<?xml version="1.0" ?>
<!DOCTYPE article PUBLIC "-//KDE//DTD DocBook XML V4.2-Based Variant V1.1//EN"
"dtd/kdex.dtd" [
<!ENTITY % addindex "IGNORE">
<!ENTITY % Serbian "INCLUDE"
> <!-- change language only here -->
]>

<article lang="&language;">
<title
>Подаци о меморији</title>
<articleinfo>

<authorgroup>
<author
><personname
><firstname
>Мајк</firstname
> <surname
>Мекбрајд</surname
></personname
></author>

<othercredit role="translator"
><firstname
>Драган</firstname
><surname
>Пантелић</surname
><affiliation
><address
><email
>falcon-10@gmx.de</email
></address
></affiliation
><contrib
>превод</contrib
></othercredit
> 

</authorgroup>
        
<date
>2002-02-13</date>
<releaseinfo
>3.00.00</releaseinfo>

<keywordset>
<keyword
>КДЕ</keyword>
<keyword
>К‑контрола</keyword>
<keyword
>меморија</keyword>
<keyword
>подаци о систему</keyword>
</keywordset>
</articleinfo>

<sect1>
<title
>Подаци о меморији</title>

<para
>Овај модул приказује тренутну искоришћеност меморије. Непрекидно се ажурира, те може помоћи утврђивању уских грла у раду извесних програма.</para>

<sect2 id="memory-intro">
<title
>Типови меморије</title>

<para
>Прва треба да уочите да постоје два типа „меморије“, доступна оперативном систему и програмима који се извршавају под њим.</para>

<para
>Први тип је <emphasis
>физичка</emphasis
> меморија. Ово је меморија смештена у меморијским чиповима у рачунару, РАМ (енгл. скр. „насумично приступна меморија“) који сте купили заједно са рачунаром.</para>

<para
>Други тип меморије јесте виртуелна или <emphasis
>разменска</emphasis
> меморија. Овај меморијски блок заправо је простор на хард диску, који оперативни систем резервише као „размену“. Оперативни систем може употребити ову виртуелну меморију, или размену, кад потроши физичку меморију. Ова меморија назива се разменском зато што оперативни систем у њу, тј. на диск, уписује неке податке за које процени да вам неће требати неко време, а затим учитава нове податке су вам потребни одмах. Тиме је „разменио“ тренутно непотребне податке са оним одмах потребним. Виртуелна, или разменска меморија, много је спорија од физичке, те оперативни систем покушава да држи податке (нарочито често коришћене) у физичкој меморији.</para>

<para
>Укупна меморија је збир укупне физичке и разменске меморије.</para>

</sect2>

<sect2 id="memory-use">
<title
>Модул података о меморији</title>

<para
>Овај прозор подељен је на горњу и доњу секцију.</para>

<para
>Горња секција показује укупну физичку, укупну слободну физичку, дељену и баферску меморију.</para>

<para
>Све четири вредности представљене су укупним бројем бајтова и као број мегабајта (1 мегабајт је нешто мало више од 1.000.000 бајтова);</para>

<para
>Доња секција садржи три графикона: </para>

<itemizedlist>
<listitem
><para
>укупна меморија (комбинација физичке и виртуелне меморије);</para
></listitem>
<listitem
><para
><guilabel
>физичка меморија;</guilabel
></para
></listitem>
<listitem
><para
>виртуелна меморија, или размена.</para
></listitem>
</itemizedlist>

<para
>Зелене области су слободне, а црвене у употреби.</para>

<tip
><para
>Тачне вредности за сваки тип меморије нису пресудне, и редовно се мењају. Податке на овој страници најбоље посматрајте кроз развој стања.</para>

<para
>Има ли на рачунару довољно слободног простора (зелених области)? Ако нема, можете повећати величину размене или физичку меморију.</para>

<para
>Ако вам рачунар делује тромо: да ли је физичка меморија пуна, и да ли хард диск изгледа као да увек ради? Ово указује да немате довољно физичке меморије, због чега се рачунар и за често коришћене податке ослања на спору, виртуелну меморију. Одзивност рачунара тада можете побољшати додавањем више физичке меморије.</para
></tip>

</sect2>

</sect1>

</article>