo
> за пребацивање између површи. </para>
</listitem
> 

<listitem>
<para
>Десним дугметом миша приступате контекстним менијима за панел, површ и већину <acronym
>КДЕ</acronym
> програма. </para>
</listitem
> 
</itemizedlist>

</sect1>
</chapter>

<chapter id="launching-applications">
<title
>Покретање програма</title>

<sect1 id="starter">
<title
>Коришћење К‑менија и панела</title>

<para
>На дну екрана стоји панел површи, по имену <application
>Кикер</application
>, који вам служи и за покретање програма. Обратите пажњу на дугме скроз лево, са великом словом „К“. </para>

<para
>Ово дугме се зове К‑мени. Има малу стрелицу на врху да покаже да ће искочити мени кад кликнете на њега. Кликните онда! Мени вам нуди лак приступ свим <acronym
>КДЕ</acronym
> (и другим) програмима инсталираним на рачунару. </para>

<sect2>
<title
>Прилагођавање <application
>Кикера</application
></title>

<!-- FIXME: To add a button, use the little arrows on kicker, not the K menu -->
<para
>Ако врло често користите један програм или алатку, можете желети да јој још брже приступате. У том случају, можете на панел додати појединачни програм или цео подмени К‑менија, као посебно дугме за брзо покретање. На пример, ако желите да позивате <application
>К‑налазач</application
> оваквим дугметом, једноставно изаберите <menuchoice
><guimenu
>К‑мени</guimenu
><guisubmenu
>Мени панела</guisubmenu
> <guisubmenu
>Додај</guisubmenu
> <guisubmenu
>Дугме</guisubmenu
> <guimenuitem
>Нађи фајлове</guimenuitem
></menuchoice
>. (Ово значи: Прво кликните на К‑мени, затим одаберете <guisubmenu
>Мени панела</guisubmenu
>, где мала стрелица на десно показује да ће искочити следећи мени. У том менију, одаберите <guisubmenu
>Додај</guisubmenu
>, затим <guisubmenu
>Дугме</guisubmenu
>, а у следећем подменију, <guimenuitem
>Нађи фајлове</guimenuitem
>). </para>
	
<para
>На овај начин можете додати и цео мени, или неки од подменија К‑менија. На пример, ако је инсталиран <application
>К‑офис</application
> и желите брз приступ свим његовим програмима а да не морате да вијугате кроз К‑мени, онда уместо одабирања једног програма, кликните на ставку менија <guimenuitem
>Додај овај мени</guimenuitem
>. Сада имате тренутан приступ свим програмима <application
>К‑офиса</application
>, а да не морате за сваки стављати икону на панел. </para>

<note>
<para
>Све ставке панела можете премештати наредбом контекстног менија <guimenuitem
>Премести</guimenuitem
>. Само кликните <mousebutton
>трећим</mousebutton
> дугметом миша (<mousebutton
>треће</mousebutton
> је нормално <mousebutton
>десно</mousebutton
> дугме, али ако сте друкчије подесили миш, на пример за леворуке, може бити и <mousebutton
>лево</mousebutton
>). Искочиће мени у ком можете одабрати <guimenuitem
>Премести</guimenuitem
>. Сад померајте миш и видећете како га икона следи док још увек остаје на панелу. Кад наместите икону где желите, притисните <mousebutton
>прво</mousebutton
> дугме миша (подразумевано је то <mousebutton
>лево</mousebutton
>). Као што сте можда приметили, у менију постоји и ставка <guimenuitem
>Уклони</guimenuitem
>, за случај да вам је неко од покретачких дугмади на површи досадило. </para
> 
</note>

</sect2>

<sect2>
<title
>Коришћење контекстних менија</title>

<para
>Ово нас доводи до следеће занимљиве теме: на многим местима можете кликнути <mousebutton
>десним</mousebutton
> дугметом миша да добијете <emphasis
>контекстни мени</emphasis
>, са изборима применљивим на кликнуту ставку. Стога је увек добро испробати <mousebutton
>десно</mousebutton
> дугме миша на ономе с чим не знате шта да урадите. Чак и позадина површи има такав мени! </para>

</sect2>

<sect2>
<title
>Остале могућности панела</title>

<para
>Још се понешто занимљиво може остварити панелом. Једно би могло бити важно ако вам је ниска резолуција монитора: функција „сакриј и прикажи“, која се активира кликом на мало дугме са стрелицом, на једном или оба краја панела. </para>

<para
>Можда вам не одговара да се панел издужи целом ширином екрана. То се лако мења — кликните десним на празан простор на панелу и изаберите <menuchoice
><guimenuitem
>Подеси панел...</guimenuitem
></menuchoice
>. У дијалогу <application
>К‑контроле</application
> који искочи, под језичком <guilabel
>Изглед</guilabel
> одаберите <guilabel
>Дужина</guilabel
>, па употребите клизач да поставите ширину панела на мање од 100%. </para>

<para
>Ако сте пратили до овде, кад вам је овај дијалог већ отворен будите слободни да се мало поиграте са опцијама, користећи <guibutton
>Примени</guibutton
> да видите њихов ефекат. Поставу лако можете ресетовати на подразумевану простим притиском на дугме <guibutton
>Подразумевано</guibutton
>. </para>

<para
>Узгред, ако нисте сигурни шта које дугме ради у <acronym
>КДЕ‑у</acronym
>, само померите показивач миша изнад њега и мало причекајте: <acronym
>КДЕ</acronym
> има уграђену мини‑контекстну помоћ, тзв. „облачиће“, који укратко објашњавају функционалност појединих контрола. </para>


</sect2>
</sect1>

<sect1 id="want-command-line-back">
<title
>Вратите ми командну линију!</title>

<para
>Само полако и без бојазни — <acronym
>КДЕ</acronym
> не жели да вам одузме вољену (и каткад врло ефективну) командну линију. Као што можете премештати фајлове преко површи, једнако можете користити и уникс наредбе на које сте навикли. У ствари, <acronym
>КДЕ</acronym
> вам снагу командне линије ставља под врхове прстију, често и на неким неочекиваним местима. </para>

<para
><acronym
>КДЕ</acronym
> обезбеђује веома софистициран прозор ка командној линији, по имену <application
>Конзола</application
>. Да покренете <application
>Конзолу</application
>, идите на <menuchoice
><guimenu
>К‑мени</guimenu
><guisubmenu
>Систем</guisubmenu
> <guimenuitem
>Конзола</guimenuitem
></menuchoice
>. Можете је желети чак и на панелу: срећом, већ је тамо у подразумеваној постави! </para>
  
<para
>Понекад желите да у командну линију унесете само једну наредбу. У тим случајевима, не треба вам свеобухватан терминал; притиском <keycombo
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>F2</keycap
></keycombo
> добићете малу командну линију где можете унети ту једну наредбу. Командна линија после тога ишчезава, али памти унету наредбу. </para>

<para
>Кад овај прозорчић (који узгред зовемо миникли) искочи, можете притиснути <keycap
>стрелицу горе</keycap
> да прегледате претходно унете наредбе. У миникли такође можете уносити УРЛ‑ове, чиме отварате прозор <application
>К‑освајача</application
> са задатим УРЛ‑ом. </para>

<para
>И <application
>К‑освајач</application
> и уређивач <application
>Кејт</application
> могу да приказују прозоре терминала који се понашају исто као <application
>Конзола</application
>. У <application
>К‑освајачу</application
> ово можете укључити избором менија <menuchoice
><guimenu
>Прозор</guimenu
><guimenuitem
>Прикажи емулатор терминала</guimenuitem
></menuchoice
>. Угнежђени терминал појавиће се на дну прозора <application
>К‑освајача</application
>, и притом паметно следити ваше кликове у приказу менаџера фајлова, мењајући фасцикле заједно с вама. Терминал у <application
>Кејт</application
> можете приказати избором менија <menuchoice
><guimenu
>Подешавање</guimenu
><guimenuitem
>Прикажи терминал</guimenuitem
></menuchoice
>. </para>

<tip>
<para
>За приказ уникс упутне странице, унесите <userinput
><command
>man:</command
><replaceable
>naredba</replaceable
></userinput
> у миникли, где је <replaceable
>naredba</replaceable
> име жељене уникс наредбе. </para>
</tip>

<tip>
<para
>За тражење једне или више речи претраживачем Гуглом, покушајте да унесете <userinput
><command
>gg:</command
><replaceable
>reci</replaceable
></userinput
>. Постоји још мноштво таквих наредби пречица, а можете чак додати и своје личне! Погледајте у <application
>К‑контроли</application
>, под језичком <menuchoice
><guilabel
>Прегледање Веба</guilabel
> <guilabel
>Побољшано прегледање</guilabel
></menuchoice
>. </para>
</tip>

<para
>Коначно, командну линију можете имати на располагању у сваком тренутку, без обзира шта радите — додајте је на панел <application
>Кикера</application
>! </para>

<para
>Једноставно кликните десним на празан простор у панелу и изаберите <menuchoice
><guimenu
>Панел</guimenu
> <guisubmenu
>Додај</guisubmenu
> <guisubmenu
>Аплет</guisubmenu
> <guimenuitem
>покретач програма</guimenuitem
></menuchoice
>. Ово ће угнездити миникли директно у панел, са све историјатом наредби. </para>

<para
>Дакле, док користите <acronym
>КДЕ</acronym
> командна линија вам никад није ван домашаја. </para>

</sect1>
</chapter>

<chapter id="working-with-windows">
<title
>Баратање прозорима</title>

<para
>Ако већ нисте, покрените неки програм путем <link linkend="starter"
>К‑менија</link
>;, рецимо <guimenuitem
>Тражење фајлова и фасцикли</guimenuitem
>. </para>

<sect1 id="window-what-now">
<title
>Прозор! Шта сад?</title>

<para
>Па, обично послујете <emphasis
>унутар</emphasis
> прозора, али понекад желите да манипулишете њима. Ево брзог прегледа неких најчешћих функција у вези са прозорима: </para>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
>Премештање прозора</term>
<listitem>
<para
>Вуците насловну траку прозора, или држите притиснут тастер <keycap
>Alt</keycap
> и вуците било где у прозору. </para>
</listitem
> 
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
>Промена величине прозора</term>
<listitem>
<para
>Вуците ивицу прозора, или држите притиснут тастер <keycap
>Alt</keycap
> и вуците десним дугметом миша било где у прозору. </para>
</listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
>Максимизовање прозора</term>
<listitem>
<para
>Кликните на дугме за максимизовање у насловној траци (с подразумеваном декорацијом то је квадрат, покрај ×) да прозор испуни екран, или ако је прозор већ максимизован, да га смањите на првобитну величину. Клик средњим дугметом максимизује прозор усправно, а десним водоравно. </para>
</listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
>Иконификовање прозора</term>
<listitem>
<para
>Кликните на дугме за иконификовање у насловној траци (покрај максимизовања) да сакријете прозор. Обновите га кликом на икону прозора у траци задатака. </para>
</listitem
> 
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
>Пребацивање између прозора</term>
<listitem>
<para
>Осим простог клика мишем за пребацивање на други прозор, између прозора се можете пребацивати пречицом <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>Tab</keycap
></keycombo
>. За више техника, погледајте доле. </para>
</listitem>
</varlistentry>
</variablelist>

<sect2>
<title
>Дугмад насловне траке</title>

<para
><acronym
>КДЕ</acronym
> прозори имају прилично стандардну дугмад на својим насловним тракама, која пружају брз приступ уобичајеним радњама. Овако изгледа подразумеван распоред дугмади: </para>

<itemizedlist>
<title
>На левој страни:</title>
<listitem>
<para
>Дугме менија. Обично показује малу икону програма. Кликните на њега да добијете мени прозорских радњи (отвара га и пречица <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>F3</keycap
></keycombo
>). </para>
</listitem>
 
<listitem>
<para
>Опционо лепљиво дугме. Шта је до ђавола ово? Не мењајте канал! </para>
</listitem
> 
</itemizedlist>

<itemizedlist>
<title
>На десној страни:</title>
<listitem>
<para
>Дугме за иконификовање. </para>
</listitem>

<listitem>
<para
>Дугме за максимизовање. </para>
</listitem>

<listitem>
<para
>Дугме за затварање. Њиме се затвара прозор (пречица: <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>F4</keycap
></keycombo
>). </para>
</listitem>
</itemizedlist>

</sect2>

<sect2>
<title
>Пребацивање између прозора</title>

<para
>Пошто смо описали како се барата прозорима, охрабрујемо вас да отворите још прозора користећи панел, пошто ћемо сада попричати о пребацивању између прозора. Ово врло уобичајена активност, те <acronym
>КДЕ</acronym
> пружа неколико начина за пребацивање. Изаберите који вам се највише допада! </para>

<para
>Многи прозорски системи захтевају да кликнете мишем у други прозор да бисте почели да га користите. Ово је и подразумевано понашање <acronym
>КДЕ‑а</acronym
>, смерница фокусирања по имену „фокусирање кликом“. Али, површ можете подесити и тако да померање показивача миша над прозор активира прозор. Ово се зове „фокус прати миш“. Ако одаберете ову смерницу у <link linkend="configure"
>Контролном центру <acronym
>КДЕ‑а</acronym
></link
>, увек ће бити активан прозор који је под показивачем миша. Прозор тада не долази обавезно у први план, већ морате кликнути на насловну траку или ивицу прозора, или — специјално у <acronym
>КДЕ‑у</acronym
> — можете притиснути тастер <keycap
>Alt</keycap
> и кликнути средњим дугметом миша да га подигнете. </para>

<para
>Ево још неких метода за пребацивања прозора: </para>

<itemizedlist>
<listitem>
<para
>Покупите прозор из <emphasis
>списка прозора</emphasis
>. Да бисте га отворили овај мени, кликните средњим дугметом на празан простор површи, или кликните на икону са више прозора на панелу, или, коначно, на стрелицу нагоре на левом крају траке задатака на панелу. </para>
</listitem
> 

<listitem>
<para
>Држите притиснут тастер <keycap
>Alt</keycap
> и притискајте <keycap
>Tab</keycap
> за кружење кроз прозоре. </para>
</listitem
> 

<listitem>
<para
>Користите траку задатака (види доле). </para>
</listitem>
</itemizedlist>

</sect2>
</sect1>

<sect1 id="using-taskbar">
<title
>Коришћење траке задатака</title>

<para
><emphasis
>Трака задатака</emphasis
> приказује мали списак икона, по једну за сваки прозор на површи. У подразумеваној постави <acronym
>КДЕ‑а</acronym
>, трака задатака смештена је унутар панела, али такође може бити смештена и на врху или дну екрана. </para>

<para
>Трака задатака је врло моћна. У подразумеваној постави, више отворених прозора истог програма биће „груписано“, тако да на насловној траци видите само једну икону по програму.</para>

<para
>Кад кликнете левим дугметом миша на траку задатака, искочиће списак отворених прозора за дати програм, те можете изабрати прозор који желите. Избор једне од ставки <mousebutton
>левим</mousebutton
> дугметом миша одмах ће вас одвести до тог прозора. Ако кликните на ставку траке задатака <mousebutton
>десним</mousebutton
> дугметом миша, добићете мени с радњама изводљивим над свим груписаним прозорима под том иконом, или сваким појединим понаособ.</para>

<para
>Можете изабрати да у траци задатака видите све прозоре на свим површима, без обзира коју површ тренутно посматрате, или да видите само иконе за површ коју гледате. Можете такође изабрати да разгрупишете прозоре, тако да сваки отворен прозор има своју икону у траци задатака. Ове и још много опција расположиве су десним кликом на ручку траке задатака (рељефаста тракица на левој страни) и одабиром ставке менија <guimenuitem
>Подеси траку задатака...</guimenuitem
>. </para>

<para
>Иконе траке задатака саме мењају величину да начине места за нове програме, па тако може садржати више програма него што вам се можда чини. Проширењем панела иконе ће бити распоређене у врсте и колоне, али ће и даље мењати величину ради уклапања нових икона. </para>

</sect1>

<sect1 id="using-v-desktops">
<title
>Коришћење виртуелних површи</title>

<para
>Сад, шта беше она „лепљива“ стварчица? </para>

<para
>Може се десити да отворите више прозора него што је прегледно на датом простору површи. У овом случају имате три могућности: </para>

<orderedlist>
<listitem>
<para
>Оставите све прозоре отворене (претрпана површ) </para>
</listitem>

<listitem>
<para
>Иконификујте прозоре које тренутно не користите, па се пребацујте између њих помоћу траке задатака или <keycombo action="simul"
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>Tab</keycap
></keycombo
>. Али је ово и даље мало збуњујуће и напорно! </para>
</listitem
> 

<listitem>
<para
>Препорука: Учините слично ономе што оперативни систем чини кад нема довољно физичке меморије. Док систем користи виртуелну меморију, ви у овом случају користите виртуелне површи. </para>
</listitem>
</orderedlist>

<para
>Трећа опција је права ствар! <acronym
>КДЕ</acronym
> може да рукује са неколико површи, сваком са њеним сопственим прозорима. Подразумевана постава обезбеђује четири површи. Између виртуелних површи лако се пребацујете кликом на једно од дугмади површи на панелу. Даље, пречице <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>F1</keycap
></keycombo
> до <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>F4</keycap
></keycombo
> одмах ће вас послати на одговарајућу површ, а пречицом <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Tab</keycap
></keycombo
> кружите кроз површи. </para>

<para
>Виртуелне површи су врло згодне. Понекад, међутим, желите да прозор буде присутан на <emphasis
>свакој</emphasis
> површи. То би, на пример, могао бити мали прозор за ћаскање, будилник или шта било. У том случају можете употребити претходно помињано „лепљиво“ дугме, које ће „прилепити прозор на позадину“ тако да се јавља на свакој виртуелној површи. </para
> 

<para
>Лепљиво дугме може се користити и за премештање прозора с једне на другу виртуелну површ: притисните лепљиву закачку на прозору, пребаците на другу површ и поновним кликом подигните закачку. Исти резултат можете постићи кроз искачући мени прозора на траци задатака (ставка <guimenuitem
>На текућу површ</guimenuitem
>) или опцијом <guimenuitem
>На површ</guimenuitem
> у менију прозорских радњи. </para>

</sect1>
</chapter>

<chapter id="managing-your-files">
<title
>Управљање фајловима</title>

<!-- NB Deliberate use of 'directory' rather than 'folder', since we're talking -->
<!-- about directories on disk -->
<para
>Уобичајена метафора графичких површи јесу фасцикле као збирке фајлова на хард диску. Фасцикле садрже фајлове и друге фасцикле. <acronym
>КДЕ</acronym
> програм по имену <application
>К‑освајач</application
>, <acronym
>КДЕ‑ов</acronym
> менаџер фајлова, користи ову метафору да вам помогне у управљању фајловима. </para>

<sect1 id="using-konqueror">
<title
>Коришћење <application
>К‑освајача</application
></title>

<para
>Кад први пут покренете <acronym
>КДЕ</acronym
>, појављује се прозор са мноштвом икона. Ово је прозор <application
>К‑освајача</application
>, који показује фајлове у вашој домаћој фасцикли (подручју где складиштите своје личне фајлове). Путања ове фасцикле дата је у прозору испод траке алатки. Ако сада не видите такав прозор, кликните на панелску икону која личи на фасциклу са цртежом куће. </para>

<para
>Да отворите фајл или фасциклу, просто једном кликните на њ левим дугметом миша. Такође можете из менија изабрати <menuchoice
><guimenu
>Прозор</guimenu
><guimenuitem
>Прикажи Навигациони панел</guimenuitem
></menuchoice
> за приказ хијерархије фасцикли, ради непосредније навигације. Или, до жељене фасцикле можете брзо доћи уређивањем путање приказане под траком алатки. </para>

<sect2>
<title
>Отварање фајлова</title>

<para
><acronym
>КДЕ</acronym
> долази са скупом програма за прегледање и уређивање фајлова многих уобичајених типова. Кад кликнете на фајл који, рецимо, садржи документ или слику, <application
>К‑освајач</application
> ће покренути одговарајући програм да прикаже фајл. Ако не зна којим се програмом фајл може отворити, <application
>К‑освајач</application
> ће вас упитати за име програма, и када га изаберете, понудити да запамти ваш избор за следећи пут кад отварате фајл тог типа. </para>

<note>
<para
>За придруживање програма фајловима <application
>К‑освајач</application
> користи МИМЕ типове. </para>
</note
> 

</sect2>

<sect2>
<title
>Превлачење и испуштање икона</title>

<para
>Да бисте копирали или преместили фајл, једноставно превуците његову икону на површ, у други <application
>К‑освајачев</application
> прозор или на икону фасцикле. Кад пустите дугме, <application
>К‑освајач</application
> приказује мени у коме бирате да ли фајл копирати, преместити или повезати. </para>

<note>
<para
>Имајте на уму да ако изаберете повезивање, <acronym
>КДЕ</acronym
> ствара уникс симболичку везу (не тврду везу), те ће се веза прекинути ако преместите или обришете изворни фајл. </para>
</note>

<para
>Већина <acronym
>КДЕ</acronym
> програма такође подржава радње превлачења и испуштања: можете превући икону на прозор програма у раду, или на икону програма који није покренут, да тај програм отвори фајл. Испробајте! </para>

</sect2>

<sect2>
<title
>Постављање својстава фајла</title>
 
<para
>Да измените својства фајла, као што су његово име и дозволе, кликните десним на икону и изаберите <guimenuitem
>Својства</guimenuitem
> из менија. </para>

</sect2>
</sect1>

<sect1 id="archives-and-networks">
<title
>Баратање архивима и мрежама</title>

<para
>Не тако давно, требао вам је наменски софтвер за приступање фајловима на Интернету. Више не треба! </para>

<para
><acronym
>КДЕ</acronym
> подржава технологију тзв. „мрежно прозирног приступа“ (НТА), која омогућава да радите са фајловима на другом крају света једнако лако као с онима на локалном хард диску.</para>

<para
>На пример, за приступ фајловима на неком ФТП серверу, једноставно изаберите <menuchoice
><guimenu
>Фајл</guimenu
><guimenuitem
>Отвори локацију</guimenuitem
></menuchoice
> из менија <application
>К‑освајача</application
>, и унесите УРЛ ФТП сервера. Фајлове можете превлачити из и у фасцикле на серверу, исто као да су на локалном хард диску. Чак ћете моћи и да отварате фајлове на ФТП серверу, а да их не морате ручно копирати на локални хард диск (ако треба, ово <acronym
>КДЕ</acronym
> обавља уместо вас). </para>

<note>
<para
>Имајте на уму да <application
>К‑освајач</application
> користи анониман ФТП приступ, што може да вам ограничи приступ фајловима на ФТП серверу. Ако на серверу имате налог, своје корисничко име можете задати као део УРЛ‑а, овако: <userinput
><command
>ftp://</command
><parameter
>korisnik</parameter
>@<parameter
>server</parameter
>/<parameter
>fascikla</parameter
></userinput
> </para>

<para
><application
>К‑освајач</application
> ће вас питати за лозинку, и ако пријављивање успе, имаћете пун приступ својим фајловима на серверу. </para>
</note>

<para
>Ако сте навикли на алатку Винзип под Виндоузом, биће вам драго да и <acronym
>КДЕ</acronym
> уме да завирује у тар архиве. Такве архиве се третирају као нормалне фасцикле, те их можете прегледати, отварати фајлове из њих, итд. Уопште, изглед и осећај приступања фајловима на Интернету требало би да буде исти као приступ фајловима на локалном хард диску, с изузетком кашњења условљеним мрежом и распакивањем архива. </para>
</sect1>

<sect1 id="using-templates">
<title
>Коришћење шаблона за приступ програмима и уређајима</title>

<para
>У <acronym
>КДЕ‑у</acronym
> је лако ставити иконе на панел или површ да бисте приступили програмима. Исто тако лако је додати и иконе за приступ другим занимљивим ставкама. <acronym
>КДЕ</acronym
> поседује шаблоне за пречице ка: </para>

<itemizedlist>
<listitem>
<para
>програмима </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>штампачима </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>монтирним уређајима (нпр. флопи уређајима) </para>
</listitem
> 
<listitem>
<para
>ресурсима Интернета (нпр. веб документима, ФТП фасциклама) </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>документима из неких програма <application
>К‑офиса</application
>. </para>
</listitem>
</itemizedlist>

<para
>На површ можете додати било коју од ових ставки кликнувши десним дугметом на место где желите икону, одабиром <guisubmenu
>Направи ново</guisubmenu
>, и избором ставке коју желите да повежете. </para>

<para
>Скоро свака ставка у К‑менију, на површи и на панелу, упућује на <literal role="extension"
>.desktop</literal
> фајл на диску. Ови фајлови одређују коју икону треба приказати и пружају информацију о томе шта икона представља — програм, уређај или УРЛ. Да бисте створили дугме за брзо покретање, можете превући било који <literal role="extension"
>.desktop</literal
> фајл на панел. </para>

<!-- 
<sect2>
<title
>Setting up printers</title>

<para>
You can create icons for your printers so that you can print a file by
dragging it to a printer icon. Here's how:
</para>

<procedure>
<step
><para
>Open the Templates folder located on the desktop. </para
></step>
<step
><para
>Drag the Program icon in the folder to the desktop. Choose
<guimenuitem
>Copy</guimenuitem
> from the menu that appears when you drop the
icon.</para
></step>
<step
><para
><mousebutton
>Right</mousebutton
> click the new icon, and choose
<guimenuitem
>Properties</guimenuitem
> from the context menu.</para
></step>
<step
><para
>On the <guilabel
>General</guilabel
> tab, change the name to
<filename
>Printer.kdelnk</filename
>.</para
></step>
<step
><para
>On the <guilabel
>Execute</guilabel
> tab, enter the following in the
first <guilabel
>Execute</guilabel
> field:</para>
<screen
><command>lpr <option>%f</option></command></screen>
<note
><para
>This example assumes that you print using the <command
>lpr</command>
command. If you use a different command, enter the one you
use.</para
></note
></step>
<step
><para
>Still in the <guilabel
>Execute</guilabel
> tab, click the icon that
looks like a <guiicon
>cog</guiicon
>, and select the <guiicon
>Printer</guiicon
> icon from the list that appears.</para
></step>
</procedure>

<para
>Now you should be able to drag a file to the Printer icon and have it
printed on your default printer.</para
> 
</sect2>

--> 

<sect2>
<title
>Монтирање уређаја</title>

<para
>Поред примарног <hardware
>хард диска</hardware
>, под Униксом се складишним уређајима приступа процесом званим <emphasis
>монтирање</emphasis
>. <acronym
>КДЕ</acronym
> користи <literal role="extension"
>.desktop</literal
> фајлове да вам омогући да лако монтирате, демонтирате и приступите фајловима на складишним уређајима попут <hardware
>флопија</hardware
> или ЦД‑РОМ‑а. </para>

<para
>Као пример, ево неопходних корака за стварање иконе за приступ фајловима на флопи диску: </para>

<note>
<para
>Да бисте монтирали и демонтирали уређаје, многи системи захтевају да будете пријављени као <systemitem class="username"
>root</systemitem
>. </para>
</note>

<procedure>
<step>
<para
>Кликните <mousebutton
>десним</mousebutton
> на површ и изаберите <menuchoice
><guisubmenu
>Направи ново</guisubmenu
><guisubmenu
>Уређај</guisubmenu
> <guimenuitem
>Уређај: флопи...</guimenuitem
></menuchoice
>. </para>
</step>
<step>
<para
>Под језичком <guilabel
>Опште</guilabel
> дијалога који следи, задајте име које желите у пољу при врху. </para>
</step>

<step>
<para
>Под језичком <guilabel
>Уређај</guilabel
>, за <guilabel
>Уређај</guilabel
> унесите <filename class="devicefile"
>/dev/fd0</filename
> (или путању ка флопи уређају каква је на вашем систему). </para>
</step>
<step>
<para
>Такође можете попунити <guilabel
>Тачка монтирања:</guilabel
>, где треба задати постојећу, али празну фасциклу. Уобичајене тачке монтирања су <filename class="directory"
>/mnt/floppy</filename
> или <filename class="directory"
>/floppy</filename
>, али ако желите, исто тако лако можете монтирати дискете на <filename class="directory"
>~/mydisk</filename
>. </para>
</step
> 
<step>
<para
>Кликните на <guilabel
>Демонтирана икона</guilabel
> и изаберите слику дискете без зеленог светла. </para>
</step>
<step>
<para
>Кад сте задовољни начињеним изборима, кликните на <guibutton
>У реду</guibutton
> и завршили сте! </para>
</step>
</procedure>

<para
>Сада, ставите (правилно форматирану) дискету у уређај и кликните на икону да би <acronym
>КДЕ</acronym
> монтирао флопи уређај и приказао фајлове на дискети. Пре вађења дискете, десно кликните на икону и одаберите из менија ставку <guimenuitem
>Демонтирај</guimenuitem
>. </para>

</sect2>
</sect1>
</chapter>

<chapter id="configure">
<title
>Подешавање површи</title>

<para
>Ако вам се нешто у начину рада или изглед површи не допада, вероватно га можете изменити. <acronym
>КДЕ</acronym
> је врло подесив и можете да измените скоро сваки чинилац изгледа и понашања површи. За разлику од неких других уникс окружења радне површи, не морате уређивати криптичне поставне фајлове (мада можете, ако заиста желите!), већ користите <application
>К‑контролу</application
> — специјални програм за подешавање површи. </para>

<sect1 id="using-kde-control">
<title
>Коришћење Контролног центра</title>

<para
>Покрените Контролни центар преко <link linkend="starter"
>К‑менија</link
>. Појављује се прозор са два окна, где лево садржи списак модула. </para
>  

<para
>Модул отварате кликом на његово име. Појавиће се списак подмодула. Затим кликните на неки од подмодула да уредите његову поставу у десном окну. </para>

<para
>Мењање поставе је прилично једнообразно. Дугме помоћи расположиво је на сваком поставном панелу, за објашњење поставки које нису очигледне. Сваки панел има дугмад <guibutton
>Помоћ</guibutton
>, <guibutton
>Подразумевано</guibutton
>, <guibutton
>Примени</guibutton
> и <guibutton
>Ресетуј</guibutton
>, која раде на следећи начин: </para>

<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Помоћ</guibutton
></term>
<listitem>
<para
>Приказује кратак текст помоћи у левом окну, укључујући везу ка дужем упутству за дати модул. </para>
</listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>Подразумевано</guibutton
></term>
<listitem>
<para
>Враћа све опције у текућем модулу назад на подразумеване у тренутку инсталације <acronym
>КДЕ‑а</acronym
>. </para>
</listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>Примени</guibutton
></term>
<listitem>
<para
>Примењује текуће поставке у тренутно отвореном модулу. </para>
</listitem>
</varlistentry>

<varlistentry>
<term
><guibutton
>Ресетуј</guibutton
></term>
<listitem>
<para
>Ресетује опције на стање у ком су биле кад сте отворили модул. Ако сте већ употребили дугме <guibutton
>Примени</guibutton
>, онда ће ово дугме ресетовати опције на стање у ком су биле после последњег притиска на <guibutton
>Примени</guibutton
>. </para>
</listitem>
</varlistentry>
</variablelist>

<note>
<para
>Ако начините измене у тренутном поставном панелу, па покушате да се преместите на други не кликнувши на дугме <guibutton
>У реду</guibutton
> или <guibutton
>Примени</guibutton
>, Контролни центар ће вас питати да ли прво да примени измене. </para>
</note>

</sect1>

</chapter>

<chapter id="logging-out">
<title
>Одјављивање</title>

<para
>Искрено се надамо да вам је коришћење <acronym
>КДЕ‑а</acronym
> толико забавно и испуњавајуће, да никад не пожелите да се одјавите. Ако ипак пожелите, једноставно изаберите <menuchoice
><guimenu
>К‑мени</guimenu
> <guimenuitem
>Одјава</guimenuitem
></menuchoice
>. </para>

<para
>Постоји и дугме за одјављивање директно на панелу, налик на дугме за паљење/гашење. Или можете притиснути <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Alt</keycap
><keycap
>Delete</keycap
></keycombo
> да се одјавите. </para>

<sect1 id="session-management">
<title
>Управљање сесијом</title>

<para
>Кад се одјавите, <acronym
>КДЕ</acronym
> може да запамти програме који су били отворени и где су се налазили њихови прозори, тако да их све отвори следећи пут кад се пријавите. Ова могућност назива се <emphasis
>управљањем сесијом</emphasis
>. Програми свесни <acronym
>КДЕ‑а</acronym
> вратиће се у претходно стање, оно у ком су били кад сте се одјавили. На пример, <application
>Кејт</application
> памти фајлове које сте уређивали. </para>

<para
>Не-<acronym
>КДЕ</acronym
> програми не памте своје стање при одјави, и кад кренете да се одјавите, <acronym
>КДЕ</acronym
> ће вас упозорити да проверите да ли сте сачували све важне податке у њима. </para>

<para
>Да бисмо илустровали управљање сесијом, изаберите <menuchoice
> <guimenu
>К‑мени</guimenu
><guisubmenu
>Уређивачи</guisubmenu
> <guimenuitem
>Кејт</guimenuitem
> </menuchoice
> да покренете <application
>Кејт</application
>. Отворите неки текстуални документ. Сад се одјавите и пријавите. Приметићете да ће се <application
>Кејт</application
> обновити тачно на истом месту на екрану, укључујући и праву виртуелну површ, а документ којег сте оставили отвореним пре него што сте се одјавили аутоматски је поново отворен. <application
>Кејт</application
> ће чак запамтити да ли сте имали несачуваних измена у документу пре него што сте се одјавили, и сачувати их у фајл на ком сте радили ако изаберете <guimenuitem
>Сачувај</guimenuitem
> из менија <guimenu
>Фајл</guimenu
>. </para>

</sect1>
</chapter>

<chapter id="kde-an-exciting-journey">
<title
>Узбудљиво путовање <acronym
>КДЕ‑ом</acronym
></title>

<para
>Надамо се да сте уживали у овој краткој тури кроз <acronym
>КДЕ</acronym
>, те да ће вам ово јединствено окружење радне површи омогућити да обављате посао брже и удобније него икад. </para>

<para
>Молимо вас да имате на уму да пројекат <acronym
>КДЕ‑а</acronym
> није комерцијалан подухват, већ пројекат којег воде волонтери широм света. Радо вас позивамо да се придружите пројекту <acronym
>КДЕ‑а</acronym
>, постанете део ове јединствене мреже људи. Ако сте програмер, размислите да да припомогнете развојем <acronym
>КДЕ</acronym
> програма. Ако сте цртач или имате искуства са графичким дизајном, размислите о изради скупова икона, шема боја, тема звука и логотипова за <acronym
>КДЕ</acronym
>. Ако уживате у писању, волели бисмо да се придружите нашем документационом пројекту.  </para>

<para
>Као што видите, постоје многи начини на које можете помоћи. Од срца вас позивамо да се придружите овој светској мрежи људи посвећених чињењу <acronym
>КДЕ‑а</acronym
> најбољим окружењем радне површи за све рачунаре. За више информација посетите <ulink url="http://www.kde.org"
>www.kde.org</ulink
>. </para>

<para>
<emphasis
>Добро дошли на ово узбудљиво путовање, </emphasis>
</para>
<para>
<literal
>Ваш тим КДЕ‑а</literal>
</para>
</chapter>

<!--
2004-08-27
Removed because it probably shouldn't be here, and it will only end up
getting out-of-date if it is (Phil)
<chapter id="advanced-topics">
<title
>Advanced Topics</title>

<sect1 id="mime">
<title
>&MIME; Types</title>

<para>
&kde; comes with a number of &MIME; types predefined, but you can add
your own &MIME; types by choosing
<menuchoice
><guimenu
>Settings</guimenu>
<guisubmenu
>Configure Konqueror...</guisubmenu>
</menuchoice
> and then <guilabel
>File
Associations</guilabel
> in a &konqueror; window.
</para>

<para>
&kde;'s handling of &MIME; types is very powerful, and very
configurable.  On the one hand, you can set a default action to be
performed when you click on a file in &konqueror;.  Just as usefully,
you can add many more actions, which are then available with a &RMB;
click menu on the file in question.
</para>


<procedure>
<title
>To link a certain file type with a particular application:</title>
<step>
<para>
Make sure the application you want to start this file type has an
entry in the &kmenu;.
</para>
</step>

<step>
<para
>In &konqueror; find or make a file with the extension you wish to
link.
</para>
</step
> 

<step>
<para>
<mousebutton
>Right</mousebutton
> click on the file, and choose
<guimenuitem
>Edit File Type</guimenuitem
> from the context menu, or
choose <menuchoice
><guimenu
>Edit</guimenu
><guimenuitem
>Edit File
Type</guimenuitem
></menuchoice
> in &konqueror;'s menu bar.
</para>
</step>

<step
> <para
> Add file masks for the application by clicking the
<guibutton
>Add</guibutton
> button, and entering the file pattern you
want. Remember that &UNIX; is case sensitive, so you may need to add
variations - <userinput
>*.mp3</userinput
> may need
<userinput
>*.MP3</userinput
> added as well, for example.  Add as many
extensions as you like in this way.  </para
> </step>

<step>
<para>
Add a description if you like.  This is optional.
</para>
</step>

<step>
<para
>In the section labeled <guilabel
>Application Preference
Order</guilabel
>, press the <guibutton
>Add</guibutton
> button.  A
miniature copy of the &kmenu; will
open, where you can choose the application you want files of this type
to be opened with.
</para>
</step>

<step>
<para>
Sometimes, you may want to use a different application to open this
file type.  For example, you might like to use &kate; to open text
files you wish to edit, and &kedit; for text files that you just want
to take a quick peek into.  You can add more applications in the same
way as you did in the last step, and you can change the preferred
order using the <guibutton
>Move Up</guibutton
> and <guibutton
>Move
Down</guibutton
> buttons.
</para>
</step
> 

<step>
<para>
If you're satisfied with your choices, you can click the
<guibutton
>Apply</guibutton
> button to save your changes without
closing the dialog box.  This gives you the opportunity to test in the
<application
>Konqueror</application
> window that your file association
is correct.  You can choose <guibutton
>OK</guibutton
> to save your
changes and close the dialog box, or <guibutton
>Cancel</guibutton
> if
you have changed your mind and just want to close the dialog box.
</para>
</step>
</procedure>
  
<para>
Be sure to try your new association by opening a folder containing
a file of the type you just selected. Click on the file, and the
program needed to edit it should start.
</para>

<note>
<para>
&MIME; types are a way of describing the contents of files.  You may
be used to using file extensions for that purpose, and you may know
that on &UNIX; systems the file extension often bears little or no
relation to the contents of the file.  On the other hand, it may be
vital - for example, some implementations of <command
>gunzip</command>
won't operate on files that aren't named <literal
role="extension"
>.gz</literal
>.
</para>

<para>
&MIME; types naturally make use of filename patterns, but not
necessarily the extensions - you can set up any filename pattern you
like.  For example, if you always want to open any files relating to a
particular client with &kate;,  and you make a habit of naming the files
with the client's name at the beginning so that they naturally group in
the &konqueror; window, then you can set up a filename pattern that
matches <literal
>^<replaceable
>clientname</replaceable
>*</literal
>.
Then any files that have <replaceable
>clientname</replaceable
> at the
beginning (the <token
>^</token
> character means <quote
>starts with...</quote
>) and
without any regard to the rest of the filename. 
</para>
</note>

</sect1>

</chapter>
-->
<chapter id="credits">
<title
>Заслуге</title>
<sect1 id="authors">
<title
>Аутори</title>

<itemizedlist>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Матијас</firstname
> <surname
>Етрих</surname
></personname
> &Matthias.Ettrich.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Матијас</firstname
> <surname
>Кале Далхајмер</surname
></personname
> &Matthias.Kalle.Dalheimer.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Торбен</firstname
> <surname
>Вајс</surname
></personname
> <email
>weis@kde.org</email
></para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
> &Bernd.Johannes.Wuebben.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Стивен</firstname
> <surname
>Шауб</surname
></personname
> <email
>sschaub@bju.edu</email
> — уредник</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Роберт</firstname
> <surname
>Вилијамс</surname
></personname
> <email
>rwilliams@kde.org</email
> — уредник</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Лори</firstname
> <surname
>Вотс</surname
></personname
> &Lauri.Watts.mail;</para
></listitem>
</itemizedlist>

<para
>Превео Драган Пантелић <email
>falcon-10@gmx.de</email
>.</para
> 
&underFDL; </sect1>
</chapter>
</book>

<!--
Local Variables:
mode: sgml
sgml-omittag: nil
sgml-shorttag: t
End:
-->